BORIS BRATINA ZA KURIR: U novom pokretu insistiramo na stvarima o kojima bi svi koji vole Srbiju morali da se slože, pokret će pre ili kasnije izaći na izbore

Profesor Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici Boris Bratina jedan je od 12 učesnika prvog sastanka inicijativnog odbora za formiranje novog pokreta, čiji je pokretač predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Bratina u intervjuu za Kurir objašnjava kakve će novine pokret uneti u politički život, koga će "probuditi", a ko će sasvim sigurno ostati izvan ove organizacije. On otkriva da je upravo "buđenje" jedan od naziva koji najviše odgovara novom pokretu.

- Pokret hoće što pre da stupi u dejstvo i zato se odlučilo za ovaj, vi kažete skup, ali pre bih rekao da je u pitanju sabor koji će trajati tri dana, praktično čitavog vikenda. Mislim da je to dobra prilika ne samo da se pokret predstavi nego da članovi pokreta i njegovi simpatizeri počnu da razgovaraju sa ljudima kojima je ideja bliska i da pokušaju čak i u privatnim kontaktima u toku ta tri dana da im objasne i pojasne šta je sama ideja. Pokret je zasnovan pre svega na rodoljublju i verujem da sa mnogima koji su rodoljubi, ali se možda politički sa nama ne razumeju, imamo o čemu da razgovaramo, da se mnogo bolje razumemo i da shvatanje ljubavi prema otadžbini na neki način ujednačimo. Jer, mnogi ljudi i voleći Srbiju još uvek greše. Zato je pokret tu da okupi one ljude koji se nisu previše eksponirali u strankama i koji nisu partijski vukovi.

Kakvu novinu će ovaj pokret uneti u politički život Srbije?

- Dobro je da je pokret šira forma nego što je to politička partija, ali verujem da će pokret pre ili kasnije izaći na izbore. Ono što je novo jeste naglašen odnos prema našoj državi, našoj otadžbini i insistiranje na nekoj vrsti strožeg morala nego što je to u drugim organizacijama. Kad kažem strožeg morala, mislim na to da ukoliko hoćete da menjate društvenu svest i društvenu stvarnost, onda morate imati moral koji je stroži od onih koji su mu prethodili. To je politička novina koja je vrlo važna. Druge političke novine koje su važne date su već i u samim ciljevima.

Kako taj striktniji moral treba da razumeju oni koji eventualno razmišljaju da se priključe pokretu?

- To je neka vrsta teorijske i praktične mudrosti. Dakle, mora se zavesti stroži moral, jer to okolnosti zahtevaju. Srbija je napadnuta sa svih strana i, ukoliko sa nama ne budu radili oni koji su odani, lojalni toj Srbiji, imaćemo brojne pukotine u našem radu. Zato se i organizacija pokreta daje na poverenje, da se u pokret poziva na neki način na odgovornost. I to je već jedna vrsta uvođenja strožeg morala, tako da svi mi koji budemo nekoga zvali da pristupi pokretu, na neki način odgovaramo za njih. Svejedno što to nije nekakva materijalna odgovornost, moralna odgovornost je ovde, čini mi se, karakteristika pokreta, i to je prosto jedna novina koja će krasiti ovaj pokret.

S obzirom na višegodišnju dominaciju Srpske napredne stranke i činjenicu da ova nova organizacija nastaje praktično na tlu SNS, kako će pokret rešiti tu poteškoću i napraviti jasnu distinkciju? Jednostavnije rečeno, šta ima novi pokret a nema SNS, i obratno?

- Ne mogu tačno da kažem kakav će tu odnos postojati, ali sam siguran da je SNS, kakav god on bio za nekoga, zapravo vrlo mnogo uradio tokom ovih skoro 17 godina postojanja. Čuo sam mnoga mišljenja da mu na neki način treba neka vrsta unutrašnje obnove i pročišćenja, ali ja ne bih sudio previše o tome. To je stvar samog SNS. Jasno mi je da u toj stranci ima izvanredno kvalitetnih ljudi, koji će sigurno biti u pokretu i bez kojih bi taj pokret bio zapravo nedovoljno jak.

