NASILJE NIJE OPCIJA Svako ko čini nasilje, mora da bude kažnjen u skladu sa zakonom

Svako nasilje mora biti isto tretirano, bez obzira na to da li ga čini član ili simpatizer vladajuće ili opozicione partije, student u blokadi ili onaj ko je za nastavak nastave, radnik, profesor, poljoprivrednik, navijač

Poslednja opomena

Koliko god se svi trudili da izraze pijetet prema žrtvama tragedije u Novom Sadu, priznati se mora da je taj čin utopljen u sve veće nasilje. Nije taj pijetet postao manji ili manje iskren, već je, kao što to obično biva s dobrim, moralnim i ispravnim delima, otišao u sasvim drugi plan pred glasnijim i agresivnijim sadržajem.

Kako smo naivno mislili da nas misao o nevinim žrtvama, kao polazište aktuelnih društvenih i političkih zbivanja, sprečava da skliznemo u spiralu nasilja kojem sad svedočimo. Neverovatno kratak put je pređen od kolektivne žalosti zbog nastradalih i opravdanog gneva zbog raznih propusta do razularenog besa i opravdavanja nasilja. Umesto da različitost mišljenja pretvorimo u svoju prednost, kao društvo smo dozvolili da batina i kamenica postanu uobičajeni "argumenti", čija je prethodnica bilo i jeste verbalno nasilje.

Takav manir ni u kakvim okolnostima ne može biti opcija ni za Srbiju, niti za bilo koju civilizovanu zemlju. Nasilje ne sme biti društveno prihvatljivo, ma s koje strane da dolazi. Uznemirujuće slike iz Niša, Čačka, s Cvetkove pijace, gde se neistomišljenici vređaju i vuku za kosu, kao i scene nasilničkog akta na studente u blokadi ispred FDU Beograda... Sve to zaista treba shvatiti kao poslednju opomenu. Nijedan politički oponent ne zaslužuje pesnicu, kamenicu, jaje, razbijenu glavu... Isto tako nijedan student blokader ili nastavnik i profesor u protestu ne sme biti fizički napadnut samo zato što ima drugačiji stav i nosi bedž koji se nekome ne dopada. A bukvalno smo saterani u takav jedan ambijent da se svako različito mišljenje žestoko kažnjava. Za ova četiri meseca protesta i blokada sve je izvrnuto naopačke. Umesto da nasilnik strepi od državnog aparata sile, građani strepe od ponašanja nekontrolisane rulje, ma čije bedževe ili zastave nosila.

 Poštovanje zakona

 Nasilje mora da bude kažnjivo. To je početak i kraj svega, a između toga neophodno je da se svi akteri - od nosilaca vlasti, opozicije, studenata, sindikata, profesora do nastavnika - ponašaju odgovorno. Jedna tačka može nam u tome poslužiti kao reper - drugi zahtev studenata u blokadi. Oni su insistirali na otkrivanju i kažnjavanju napadača na studente i građane, i država i njene institucije su postupale po tom zahtevu. Zar to ne pokazuje da se, bez obzira na to ko nešto inicira, zdravo i zrelo razmišljanje i principijelan stav protiv nasilja mogu proglasiti zajedničkim ciljem.

Drugi studentski zahtev može i mora biti univerzalan. Takav vrednosni osnov mora biti prihvatljiv i za vlast i za opoziciju, i za studente koji blokiraju i za njihove kolege koje žele da uče i uopšte za sve one društvene grupe i građane koji su na ovaj ili onaj način uključene u aktuelna zbivanja. Moramo ohrabriti i ojačavati institucije, da svi zajedno imamo nultu toleranciju na nasilje. Policija, sudstvo i tužilaštvo u svemu tome moraju da igraju ključnu ulogu, ali ništa ne biva bez nas - studenata, političara, funkcionera, profesora, nastavnika... građana!