"PORED MEĐUNARODNOG PRAVA, UBIJALI SU I NAŠU DECU" Pukovnik u penziji Jolović prisetio se kako je izgledao taj koban dan pre tačno 26 godina
Pre 26 godina počelo je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. U NATO agresiji stradalo je skoro 4.000 civila među kojima 79 dece.
Suprotno odluci Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, uz lažirane dokaze iz sela Račak u kom su u obračunu sa srpskom policijom stradali albanski teroristi, a ne civili kako je predstavljeno svetu, u 19:45 počelo je bombardovanje naše zemlje.
Milan Jolović, pukovnik u penziji za Kurir televiziju, prisetio se kako je izgledao taj koban dan pre tačno 26 godina.
- Mi mladi oficiri tada koji smo radili u vojsci iskreno nismo očekivali baš da će se drznuti do te mere da nas bombarduju, ali smo bili spremni da im pružimo otpor i pružili smo im odličan otpor čak su se oni iznenadili kad smo mi izvukli našu tehniku, naoružanje i opremu kako oni to nisu uspeli da unište, zato što smo imali dobru organizaciju, imali smo dobrog načelnika generalštaba, dobro smo se organizovali, izvukli smo se na rezervne položaje tehniku i naoružanje smo razmestili, vodili smo računa o svojim vojnicima. Nažalost, oni su tada ubili, pored Međunarodnog prava, ubijali su i našu decu - rekao je Jolović.
Na tadašnju Jugoslaviju ispaljeno je 1300 krstarećih raketa, 37.000 kasetnih bombi, kao i 50.000 granata sa osiromašenim uranijumom. Gađana je i Petrohemija u Pančevu, a narod koji se krio po improvizovanim atomskim skloništima je držao natopljene tkanine kako bi mogao da diše, ali je moral bio na visokom nivou.
- Mi smo bili spremni da pružimo njima otpor bez obzira na njihovu snagu, nismo nijednog momenta prezali da pružimo snagu niti smo osećali sa te strane strah. Strah uvek postoji ali hrabrost je moć kontrole straha, ali to da su oni super sila, najjača sila da je nas to uplašilo ne, zato smo mi njima pružali otpor i zato smo im naneli gubitke i pitanje dal su oni smeli kopneno da se angažuju zbog naše odlučnosti da im pružimo otpor jer nisu bili spremni na gubitke u ljudskih žrtvama - zaključio je Jolović.
Tokom 78 dana bombardovanja gađana su porodilišta, bolnice, mostovi, vozovi sa putnicima, privatna kuća u Batajnici u kojoj je na noši poginula trogodišnja Milica Rakić, kao i RTS u kom je stradalo 16 mladih medijskih radnika.
Avram Izrael, načelnik beogradskog centra za obaveštavanje tokom NATO bombardovanja, pozdravio je sve ljude koji su se nesebično žrtvovali kako bi odbranili Beograd.
- Evo 26 godina posle tu našu rezervnu jedinicu više od 750 ljudi niko nije udostojio pažnje da ih pozove barem na kafu, promenilo se mnogo i gradonačelnika i država i predsednika znači ostalo je skrajnuto sasvim sa strane kad se ovako desi godišnjica onda ja uvek iskoristim priliku da sve te ljude koji su se nesebično žrtvovali da budu u funkciji odbrane Beograda pozdravim kao prvi među jednakima i sećate se i sami centra za obaveštavanje gradski je bio i oko i uho Beograda tada - zaključio je Izrael.
Zbog odbijanja srpske delegacije na pregovorima u Rambujeu kada je traženo da u jednoj saveznoj državi budu raspoređene strane trupe počela je akcija Milosrdni anđeo, koja je po mišljenju mnogih teško mogla biti izbegnuta. Posledica bombardovanja su veliki broj obolelih od raka i drugih retkih bolesti. Agresija je završena potpisivanjem Kumanovskog sporazuma 9. juna. 1999. godine.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
