Ušli smo u misterioznu NATO vojnu bazu Ramštajn u Nemačkoj: Začuo se "Marš na Drinu", a onda smo "upoznali" moćne AVAKSA I HERKULESA (FOTO)

Avio-baza Ramštajn u Nemačkoj, sinonim je za američku vojnu superiornost u Evropi.

Pri samom dolasku, na svečanom prijemu, pozdravljeni smo orkestrom i zvucima „Marša na Drinu“ i to je bio prvi signal znaka poštovanja i dobre volje ljudi iz AIRCOM-a prema nama.

General James B. Heker, komandant AIRCOM-a, lično je dočekao našu grupu, izražavajući srdačnost i želju da nam sa svojim timom približi rad ove značajne vojne baze.

SPECIFIČNOSTI KOMPLEKSA

Vojna baza Ramštajn je ključni američki vojni centar u Evropi i najveća je američka baza van teritorije Sjedinjenih Američkih Država. Osnovana je 1953. godine i od tada predstavlja centralnu tačku za američke i NATO operacije u Evropi, kao i na Bliskom Istoku i Africi. U ovom vojnom kompleksu živi i radi više od 56.000 Amerikanaca – vojnika i civila i njihovih porodica koje žive u regionu oko Kajzerslauterna. Tu su američke škole, prodavnice i razne uslužne delatnosti, a iako je u Nemačkoj, plaća se i u američkim dolarima.

Sama vojna komanda je dom dva vazdušna operativna centra koja predstavljaju mozak svih vazdušnih operacija NATO-a u Evropi. U slučaju potrebe za vojnom silom, ovo je mesto gde se donose ključne odluke i organizuju svi aspekti operacija.

Ipak, tokom razgovora i predavanja, oficiri NATO isključivo ističu da je NATO defanzivan savez, usmeren na strategiju odvraćanja potencijalnih pretnji. “Cilj je da ne moramo da idemo u rat već da razvijemo sposobnost odvraćanja“, naglašavaju.

U razgovoru, oficiri su jasni: “Prioritet je očuvanje mira, a ne iniciranje konflikata, ali vojna nadmoć i spremnost moraju biti takve da se čuvena rečenica: “Ako želiš mir, spremaj se za rat, pokaže istinitom”.

U osetljivom bezbednosnom vremenu, ključno “oružje” je informacija, a zanimljivo je da se razmena informacija tokom agresije Rusije na Ukrajinu, povećala za više od 30 puta.

Ipak, kako su nam rekli visoki oficiri, prikupljanje i deljenje informacija je najjeftiniji način za očuvanje stabilnosti. Kako bi se podelila informacija dovoljno je potpisati papir kako je istakao naš domaćin general Džejms B. Haker. U prevodu Ramštajn je čvorište u kome 32 države članice NATO-a i još 19 saveznika razmenjuju informacije iz oblasti vazdušne i raketne odbrane.

ZAJEDNIČKI TRENINZI

Američki general Džejms B. Heker komandant Savezničke vazdušne komande (AIRCOM) pri NATO odgovarao je na pitanja novinara iz Srbije, a ključna poruka je da su otvoreni za saradnju sa našom zemljom, da poštuju vojnu neutralnost i da ćemo sarađivati, kako kaže, u meri u kojoj to dozvole naši političari.

“Deljenje informacija je najbrži način da dostignete sposobnosti. Kao što smo ranije pričali. Do neke 2030. imaćemo oko 750 aviona F35 u Evropi i moramo da budemo sigurni da su svi oni sposobni za dejstva. Dakle, delimo informacije kako bismo poboljšali naše sposobnosti. Delimo više obaveštajnih informacija sa NATO zemljama i obrnuto, nego što smo to radili pre. Veoma je važno da to radimo”, kaže general Heker i dodaje da je njihova misija zaštita svakog pedlja NATO teritorije.

Osim pitanja globalne bezbednosti koje je krovno važno, delegaciju iz Srbije je zanimala i saradnja Srbije sa NATO-om kroz program Partnerstvo za mir.

