GOLA POLITIKA! Blokaderi hoće da preuzmu vlast, izbore vide kao izlaz iz protesta za koji su izgubili podršku

Studenti blokaderi, koji već šest meseci blokiraju fakultete širom Srbije, konačno su i sami priznali da je njihov jedini posao od početka bio i ostao puko političko delovanje i preuzimanje vlasti. Objavljivanjem zahteva u kojem traže raspuštanje Skupštine Srbije i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, oni su ušli u ogoljenu političku fazu i praktično potvrdili da su i brojni prethodni zahtevi bili u službi dolaska određene grupe na vlast, a ne opšteg dobra ili popravljanja stanja u društvu, kako su to svih ovih meseci tvrdili.

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar ocenjuje za Kurir da je ovo trenutak kada jedan društveni protest ili pokret otvoreno prelazi u fazu političke artikulacije, što je najava da će i okruženje u kojem akteri deluju izgledati bitno drugačije nego do sada.

"Prvi put se pomenulo rešenje koje bi možda moglo u nekoj instanci da bude i epilog. Ako govorimo o krizama, svima nama je od početka jasno da izbori jesu jedno od rešenja. Ovde ostaje ključno pitanje kad će ti izbori biti. Vlast se danas nalazi u boljoj političkoj poziciji nego pre mesec dana - osnovne škole funkcionišu, srednje škole uglavnom funkcionišu, znatno je manje ljudi na ulicama, ne postoje protesti ili štrajkovi i trenutno je pritisak na vlast znatno manji nego pre mesec dana. I u tom pogledu vlast ne mora nužno da žuri sa odlukom u vezi sa ovim zahtevom i procenjujem da oni neće raspisati izbore u narednih nekoliko dana, ali da neće ni zatvoriti vrata za neke kasnije izbore. Vladajuća stranka nema velikih motiva ni razloga da raspisuje izbore za jun ili početak jula, ali ne treba isključiti da će se ti izbori desiti u drugoj polovini godine", objašnjava Klačar.

On smatra da se opozicija nalazi u nezahvalnoj poziciji jer nijedan politički proces ne zavisi od njih.

"Niti mogu da utiču na vlast, niti mogu da utiču u velikoj meri na ono što su studentski zahtevi, jer su studenti delovali autonomno u odnosu na opoziciju i sav kapital koji postoji u ovim protestima je na strani studenata. Ispred opozicije su dva rešenja i oba su na neki način rizična. Prvo rešenje, koje je verovatnije, jeste da se prihvati i podrži studentska lista, a ono podrazumeva da će opozicija u jednom periodu, koji može da bude i relativno dug, biti sekundarni politički akter, neće biti u parlamentu i delovaće sa znatno manje resursa, ali i motivacije. Druga opcija je da opozicija preuzme rizik i da samostalno ili u nekim koalicijama izađe na izbore i tada preuzima i ogroman rizik da bude politički kažnjena, što bi se najverovatnije i desilo. I tada bi verovatno doveli u pitanje i svoje političko postojanje", napominje Klačar.

Dve opcije

Naš sagovornik smatra da će opozicija u narednim danima pokušati da sa studentima pronađe zajednički jezik, a to bi i studentima indirektno odgovaralo.

"To bi bio pokušaj da i opozicija bude zadovoljna ponuđenim rešenjem za kandidatsku listu, odnosno ličilo bi na model iz Kosjerića. Da se, recimo, izbegnu stranačka obeležja, ali da lista ne bude zatvorena za predstavnike opozicije ili da ne bude zatvorena za stručne ljude iz opozicije ili one koji su imali neku vrstu političkog iskustva. To bi u određenoj meri odgovaralo i studentima", zaključuje Klačar.

Sličnu procenu ima i politički analitičar Branko Radun, koji očekuje da će se tek rešiti komplikovani odnos između opozicije i studenata blokadera.

Studenti će ili podržati neku neku novu listu koja nije opoziciona, već će biti sastavljena od profesora i stručnjaka, ili će ići na nekakvu studentsku listu za parlamentarne izbore. Vidljivo je da je opozicija u panici zbog te studentske ambicije da uđu u političku arenu, jer su oni očekivali da će studenti podržati opozicione stranke. Setite se samo kako se Proglas nametao i nudio, pa i opozicioni lideri poput Marinike Tepić, a pokušavali su i da preuzmu te proteste. Studenti su svesni da su se žrtvovali i osećaju političku moć. Biće vrlo zanimljivo kako će se jedni prema drugima odnositi studenti u blokadi i ljudi iz opozicionih krugova. Studenti su u poziciji da možda i pomrse konce opoziciji - ocenjuje Radun.

On kaže i da je sasvim vidljivo kako su se studenti blokaderi, vođeni političkim ambicijama određenih grupa, preobrazili i od onih koji su se gnušali od politike, političara i stranaka pretvorili u one koji ulaze u ogoljenu političku trku.

Kurir Politika