MINISTAR ZA EVROPSKE INTEGRACIJE NEMANJA STAROVIĆ: Građani s pravom očekuju pristupanje EU, konačna odluka Brisela izostaje iz očigledno političkih razloga

Evropske integracije Srbije su ove nedelje bile u fokusu, pre svega zbog dvodnevne posete komesarke EU za proširenje Marte Kos. Ključna figura za ovu oblast u novoj Vladi Srbije postao je Nemanja Starović. Novi ministar za evrointergracije u intervjuu za Kurir najavljuje za ovaj mesec dolazak još nekih najviših zvaničnika EU i kaže da neuobičajeno visok intenzitet poseta već sam po sebi govori o značaju koji Unija pridaje Srbiji, i to kroz poprečni presek svojih institucija.

- Srbija je ispunila sve tehničke uslove za otvaranje trećeg klastera pregovaračkih poglavlja još koncem 2021. godine i već tada smo dobili preporuku Evropske komisije za njegovo otvaranje. Zapravo, to pozitivno mišljenje dobijamo već četiri godine zaredom, međutim, konačna odluka Evropskog saveta, koji čine šefovi država i vlada zemalja članica EU, izostaje iz očigledno političkih razloga.

Mišljenje svih relevantnih subjekata da je Srbija odavno zaslužila ovaj korak u pregovorima nije bilo dovoljno. Šta je nedostajalo ili još nedostaje?

- Rekao bih da smo se prethodnih nekoliko godina suočavali s političkim očekivanjima pojedinih država članica koja su prevazilazila sve ono što se nalazi u našem pregovaračkom okviru. Dakle, mimo onoga što je kodifikovano i što smo prihvatili kao obaveze u procesu pristupanja EU, neki su očekivali da Srbija promeni politički pristup određenim pitanjima koja su za nas veoma značajna, a bez bilo kakve garancije da će to na koncu rezultovati otvaranjem vrata za članstvo Srbije u EU. Nastojaćemo da svojom doslednom politikom, a pre svega realizacijom svih procesa iz naše Reformske agende, te i takve prepreke prevaziđemo u narednom periodu.

Koliko nas koče politički uslovi koji nam se postavljaju i kako to zaobići?

- Mislim da nam je svima koji se bavimo proširenjem EU na ovaj ili onaj način potrebno daleko više otvorenosti i iskrenosti. Na nama je da odlučno i efikasno sprovedemo reforme na koje smo se obavezali, a na Briselu i prestonicama ključnih država članica EU da konačno otvore vrata za proširenje, ne skrivajući se iza nekih birokratskih procedura ili bilateralnih blokada. Političko uslovljavanje predstavlja realnost i nije uvek moguće izbeći ga, ali bitno je da ti zahtevi ne izlaze vam sfere mogućeg i da postoji jasna valorizacija njihovog ispunjenja, što, nažalost, nije uvek bio slučaj, pogotovo kada govorimo o nekim našim susedima.

Ako je suditi prema najavljenim događajima i porukama iz Brisela, ovaj mesec će biti prilično sadržajan kada je reč o odnosima Srbije i EU. Kakve poruke smo čuli od Marte Kos u Beogradu, a šta da očekujemo od Kaje Kalas i Antonija Koste, koji takođe uskoro dolaze?

- Beograd je ove sedmice posetila evropska komesarka za proširenje Marta Kos, a do kraja maja očekujemo dolazak predsednika Evropskog saveta Antonija Koste i visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Kaje Kalas. Verujem da taj neuobičajeno visok intenzitet poseta već sam po sebi govori o značaju koji Evropska unija pridaje Srbiji, i to kroz poprečni presek svojih institucija. Susreti na najvišem političkom nivou služe tome da se pruže međusobna uveravanja o punoj posvećenosti radu na pristupanju Srbije EU. Za nas stupanje u punopravno članstvo EU predstavlja nacionalni interes, ali i sama EU ima jasan politički, geopolitički, ekonomski i bezbednosni interes u proširenju na Zapadni Balkan, jer to zapravo i nije proširenje, već zaokruživanje EU.

Proširenje EU na Zapadni Balkan jeste proglašeno za prioritet nove evropske administracije. Verbalne poruke ohrabrenja ne izostaju kao i do sada, ali uporno izostaju konkretni potezi. Mislite li da će se to promeniti u narednom periodu?

- Određena doza optimizma je neophodna kako biste mogli da obavljate poslove s punim elanom, ali nije uvek najkorisnije taj optimizam iznositi u javnost. Pogotovo zbog toga što kada govorimo o onim rezultatima procesa pristupanja Srbije EU koje građani s pravom očekuju, nije sve u našim rukama. Ne bih stoga iznosio očekivanja o potezima koje treba da povuku organi EU i države članice, a pogotovo ne bih licitirao s datumom pristupanja naše države EU. Iznošenje takvih procena u poslednje dve i po decenije, nekada čak i iz najboljih namera, pokazalo se veoma štetnim, jer je doprinelo razočaranju među onim slojevima stanovništva čije nam je aktivno učešće u procesima koji vode Srbiju ka EU danas veoma potrebno. 