“Kada ste ušli u Partnerstvo za mir 2006, to je poboljšalo naše odnose. Od tog trenutka uradili smo više stotina zajedničkih vežbi i aktivnosti sa NATO snagama, vojskom SAD ili sa nekom zemljom članicom. Pre svega, partnerstvo omogućava dijalog i neki od treninga koje zajedno izvodimo su humanitarni, vežbe u slučaju katastrofa, razne vazdušne operacije i sve je to veoma dragoceno u okviru treninga sa NATO članicama”, kaže general Heker. Naglasak je na interoperabilnosti kao najvažnijoj komponenti savremenih borbenih dejstava. Interoperabilnost podrazumeva da više samostalnih armija, sa svojom opremom u posedu deluje kao jedna jedinstvena celina. U AIRCOM-u ističu da je interoperabilnost veoma skupa, ukoliko države poseduju različitu opremu zapadne i istočne proizvodnje. Zapadna oprema je samim svojim dizajnom integrisana da bude usaglašena. Ukoliko se poseduju različiti sistemi, skuplje ih je integrisati, nego nabaviti nove, kako ističu u ARICOM-u.

Na pitanje kako, pored partnerstva koje imamo, NATO komanda gleda na Srbiju, tradicionalnim vojnim opisom - kroz boje – odnosno, da li je Srbija plava koja označava prijateljstvo ili crvena koja označava neprijatelja, general Heker odgovara:

“Mi gledamo na vas onako kako vi kažete, a to je da ste neutralna zemlja. Ipak, složićete se da smo malo više od toga, Srbija je u Partnerstvu za mir. Defintivno niste crveni, mi bismo voleli da imamo što je više moguće vežbi sa Srbijom i to zavisi od vaših političara. Tako će i biti. Sarađivaćemo sa Srbijom u meri u kojoj to dozvole vaši političari – ističe general Heker.

RAFAL JE ODLIČAN AVION - Imali smo simulacije jedan na jedan. I znate li ko je pobedio?

Tema koja je izazvala veliko interesovanje naših domaćina u vazdušnoj komandi Ramštajn, je kupovina aviona Rafal. Srbija je 29. avgusta 2024. godine potpisala ugovor sa francuskom kompanijom o nabavci 12 novih višenamenskih borbenih aviona Rafal, vredan 2,7 milijardi evra. Nabavka ovih aviona, jasno se moglo čuti u razgovorima sa oficirima, predstavlja značajan korak u modernizaciji avio kapaciteta naše zemlje. Najbolje o tome govore piloti koji su imali priliku da istom letelicom i upravljaju:

“Imao sam priliku da letim Rafalom, to je odličan avion, interoperabilan je sa vašim susedima. Mi smo, na primer, imali ono što zovemo vežba osnovnog manevra lovačkih aviona, ovde u bazi Ramštajn, pre nekoliko meseci. Imali smo simulacije jedan na jedan. I znate li ko je pobedio? Upravo Rafal. Ali evo, imamo ovde pilota Rafala iz Francuske, najbolje će reći” – napominje general Heker koji je inače komandni pilot sa više od 3.600 sati leta na različitim letelicama.

Brigadni general, pilot Žil Žuventin, pomoćnik komandanta za ljudske resurse, se nadovezuje:

“Bilo je to veoma zanimljivo iskustvo prošle godine. Imali smo sve avione iz zemalja članica NATO i pobedili smo sve druge avione. Kupili ste odličan avion, Rafal je dokazan u borbi i interoperabilan je. Važno je da znate da osim NATO imate nacije, odnosno države koje koriste te avione i oni često vežbaju zajedno. Kada dobijete Rafale, treba da razvijate odnose sa zemljama koje ih već imaju, kao što su Hrvatska, Grčka, Francuska. Biće veoma lako trenirati sa njima, a onda lagano ulazite u nešto što možemo da zovemo NATO zajednica – kaže Žuventin.

AVION AWACS - Detektuje ciljeve na udaljenostima i do 400 kilometara

Verovatno jedan od najimpresivnijih prizora koje sam imala priliku da vidim u vazdušnoj komandi NATO je Avion AWACS (Airborne Warning and Control System). I to ne samo spolja, već i iznutra od kokpita do centralnog dela i kraja aviona koji služi za odmor.

To je letelica opremljena masivnom rotirajućom radarskom kupolom koja može da detektuje ciljeve na udaljenostima i do 400 kilometara. Ona snima, prepoznaje neprijateljske avione, dronove, krstareće rakete i zatim sve to po komandi šalje dalje. Njegova komandna uloga omogućava koordinaciju dejstva borbenih aviona, PVO sistema i kopnenih snaga, pružajući podršku operacijama u realnom vremenu. AWAKS je jedini avion u bazi Ramštajn koji je u vlasništvu NATO.

U UTROBI AWACS-a

Ulazak u AWACS bio je jedinstveno iskustvo. Iako su neki posetioci ranije imali priliku da uđu u ovu letelicu, nije bilo dozvoljeno da snimaju unutrašnjost.

