SKANDALOZAN ZAHTEV MEĐUNARODNE NOVINARSKE MISIJE Traže da se zamrznu pregovori Srbije sa EU iako je to kazna za naše građane koji žele u evropsku porodicu

Članovi platforme Misije za brzi odgovor u oblasti slobode medija (MFRR), koja boravi u Srbiji od 7. do 9. aprila, izneli su danas svoje preporuke i apele u vezi sa pravima novinara na slobodno izveštavanje u Srbiji. Ova međunarodna novinarska misija ponudila je neke zdrave zaključke koje bi svako dobronameran prihvatio i podržao, jer vode do stvaranja još bezbednijih uslova za medijske radnike. Međutim, među ponuđenim smernicama MFRR nalazi se i otvoreno zalaženje na teren politike što nikako ne bi smelo biti zanemareno, barem prilikom procene dobrih namera ove misije.

Dijaz je danas na konferenciji za medije naveo da EU ne može više da se pretvara da se ništa ne dešava i da mora hitno javno da osudi sve napade na novinare i aktere civilnog društva, kao i da javno i dosledno preispita vlast o statusu tih istraga.

- Zahtevamo da Evropska unija prenese sve te zabrinutosti visokim predstavnicima vlasti u Srbiji i da transparentno izvesti javnost o tim susretima, a tražimo od EU i da javno izjavi da će da zamrzne pregovore o Poglavlju 23, koji se tiče reforme pravosuđa i prava građana, ukoliko vlast ne prekine sa napadima na medije, novinare i organizacije civilnog društva - poručio je predstavnik organizacije "Article 19 Europe".

Nedovoljno utemeljene ocene

Kurir je na današnjoj konferenciji pitao Davida Dijaza da li misli da će njihova preporuka da se zamrznu pregovori o Poglavlju 23 naneti štetu građanima Srbije koji žele da njihova zemlja bude deo EU. Dijaz je rekao da ne misli da šteti građanima, već da ih, naprotiv, štiti (!?). Kako je naglasio, pristupanje EU je politički proces u kojem je neophodno ispuniti zahteve. Dijaz je poručio da ukoliko vide, a vide pretnje novinarima, pregovora ne može da bude jer se tako samo “prave da je sve u redu”.

Na sasvim dobronamerno pitanje Kurira da li misli da će se Srbija lakše boriti s problemima koji se tiču medijskih sloboda ako je članica EU ili van nje, uz podsećanje da je Srbija ispred nekih zemalja po pitanju medijskih sloboda, Dijaz je izbegao da direktno odgovori šta je za našu zemlju bolja pozicija, iznevši samo tvrdnju da Srbija zaostaje kad su u pitanju medijske slobode i da je to predmet posebne diskusije. Novinar Kurira bio je svedok da je Dijaz, kroz odgovore na naša pitanja, dao neubedljive i nedovoljno utemeljene ocene, bez sagledavanja šire slike, čak i bez pokazivanja truda da pokuša da je razume.

Dijaz je prozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predložio mu bukvalno da se meša u tuđe stvari. Od predsednika Srbije, kako je naveo, članovi MFRR traže da prekine sa upotrebom ilegalnog špijunskog softvera, da utiče na institucije da se takvi slučajevi procesuiraju i očekuju da će sve policijske istrage o napadima na novinare da se ubrzaju. Treba podsetiti MFRR da za sve te stvari predsednik nije nadležan.

U ostalim zapažanjima MFRR daje dobre zaključke, poruke i preporuke. Članovi Misije apelovali su da se zaustave svi javni napadi na novinare, posebno na one koji prate proteste. Ipak, ovde treba podsetiti da su napadi na novinare zabeleženi upravo na protestima studenata u blokadi i tada su na meti učesnika blokada bili izveštači RTS, Juronjuza, Kurira i Informera.

