STUDENTI BLOKADERI BI U FOTELJE PREKO IZBORA A NE NUDE NIKAKAV POLITIČKI PROGRAM: Borba za vlast uz blanko podršku
Isticanjem najnovijeg zahteva u kojem traže vanredne parlamentarne izbore, studenti blokaderi su i zvanično iskoračili u političku arenu. Međutim, u njihovoj tranziciji u političke aktiviste izostaje najvažniji segment, a to je program koji bi oni kandidovali na eventualnim izborima.
Osim maglovitih opštih mesta, studenti blokaderi ne nude ni obrise političkog programa koji bi morao da pruži odgovore na ključna pitanja, poput zaštite državnih i nacionalnih interesa ili vizije ekonomskog razvoja, a čak nije jasno ni kakav sistem obrazovanja bi štitili s pozicija vlasti, ocenjuju sagovornici Kurira. Uz to, potpuno su zaboravljeni i izborni uslovi, koje su opozicione stranke konstantno koristile kao izgovor za sopstvenu nemoć pred biračima.
Poništili univerzitet
Sociolog Vladimir Vuletić kaže za Kurir da su se studenti u blokadi opredelili da im je dnevna politika važnija od univerziteta i da je traženje izbora njihova izlazna strategija iz pat-pozicije u koju su dospeli.
"Ako su počeli da se bave pitanjem izbora, oni su prestali da budu studenti i postali su politički aktivisti. Ako vam je školska godina ugrožena, faktički i izgubljena, valjda je prvo pitanje kojim se bavite šta će biti sa školskom godinom i univerzitetom. Takozvani studenti u blokadi i dekani su zapravo poništili univerzitet, a jedino što ostaje državi jeste da tu njihovu odluku i nameru konstatuje. Politički aktivisti među studentima nemaju nikakav program, oni kao svoj program nude opšta mesta, ali mene zanima kako misle da te stvari iz takozvanog niškog edikta realizuju, šta su konkretne ideje, šta su stavovi o pojedinim političkim pitanjima, kako misle da reše ova ekonomska pitanja... Pa evo, ne znamo ni kakav je njihov odnos prema litijumu. Meni je ipak najveći utisak što su navodni studenti spremni da žrtvuju nauku, univerzitet, instituciju koja je starija i od mene, i od njih, i od Vučića, zarad dnevnopolitičkih interesa", naglašava Vuletić.
Put do novih tenzija
On podseća da se izbori raspisuju u jednom od tri slučaja - kad vlada izgubi podršku većine u parlamentu, kada država usled društvenih okolnosti postane disfunkcionalna ili kad se politički akteri saglase o izborima.
"Trenutno nemate nijednu od te tri situacije. Bili smo blizu ove druge situacije u januaru i februaru, ali tada su vladajuće stranke nudile izbore i niko to nije prihvatao. Sada je u blokadi jedino univerzitet. Osnovna ideja traženja izbora sad je da se oni dese i kakav god rezultat bio, osim ako se ne proglasi pobeda studentske liste ili kako god, sve drugo bi bio povod za nove proteste i pozive na ulicu. Dakle, izbori u ovom slučaju ne bi služili svojoj svrsi da doprinesu stabilizaciji političkih prilika, već bi samo doveli do novih tenzija. To je očigledno jer već neki predstavnici studenata i profesori otvoreno govore da škola neće početi dok se izbori ne završe i ne proglase rezultati izbora. Onda vam je već jasno o čemu se tu radi", kaže Vuletić.
Ni Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost ne vidi šta bi studenti blokaderi mogli da kandiduju na izborima koje traže.
"U potpunosti je jasno da je sve bio samo jedan performans koji je služio da društveno nezadovoljstvo kanališe ka političkom nezadovoljstvu i to građani i birači treba da znaju. Ne treba se sakrivati iza društvenih nezadovoljstava ili problema koje potiskuje celo društvo, već treba izaći sa konkretnim političkim planom i konkretnom političkom idejom. Jer na kraju krajeva, građani se na izborima opredeljuju za političku ideju", objašnjava Barac.
Kurir Politika
· Reaguj