Kurir sada donosi dragocene kadrove koji pokazuju ovaj leteći operativni centar iznutra. Kroz letelicu nas vodi letački inženjer i objašnjava nam namene uređaja i ekrana koje vidimo, kao i ko je od posade neophodan za rad sistema.

“Imamo pozicije tehničara, imamo tehničare za komunikacije i tehničare za sisteme. Sistemi su prilično složeni i zahtevaju posebnu pažnju. Postoje različiti sistemi koji su ovde ugrađeni i, naravno, ne pripadaju uobičajenoj komercijalnoj verziji Boinga 707”, priča naš sagovornik u AWAKSU.

Dolazimo do pozicija posade za misiju. U ovom delu se obavlja nadzor.

“Ono što ovde radimo jeste pravljenje prepoznatljive slike vazdušnog prostora, dakle, kontrolišemo sve ciljeve koje vidimo i identifikujemo šta se dešava. Takođe, uspostavljamo vezu. Mrežnu konekciju”, saznajemo proces rada.

Dolazimo do kontrolnih pozicija.

“Ovaj deo zovemo “pit”, tu rade svi kontrolori naoružanja. Oni upravljaju dejstvima aviona, izvode simulirane borbene i defanzivne manevre. Za to im je potrebna slika vazdušnog prostora, koju obezbeđuje nadzor. Imamo taktičkog direktora, on je taj koji vodi posadu misije. On je zadužen za sve i u kontaktu je sa svim spoljnim stanicama, zato sedi ovde. Imamo i pasivne kontrolore”, objašnjava naš domaćin u ovoj moćnoj letelici.

Ovo što smo videli predstavlja vrhunac vazdušnog nadzora i komandovanja, pružajući NATO savezu neprocenjivu stratešku prednost u očuvanju bezbednosti i integriteta vazdušnog prostora.

AVION C-130J HERKULES – MOBILNA BOLNICA

Još jedno dragoceno iskustvo u Ramštajnu je ulazak u avion C-130J Herkules koji je praktično leteća tvrđava prilagodljiva svim uslovima. Koristi se za prevoz tereta i ljudi, za medicinske evakuacije, a može da sleti na teško dostupne terene.

Piloti i posada sa ponosom ističu mogućnost sletanja na travnate ili neuređene piste, što čini ovaj avion jednim od najpraktičnijih u vazduhoplovstvu. Njegova nosivost je do 18.000 kilograma, a u stanju je da ponese i do osam paleta tereta ili čak vozila jer je njegov pod opremeljen valjcima. Osoblje nas sprovodi kroz avion i objašnjava da je maksimalan broj pacijenata koji se može prevesti 72, što ga čini ključnim za medicinske evakuacije u kriznim situacijama.

„Naša fleksibilnost je ključna. Naši točkovi su najveći u celom američkom vazduhoplovstvu, što nam omogućava sletanje bilo gde. Potrebni su nam ti veliki točkovi da bi se težina ravnomerno raspodelila. Sletao sam na zemlju, travu, gotovo bilo gde. Zaista je neverovatno. Možemo sleteti na pistu dugu samo 900 metara i široku oko 18 metara. Naš teretni prostor je dug oko 17 metara, a možemo sleteti i na vrlo uske površine. Prilično impresivno, zar ne?”, priča nam poručnik američkog vazduhoplovstva Fintan Nakada, pilot aviona Herkules.

VAZDUŠNO-MEDICINSKA ESKADRILA

Unutrašnjost ove letelice je prilikom naše posete bila potpuno prilagođena za medicinsku pomoć, praktično kao mobilna bolnica. Posada nam objašnjava fascinantne performanse:

“Mi smo vazdušno-medicinska eskadrila, zaduženi smo za prevoz pacijenata iz Evrope nazad u Ramštajn radi pružanja višeg nivoa medicinske nege. Funkcionišemo kao mobilna bolnica, a letimo bez lekara, samo sa medicinskim sestrama i tehničarima. Brinemo se o pacijentima tokom leta, posada je obučena jer smo sami u avionu, pa moramo biti spremni za bilo kakvu situaciju. To uključuje transport različitih pacijenata, od beba, srčanih bolesnika, dijabetičara, do bilo čega što biste mogli videti i u pravoj bolnici. Imamo ovde postavljene mašine i medicinsku opremu. Šta god je potrebno za različite situacije, kako bismo pomogli“, objašnjavaju nam kako rade.

U avionu su nosila, lekovi, kiseonik, monitori za srce, respirator. Moć i sugurnost koju ovi podaci i slike odašilju, gledajući uživo, je impozantna.

