Kako dezinformacije podižu društvenu paniku? Kojčić: Medijski rat je veoma ozbiljna stvar
Od početka trajanja protesta i blokada mnogi dođaji su bili predmet zlonamernog izveštavanja. Lažne vesti i dezinformacije nisu samo ozbiljan izazov za medijsku pismenost, već i za stabilnost društva, ali i međuljudske odnose. U svetu gde se informacije brzo šire, odgovornost medija i pojedinaca postaje ključna u borbi protiv dezinformacija.
Kako širenje dezinformacija dovodi do gubitka poverenja u medije i političke institucije, kao i kako mogu izazvati društvenu paniku i eskalirati strah među građanima?
Na ova pitanja za Kurir televiziju odgovorili su Biljana Šahrimanjan Obradović, Centar za stratešku analizu, doktor Rajko Petrović, Institut za evropske studije, kao i Dragoljub Kojčić, politički filozof.
- Svedoci smo toga da naslovi ne karakterišu sadržinu teksta, a još gore je ako se neki naslov poklapa sa sadržajem teksta a radi se o širenju mržnje, panike i lažnih vesti. Ljudi se sada više informišu preko portala, onlajn, nego da gledaju medije. Tu dolazi do sudara generacija, jer se mlađi ljudi dosta informišu i putem društvenih mreža - kaže Šahrimanjan Obradović.
Ona kaže da kada neki portal objavi neku vest, moramo imati na umu koja namera stoji iza toga:
- Da li je namera da to kasnije širi putem društvenih mreža, da li je namera da motiviše određene ljude na neke postupke, ili je namera da zaista izveštava građane onako kako jeste? U poslednjih 4 meseca smo videli niz dezinformacija sa portala, a ako pogledamo medijsku klimu koja vlada u našoj državi.
- Srbija još nije naučila kako da napravi otpornost od ovakvih dezinformacija i lažnih vesti, a treba već i da se pozabavimo radom sa decom u osnovnoj školi gde bi ih učili medijskom pismenošću jer naša deca i omladina kreiraju svoju ličnost i odbrambeni sistem od mladih dana. Kada su u pitanju vesti koje se tiče države ili izjava, možete proveriti sve to na javno dostupnim, zvaničnim sajtovima, umesto da se uplićemo u histeriju koja se kasnije širi društvenim mrežama. To je lavina koju ne možete da zaustavite - kaže Šahrimanjan Obradović.
Kojčić kaže da je bitno znati sa koje strane dolazi targetiranje određenih medijskih kuća.
- Kurir neguje tradiciju objektivnog novinarstva, što je danas, ne samo kod nas, već svuda u svetu, teško dostići. Medijska edukacija je vrlo važna.
Kojčić kaže da je značaj medijskog rata ogroman, jer se tako utiče na građane, pa kaže i da su mediji ključ demokratije:
- Bez slobodnog, korektnog, tačnog medija ne možete da zamislite demokratiju. Mislim da većina lažnih vesti potiče iz medija okrenutih opoziciji. Medijski šablon sa opozicione strane je deo opozicionog pokreta koji samo ima za cilj da destabilišu Srbiju i sruše predsednika Vučića.
Petrović kaže da postoji vrsta specijalnog, hibridnog rata koji se odvija protiv Srbije neprekidno, od raspada Jugoslavije pa sve do danas:
- Neke televizije rade na način da sve što se ne poklapa sa njihovim pogledom na svet predstavljaju ne samo kako neistinu, već plasiraju kao vrstu državne propagande protiv sopstvenog naroda i sopstvene države. Novinarstvo kao profesija jeste u svojevrsnoj krizi jer danas skoro svako misli da može da bude novinar i da izveštava, a to je zapravo jedan izuzetno odgovoran posao.
On dodaje i da je činjenica da sve što se desi na štetu onih koji protestuju bude preuveličano, iako državne institucije preuzimaju sve moguće korake da se procesuiraju svi oni koji su napravili prekršaje i krivična dela.
- Kada se nešto desi režimu, onda to pokušavaju da minimalizuju, kao što je bio slučaj sa napadom na dečaka u Novom Sadu. To je teško krivično delo načinjeno nad pripadnikom nacionalne manjine, a takođe i nad detetom. Novinarstvo u Srbiji je došlo od sedme sile do jednostavno, samo sile. Mediji treba da budu jedna vrsta medijatora između onih koji su na vlasti i građana, a ne neko ko potpaljuje dodatno tenzije.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
