"ODOH JA U HAG" PRVE REČI GENERALA PAVKOVIĆA NAKON ĐINĐIĆEVOG ATENTATA! Vladan Dinić o sastanku u Srpskoj kafani: "Tada ga nisam shvatio, kako je znao?"
Prošlo je 22 godine od atentata koji je promenio tok srpske istorije, ubistva premijera Zorana Đinđića. I dok svake godine obeležavamo taj dan, pitanje pravde, odgovornosti i stvarne pozadine atentata ostaje otvoreno, o čemu su govorili i gosti emisije "Puls Srbije" na Kurir televiziji, Milan Veruović, bivši član obezbeđenja Zorana Đinđića, Vladan Dinić, vlasnik lista "Svedok“, i Nebojša Damjanović, istoričar.
Bivši telohranitelj Zorana Đinđića, Milan Veruović, pogođen je u atentatu na premijera i, kako kaže, od tada posvećuje svoj život traganju za istinom. Kako kaže, seća se svakog trenutka tog dana i svakodnevno ih u mislima prelistava, pokušavajući da pronađe odgovore na pitanja koja su i dalje bez odgovora.
- To je bio odlazak na posao u normalnim uslovima, kao i svakog dana. Međutim, ono što je prethodilo tome, kao i kampanja koja je vođena protiv Zorana Đinđića, stvarala je jedan utisak opreza i osećaj nelagodnosti. Kada živite u jednom takvom sistemu punom opasnosti, sviknete na to. Sve ono što bi trebalo da predstavlja pretnju, prelazite preko toga kao da su to stvari koje su očekivane. I to je dovelo do njegovog ubistva.
Naglašava da je Đinđić nosio veliki teret na svojim plećima, da je bio svestan rizika, ali da nije mogao sve sam da reši.
- Taj dan bio je specifičan po tome što ništa nismo prokomentarisali u kolima. Bukvalno smo otišli na streljanje, kao poslati.
Nakon posete grobu Zorana Đinđića, Veruović je saopštio i lični motiv svoje borbe:
- Svoju sudbinu sam, sticajem okolnosti, tog dana posvetio čitav život tome. To je moja obaveza, da svedočim svim propustima, svemu što se sakrilo iza kovčega Zorana Đinđića.
Vladan Dinić, bio je u trenutku atentata u kafani, u društvu generala Nebojše Pavkovića.
- Sedeo sam u Srpskoj kafani sa generalom Pavkovićem, koji je tada bio načelnik Generalštaba. Onda mi je Kojadinović sa Studija B javio da je ubijen Đinđić. Pavković mi je tog momenta, nakon što sam ja njemu preneo vest, rekao jednu rečenicu koju tada nisam shvatao: "Odoh ja u Hag".
Dinić atentat na Đinđića opisuje kao klasično streljanje, uz potpunu konfuziju i neorganizovanost na mestu ubistva:
- Kakav je javašluk nastao tamo nakon toga. Dolazio je ko god je hteo, svi osim istražnog sudije. Nikada nije utvrđeno da li se pucalo iz Birčaninove.
Dinić ističe da je i sam postao meta pritisaka kada je u svom listu "Svedok" objavio intervju sa Miloradom Ulemekom Legijom:
- Objavio sam intervju sa Legijom, a onda su određene strukture zabranile taj broj. Bila su suđenja po hitnom postupku, najveće medijsko suđenje tih vremena. Svi koji ne bi trebali da budu tu, bili su. Sudija je presudila da se broj zabranjuje, pa je u drugom stepenu ta presuda bila odbijena, a treći stepen je odmah potvrdio.
Damjanović smatra da je atentat na premijera bio mnogo više od običnog političkog ubistva, on je ostavio trajnu mrlju na sliku Srbije u svetu.
- Ubiti predsednika srpske Vlade, u sred bela dana, to je čudo i skandal. Upotpunjava kod onih u svetu koji nas ne gledaju milim okom, da smo mi besudna zemlja. Nije sasvim tako, ovde postoje i tradicija i zakonitost.
Damjanović se priseća ličnih susreta sa Zoranom Đinđićem i opisuje ga kao nesvakidašnjeg političara u čijem liderstvu su mnogi videli nadu.
- Uzdali smo se u Zorana, verovali u njega, bio je nesvakidašnji čovek.
Podseća i na anegdotu iz gimnazijskih dana Zorana Đinđića:
- Profesor filozofije u Devetoj beogradskoj gimnaziji, Milan Kovačević, pitao je đake provokativno: "Šta vi mislite, da li ljudi koji su zaslužni za obezbeđenje jedne zemlje treba uvek da vladaju njom?" Prisutni su ćutali, a Đinđić je nešto promrmljao. Rekao je: "Poznato je da su guske spasile Rim, pa ja ne vidim što bi guske uvek vladale Rimom?" I upisa mu peticu.
Veruović ističe da smatra da sistem nije ispunio svoju dužnost u istrazi atentata:
- Sve ono što je važno, a ne dobije svoj epilog kroz sistem, na kraju deluje problematično. U pitanju je političko doba u kojem je Đinđić trebao da prikaže jednu drugačiju Srbiju. On je sam vrlo dobro prepoznavao probleme, ali nije mogao sam da ih reši. Šta smo mogli da sprečimo? Sve one nepravilnosti koje su ukazivale na događaje i veliku opasnost.
Takođe, podseća na ulogu pravosuđa i sumnjive odluke u procesu protiv organizatora atentata:
- Nisam razmišljao da će tužilac koji je učestvovao u postupku, ili sudija koja je tada bila portparol tog suda, što će njima stajati kao životni epilog što su učestvovali profesionalno u tom događaju, da će biti kratkog pamćenja i lagati o tome da li su prikupljali dokaze onako kako je zakon nalagao, da li su bili podstaknuti ili uplašeni tim medijskim inženjeringom.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj