REPORTER KURIRA PROVEO NOĆ U PIONIRSKOM PARKU: Manje znamo od svih generacija, to niko neće naglas da kaže. Ne smemo da gubimo najbolje godine svog života

Pionirski park, saborno mesto u užem jezgru Beograda, odnedavno je postao epicentar borbe mladih za svoju budućnost i užarena tačka u kojoj su se koncentrisali ljudi koji žele da na svojim leđima nose budućnost zemlje.

Na ulazu u studentski kamp dočekuje me Andreja, nasmejan, vedar i energičan mladić koji se u mnoštvu studenata istakao i kao naročito dobar domaćin.

- Dobro nam došli, ovde su ljudi koji svoju Srbiju vole najviše na svetu i koji žele da se svojoj zemlji stave na raspolaganje. A da bismo mi bili na raspolaganju svojoj zemlji u punom kapacitetu, potrebno nam je pre svega kvalitetno obrazovanje - kaže Andreja za Kurir i pokazuje nam redove šatora koji su raspoređeni duž Pionirskog parka, a u kojima je smešteno više od hiljadu mladih.

U tom trenutku stidljivo nas prekida baka koja je došla da pozdravi studente i podeli utiske s nama.

- Hoću samo da vam dam punu podršku i da istrajete u svojoj borbi. I mi smo se nekada ovako lepo družili i borili, ali na radnim akcijama. Ja sam dosta starija i ponešto znam o životu, pa mogu da vam kažem samo jedno - ne odustajte u svojim zahtevima, morate što pre da se vratite na fakultet jer ćete vi sutra da nosite ovu zemlju - kaže baka Andreji, zagrli ga i pruži mu poveću kutiju.

- Unutra su kiflice sa sirom, ispekla sam tri pleha za vas, više nisam mogla da postignem. Nije puno, ali je od srca. Molim te, podeli ovoj deci i reci im da ih puno voli baka Smiljka - reče starija gospođa Andreji, pozdravi nas i ode sa osmehom na licu.

Andreja mi reče da je to postala uobičajena stvar i da je podrška ljudi, a naročito starijih sugrađana, tolika da više ne znaju šta će i kuda će s hranom.

- Pažnja svakako prija svima nama ovde. To nam govori da nismo sami u ovoj borbi, a vreme do ispunjenja naših zahteva provodimo kvalitetno, u zabavi, ali i u radu - kaže Andreja žureći na partiju šaha s najpoznatijim studentom u Srbiji Milošem Pavlovićem.

Sedoše brzo za rasklimani sto, pozdraviše se i poče partija. Vidi se da su već postali dobri prijatelji, ali i ljuti šahovski rivali. Nakon tri minuta lavovske brzopotezne borbe dobili smo pobednika - dogovor je da ne otkrivamo ko je to bio.

- Važno je da sve prođe u sportskom duhu. Verujte, rukovanje bez zajedljivosti nakon dobre partije nekad znači više od pobede - kaže Miloš.

Pored šaha, objašnjava Miloš, učesnici organizuju tribine, uče, razmenjuju ideje i time dokazuju da su spremni da se bore za budućnost u svojoj zemlji.

U to smo se i sami uverili, jer se ispred svakog šatora nešto posebno dešava. Raznolikost sadržaja prikazuje i različitost među studentima.

Tako nam je vedra Danica, Zvezda Danica, kako je zovu ovde, prikazala unutrašnjost svog šatora, kao i to kako protiče priprema za njen sledeći ispit. Knjiga u rukama, sve čisto, mirišljavo, složeno - kao u apoteci.
Tu su i lampa, grickalice, kafa u termosu. Buka je, kaže, neizbežna, ali joj ne smeta dok god je u lepo uređenom prostoru.

- Najiskrenije, stavim slušalice, pustim dobru plejlistu i učim po dva-tri sata u kontinuitetu. Prija mi da se osamim. Komšije iz šatora pored su korektne, stalno me zovu da izađem, da se družimo, ali moram da priznam da sam ovde našla svoj mir i mesto za učenje - priča nam vredna studentkinja.

Tu su i studenti koji su se u prethodnih nekoliko dana posebno zbližili.

Nasmejani i srećni, podelili su s nama utiske.