Antonijević: Pucanje u sopstvenu nogu

MFRR treba da dobije podršku za onaj deo svojih zapažanja u kojima je javno pozvao na zaštitu novinara i snimatelja, da policija ubrza istrage krivičnih dela protiv novinara, pre svega u poslednjih meseci. Međutim, ostaje snažan utisak da se iz nekog razloga žurilo sa ocenama, prenaglašeno negativnim, o srpskoj medijskoj sferi. Takozvana misija solidarnih novinara van Srbije boravila je u našoj zemlji svega tri dana. Ovako smele kvalifikacije o stanju u medijima, o nosiocima političke vlasti i državnim organima teško da se mogu opravdati valjanim i pouzdanim uvidom u situaciju, ako ništa drugo zbog trodnevnog bavljenja Srbijom. Zašto se žurilo i kakva motivacija se krije iza ovakvog javnog nastupa MFRR, ali pre svega njenog člana Davida Dijaza, ostaje da se vidi. Kurir će se, kao iskreno i direktno zainteresovana medijska kuća za unapređenje medijske scene, baviti time u narednim danima.

Pravnik Milan Antonijević ocenjuje za Kurir da su zahtevi o zamrzavanju pregovora sa EU potpuno kontraproduktivni i da se takvim stavom ne može popravljati situacija ni u medijskom, niti bilo kojem drugom polju.

- Svakako da situacija na medijskoj sceni treba da se popravlja i da su svi razgovori o tome dobrodošli. Međutim, mislim da je zaista pucanje u sopstvenu nogu ukoliko neko želi da uređuje medijski prostor tako što govori o prekidu evropskih integracija. Sa prekidom pregovora za Poglavlje 23 nemate više mehanizme za postizanje nekog napretka niti za medije, niti za bilo koji način motivacije za vladu da na tome radi. Stvarno moramo da dođemo u situaciju u kojoj politika nije “što gore to bolje”, da vidimo šta i na koji način može da se unapredi. Potrebni su veliki koraci i sada kad govorimo o REM-u, o samim odnosima novinara prema istini, prema lažnim vestima... ali to nije razlog da vi na ovakav način koristite neku platformu, niti da šaljete političke poruke, niti podršku. Na svim ovim stvarima se radi u trenutku dok mi sad pričamo i zaista ne treba demotivisati one koji žele sada promenu makar i na zakonodavnom nivou, a praksa je dnevna borba svakoga, i političara i javnosti i građana - smatra Antonijević.

Stanković: Grupa za pritisak

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže za Kurir da ga ovo neodoljivo podseća na već viđene kampanje, samo što su za ovu odabrani neki drugi akteri.

- Oni su samo jedan od niza međunarodnih NVO, kvazi ekspertskih asocijacija koje imaju za cilj da stvore negativnu sliku o državi, da je suštinski ucene da bi dobili koncesiju nad određenim medijima koji u Srbiji imaju problem sa gledanošću i kredibilitetom. Ta priča o nasilju je prazna. Ovo je ustvari rukopis srpskih medijskih udruženja poput NUNS-a i Koalicije za slobodu medija, ANEM-a, Fondacije “Slavko Ćuruvija” i ostalih. Sada su samo pronađeni stranci koji reprodukuju ono što pričaju ti tzv. nezavisni novinari i tzv. nezavisni intelektualci koji su medijska konjica opozicionih stranaka i vrhovni blokaderi. Dijaz je samo stranac koji je na engleskom rekao ono što ovi pričaju svaki dan - ocenjuje Stanković.

On naglašava da je čvrsta činjenica da nema nijednog zabranjenog medija u Srbiji i da nema nijednog novinara koji je osuđen zbog svojih političkih stavova.

- Što se tiče nasilja, ono je primenjeno najpre na RTS koji je više puta bio blokiran, zatim na televiziju Informer, pa na Kurir gde su zbog jednog teksta krenule pretnje i dolazili ispred redakcije. Ne vidim da je identifikovano nasilje na pravi način. Setite se da je sat vremena protesta ispred N1 predstavljeno maltene kao treći svetski rat, što jasno govori da su ove ocena koje su danas iznesene zapravo ocene jedne grupe za pritisak i deo su kampanje. Kad je reč o pominjanju zamrzavanja pregovora sa EU mislim da oštrina te poruke verovatno proističe iz ideološkog fanatizma i količine truda koji je uložen u kampanje. Pravu procenu stanja medija u Srbiji će dati zvanični organi EU. A što se tiče medijskih sloboda, one nisu ugrožene, ali ono što jeste često ugroženo jeste istina - naglašava Stanković.