SVEMIRSKI CENTAR

Svemirski centar NATO-a, smešten u vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj, ključna je tačka za praćenje i koordinaciju svemirskih aktivnosti koje su bitne za bezbednost Alijanse. Njegova primarna uloga je praćenje civilnih i vojnih satelita, uključujući komunikacione, izviđačke, navigacione i meteorološke sisteme, ali i identifikacija potencijalnih pretnji. Svemirski centar procenjuje rizike u svemiru i pomaže u razvijanju strategija za zaštitu svemirske infrastrukture i unapređenje svemirskih sposobnosti članica u modernom tehnološkom dobu. Ovaj centar detektuje svako lansiranje koje se vrši ka Svemiru. Zanimljivo je da je na zidu okačeno nekoliko satova koji pokazuju vremenske zone na kosmodromskim stanicima od Rusije, preko Kine do Evrope i Amerike.

LIGA IZUZETNIH

Važna komponenta vazdušne baze je Međuevropska vazduhoplovna akademija gde se obučavaju oficiri. Moj utisak je bio da, koliko god su fascinantni oružano-tehnički kapaciteti koje smo imali priliku da vidimo i da o njima slušamo, još je više fascinantno na koji način se u ovom kompleksu tretira čovek. Zapažanje mi je bilo da je pred nama “liga izuzetnih”. I to nije slučajno, ovde se ljudi bave ljudima i kod svakog pojedinca se usavršavaju njegove individualne performanse, a svako se uči da i kao lider, ume da bude i deo tima. Humane vrednosti se posebno neguju u međuljudskim odnosima, a to smo čuli i od trenera sa akademije. Posle tog teoretskog predavanja i upoznavanja sa radom kroz katedru, imali smo priliku da vidimo i praktični deo – da posetimo poligon gde su polaznici vežbali komplikovane vežbe koje zahtevaju i psihičku i fizičku spremnost. Svrha ovih komplikovanih vežbi je identifikacija ličnih karakteristika i dokaz da se selekcija vrši na osnovu prepoznavanja tzv. neformalnog lidera u grupi. Ovakvim sistemom se odabiraju pojedinici koji imaju liderski "nerv".

NOVI NIVO LIDERSTVA

Stariji vodnik Fred Krebtri je instruktor u Međuevropskoj vazduhoplovnoj akademiji u Ramštajnu i kaže za Kurir da im je glavni cilj da uče polaznike da pređu na sledeći nivo liderstva.

“Naša misija je da obučavamo i edukujemo naše NATO saveznike, pored članova Partnerstva za mir i naših afričkih vojnih partnera. Dakle, ono što radimo je da obučavamo lidere, naše podoficire i niže rangirane oficire, i da ih pripremamo da pređu na sledeći nivo liderstva, te da ih suočavamo sa vrlo složenim problemima. Posmatramo kako prevazilaze zadatke koje im dajemo. Posmatramo kako rade zajedno u timu. Testiramo njihovu sposobnost da slede vođstvo, kao i njihovo liderstvo. Da neguju efikasnu komunikaciju između sebe”, kaže moj sagovornik.

FIZIČKO I MENTALNO NEODVOJIVO

Gledajući vrlo inspirativne, ali i zahtevne vežbe na poligonu, u kojima su i naši članovi delegacije imali priliku da učestvuju, zanimalo me je šta je važnije - fizička ili mentalna spremnost, ili su ta dva aspekta jednostavno neodvojiva?

Instruktor Krebtri mi kaže: “Oba aspekta su definitivno neodvojiva. Izuzetno su važna. Međutim, svi zadaci koje imamo su izuzetno složeni i ne možemo ih rešiti samo fizičkom spremnošću. Dakle, moramo biti i fizički i mentalno pripremljeni za zadatak”, kaže instruktor.
Kroz Partnerstvo za mir i saradnju Vojske Srbije i NATO, 18 srpskih polaznika je prošlo ovu akademiju i, kako smo saznali, svi su se pokazali kao izuzetno profesionalni.

ULAGANJE U ČOVEKA, NE SAMO U TEHNOLOGIJU

I na kraju, moj opšti utisak je da eventualne predrasude moraju biti zamenje saznavanjem. Sve što sam videla prethodnih dana u vazdušnoj bazi Ramštajn je liga moći i liga izuzetnosti. U svetu i vremenu u kojem je svaki naredni konflikt kompleksniji od prethodnog, prilagođavanje novim izazovima, prepoznavanje prilika i koračanje ka putu u kom su esencija odvraćanje i mir, moraju biti ključne vizije. A u tom društvu, čovek, i ulaganje u čoveka, jednako je važno kao i tehnološki napredak.

Kurir/ Silvija Slamnig