- Moram da priznam, upoznali smo se pre tri dana, nismo ni znali da smo na istom fakultetu - Hemijskom. Tamo se nismo ni primećivali, ali nas je, izgleda, želja za povratkom na fakultet spojila. Pa eto, šta da kažem, hemija između hemičara se odmah pojavila i ne razdvajamo se već 72 sata - priča nam kroz smeh Stefan grleći Saru.
Ispred kamera nisu želeli, ali su pristali da njihovu ljubav zabeležimo fotografijom koja će im, priznaju, ostati kao najlepša uspomena sa okupljanja studenata koji žele da uče.

Ima i onih koji otvoreno iskazuju svoj bunt, zahtevajući da država primeni radikalniji pristup u vraćanju reda na fakultete.

- Neće proći to s blokadama, no pasaran - to je poruka. Imali smo pandemiju koronavirusa, to nam je uzelo dobre godine. I vidimo kako se to odrazilo na moju generaciju, koja je propuštala nastavu. Istina je da manje znamo od svih generacija, i starijih i mlađih, to niko neće naglas da kaže. Sada treba da gubim najbolje godine svog života. Ljudi, hoću da polažem ispite, zaslužim tu diplomu i krenem slobodno u život. Šta vi mislite, kako će izgledati lekar koji je preskakao nastavu i vežbe? Ovo nigde nema, da mi neko brani da idem na fakultet - revoltirano priča Siniša, student DIF, uz dovitljivu opasku.

- Ljudi moji, da mi je neko pričao da ću ja tražiti da idem na nastavu, a da mi drugi ne dozvoljava, ne bih mu poverovao - priča student kroz smeh.

Noć se nadvila nad studentskim kampom, temperatura je naglo pala, a jaka kiša počela je da se sliva na načičkane šatore. Studenti su ostali na svojim položajima - odlučni, solidarni i spremni da istraju u svojim zahtevima.

Njihova poruka je jasna: "Mi hoćemo na fakultete, mi hoćemo da učimo, mi smo budućnost ove zemlje". Kada je došlo vreme za rastanak, Andreja me je ispratio iz studentskog kampa. Video sam da nije tako dobre volje kao na početku našeg susreta. Osetio sam da hoće nešto da mi kaže, ali da ne želi da mi bude na teretu.

- Znate kako... Ovi dobri ljudi prošli su kroz pravi pravcati lov na veštice prethodnih dana. Nije fer to što su pojedini pisali o nama, to su rane koje bole i koje ostaju za ceo život. Nije u redu da targetirate ljude, naročito one koji treba da predstavljaju budućnost ove zemlje. Zato vas molim da prenesete ono što ste videli ovde onako kako jeste. Verujem da ste se i sami iznenadili koliko smo složni i kakva atmosfera ovde vlada - poručio je Andreja i ispratio ekipu Kurira.

I zaista, ono što smo videli teško je preneti na papir. Nasmejana mlada lica puna energije i entuzijazma. Njihova odlučnost stvara uverenje da ćemo budućnost Srbije ostaviti mladima koji znaju šta je istinska društvena odgovornost. To su naši studenti koji žele da uče. Naša deca, naši borci, naši ljudi.

Solidarnost sa Srbima na KiM i u RS

Ali nije samo studentsko jedinstvo prikazano u večeri koja je iza nas. Studenti su nas podsetili na neke mnogo važnije stvari od dnevnopolitičkih zbivanja u centralnoj Srbiji. Solidarnost s našim narodom van Srbije deluje da nikada nije bila veća.

- Želimo da pošaljemo snažnu poruku podrške našoj braći i sestrama na Kosovu i Metohiji, u Republici Srpskoj i na svim mestima gde se nalaze, da smo uz njih, kao što oni nama redovno javljaju da su uz nas studente. Naši ljudi van Srbije prolaze kroz složeno vreme, a napad na naš narod u poslednje vreme je brutalniji i podliji nego ikada ranije. Dok mi ovde bijemo bitku za povratak na fakultete, pritisci na srpski narod preko Drine sve su veći.

Puno ih pozdravljamo i šaljemo im čistu ljubav. Ta ljubav će na kraju i pobediti - poručio je Dejan i zamolio za fotografiju sa svojim najboljim prijateljem ispred srpske trobojke.

 Predrag Gaga Antonijević došao da podrži studente koji hoće da uče