Najavljeni odlazak predsednika Srbije u Moskvu na obeležavanje Dana pobede već unapred je izazvao negativne reakcije, posebno unutar briselske administracije. Kako ste razumeli prilično preteće poruke zbog toga?

- Sasvim je očigledan politički jaz između Brisela i Moskve, čija dubina je nakon početka rata u Ukrajini postala praktično nepregledna. U takvim okolnostima svaka vrsta komunikacije, a da ne govorimo o saradnji s Rusijom, biva izložena kritici i postaje okidač za pretnje. Za nas obeležavanje 80. godišnjice pobede nad fašizmom predstavlja isključivo komemoraciju presudno važnim istorijskim zbivanjima i smatramo da Moskva jeste pravo mesto na kom se ta velika godišnjica ima obeležiti, uvažavajući doprinos koji je Crvena armija imala u oslobađanju Evrope, kao i ogromne žrtve ruskog i ostalih sovjetskih naroda. Isuviše smo kao država mali da bismo mogli premostiti duboki jaz između Brisela i Moskve, ali svim svojim sagovornicima možemo objasniti da Srbija danas živi u 2025. godini i stremi ka boljoj budućnosti, koja će biti obeležena mirom, stabilnošću i razvojem, a ne u Orvelovoj 1984, u kojoj se neko ministarstvo istine svakodnevno bavi revizijom istorije kako bi je prilagodili aktuelnim političkim potrebama.

Kakve posledice može da pretrpi Srbija ukoliko se zamerke EU pretvore u neke konkretne korake ili mere?

- Uzdržao bih se od iznošenja nekih svojih predviđanja i očekivanja o tom pitanju, ali bih ukazao na to da će najmanje jedan lider EU, a govorim o slovačkom premijeru Robertu Ficu, koji je po funkciji i član Evropskog saveta, prisustvovati proslavi 9. maja u Moskvi. Nema sumnje da će sve to uticati na percepciju Srbije u delu država članica EU, ali neki od njih svakako već gaje negativna predubeđenja prema našoj zemlji. Zapravo, naša glavna zamerka prema EU i jeste to što se uvođenjem političkog uslovljavanja zasnovanog na očekivanjima država članica a ne na pismeno preuzetim obavezama, proces pristupanja Srbije EU počinje bazirati na političkim percepcijama, umesto na stvarnim zaslugama, kako je prvobitno zamišljen i što je važilo za sve pristupajuće države dosad.

Nakon što je Donald Tramp preuzeo kormilo SAD, u fokusu su odnosi Brisela i Vašingtona, pre svega zbog različitog viđenja završetka rata u Ukrajini. Koliko će napredak Srbije ka članstvu u EU zavisiti od odnosa ova dva globalna igrača?

- Za nas bi smirivanje rata u Ukrajini, makar govorili i o nekom primirju, svakako bilo blagotvorno i znatno bi relaksiralo naše pozicije kako u ekonomskoj tako i u političkoj sferi. S tim u vidu, zaista pozdravljamo inicijativu američkog predsednika Trampa za okončanje tog strašnog rata. S pravom, međutim, ukazujete na različita gledišta Brisela i Vašingtona o željenom ishodu rata u Ukrajini, ali i o mnogim drugim važnim temama. Nekada je za države centralne i istočne Evrope važila formula po kojoj najbrži put do Brisela vodi preko Vašingtona. To danas možda više nije u potpunosti tako, ali je svakako nezamislivo da neki kandidat napreduje ka članstvu u EU antagonizujući i sukobljavajući se sa SAD. To ni u kom slučaju nije naš put, budući da će Srbija uložiti mnogo političke volje i napora da unapredi odnose sa SAD u drugom mandatu predsednika Trampa, a na koncu to može doprineti i jačanju naših kapaciteta za pristupanje EU.

Vaš resor iz prethodnog saziva preuzela je Milica Đurđević Stamenkovski, a vi ste u novoj vladi preuzeli brigu o evrointegracijama od Tanje Miščević. Kakvo stanje ste vi ostavili u resoru rada, zapošljavanja boračkih i socijalnih pitanja, a kakve izazove ste zatekli u Ministarstvu za evrointegracije?

- Rekao bih da kabinet prof. dr Đura Macuta predstavlja vladu kontinuiteta, ne u personalnom smislu, već u pogledu rezultata koji se ostvaruju. Zato su i primopredaje koje smo obavili sprovedene u radnom duhu kako ništa od tekućih procesa u svakom od resora ne bi trpelo. Lično sam poželeo sreću koleginici Đurđević Stamenkovski, znajući pred kakvim izazovima će se naći, nudeći prijateljsku podršku svake vrste ukoliko za tim bude imala potrebe. Što se Ministarstva za evropske integracije tiče, ono predstavlja uigran tim profesionalaca koji se godinama, a neki i decenijama, posvećeno bave poslovima pristupanja Srbije EU i biće mi veliko zadovoljstvo da radim s tim ljudima u narednom periodu.

Kurir Politika / Ivana Kljajić

 MINISTAR ZA EVROPSKE INTEGRACIJE NEMANJA STAROVIĆ