Govori se često o širini pokreta i potrebi da okupi što veći krug pojedinaca i organizacija. Možete li da nacrtate obrise?

- Umesto o širini pokreta, često su me do sada pitali da li je to nekakav profesorski pokret, budući da su inicijatori uglavnom ljudi priznati što na univerzitetu, što u nauci, umetnosti. Ipak, verujem da je ovo samo neka vrsta intelektualnog zamajca koji treba pokretu da da glavne obrise. Pokret insistira pre svega na tome i zato i jeste pokret za narod i državu, koji mora da bude širok. U pokretu insistiramo na onim stvarima oko kojih bi zapravo svi koji vole ovu zemlju morali da se slože - nezavisnost Srbije, ekonomski razvoj, očuvanje srpske samobitnosti na Kosovu i Metohiji, velika podrška Republici Srpskoj, ostajanje pri političkom neuvođenju sankcija Rusiji...

Nije zanemarljiv momenat u kojem nastaje pokret. Da li je on odgovor na opštu društvenu i političku krizu kojoj se ne vidi kraj, a uz to smo na prekretnici da li će biti nove vlade ili vanrednih izbora?

- Ako bismo sadašnju krizu datirali na vreme novembra, onda pokret svakako nije prost odgovor na sadašnju krizu. Ideja o pokretu se pominjala oko dve godine. Ni kriza nije nastala tek sama od sebe. Ona se dugo pripremala, videla se već dosta godina. Oni koji su napustili vlast jedino žele da se na tu vlast vrate i za to su spremni da učine sve. Mi smo onoliko na prekretnici koliko je zapravo jedan čitav niz zemalja na nekoj vrsti prekretnice, budući da je i Srbija zanesena vetrom suverenizma, koji, evo, vidimo od Gruzije pa do Turske. Vidimo da se dešavaju velike promene i mi smo svakako u sredini toga. U tom smislu nema sumnje da ima nečega što je tu akutno, savremeno i na šta pokret mora da odgovori svojim odnosom prema spoljašnosti, tj. u spoljnoj politici Srbije, što verujem da neće biti problematično kada je u pitanju upoznavanje naroda o tome.

Kako kao profesor gledate na blokade fakulteta?

- Moram da priznam da sam veoma razočaran činjenicom da je do blokada uopšte došlo. Uopšte ne smatram da su studenti, nažalost, bilo kakav važan tu politički faktor. Oni su naprosto nahuškani od strane profesora da to rade. To nije ni prvi put, toga je bilo i ranije, ali ovo je sada prevazišlo svaku meru svojom organizacijom. Naravno da su nevladine organizacije te koje su organizovale dodatno studente, ali moram da kažem da je prosto sramota za naš univerzitet, pogotovo za Beogradski univerzitet, ono što se na njemu događa. Mislim da će posledice ovoga biti dugotrajne i velike. Beogradski univerzitet će imati problema sa egzistencijom, on ne odgovara na svoje elementarne obaveze i očigledno da njegovo rukovodstvo mora da se menja.

Kako vidite izlaz iz ove situacije, kada je blokirana nastava na fakultetima, dijaloga nema, vlada je u tehničkom mandatu, protesti su gotovo svakodnevni, a nasilje sve više preplavljuje društvo...? Ko je na potezu?

- Nema sumnje da je pokrenuta već neka vrsta disolucije samog blokaderskog pokreta i on se lagano gasi, ali zato postaje sve radikalnije i nasilnije. A ko je na potezu? Pa uvek smo mi na potezu, zato što drugi za svoje poteze ne odgovaraju. Ono što je nama važno, to je da budemo svesni da niko ne uzmiče od bilo kakvih rđavih, zlih, kriminalnih poteza, ne samo prema pripadnicima vlasti nego i prema običnom narodu koji ne misli isto kao oni. Moramo da učinimo to da ljudi počnu da razgovaraju i da oni koji su još uvek pri zdravoj svesti nađu zajednički jezik. Ovako se samo stvara raskol u samom narodu.

Kurir Politika