"OVO JE ANTISRPSKO SAOPŠTENJE, OD STRANE DOMOBRANA IZ OLUJE! "Stručnjaci o izveštaju Tonina Picule u Evropskom parlamentu: Žele da nas ponize!
Kada je Tonino Picula, hrvatski evroparlamentarac, izabran za izvestioca EU o Srbiji, javnost je bila skeptična. Glavna kritika bila je sumnja da će biti ostrašćen. Usledio je njegov prvi izveštaj, koji je predstavljen i usvojen od Evropskog parlamenta. Do te mere je kritički nastrojen prema Srbiji da su čak i njegove kolege, evroparlamentarci, postavili pitanje – da li je ovo profesionalan zaključak ili ostrašćena optužnica?
U izveštaju je zanemaren svaki napredak Srbije koji postoji u 31 od 34 oblasti za pregovore sa EU. Tonino Picula je rekao da ekonomski podaci, iako su poboljšani, ne mogu biti merilo uspeha države. Naveo je da izborno zakonodavstvo ima ozbiljne nedostatke, da mediji nisu slobodni i dostupni svima i da pravosuđe selektivno deli pravdu.
Ako bi neko iz Srbije ovo osporio, moglo bi se reći da ima subjektivnosti jer brani svoju zemlju. Zato je možda najrealniji glas bio francuskog evroposlanika Tjerija Marijanija, koji je rekao: "Oni više ne znaju šta da izmisle da bi se umešali u unutrašnje poslove Srbije i osigurali da vlada bude, kako sanjaju, srušena. Ovo je izveštaj koji je potpuno nadrealan jer ignoriše sve pozitivne aspekte prethodnih izveštaja."
O ovim temama su u emisiji "Usijanje" na Kurir televiziji govorili Aleksandar Šešelj, zamenik predsednika SRS, Ognjen Gogić, politikolog i Vladimir Kljajić, politikolog .
Šešelj objašnjava da li je izveštaj Picule bio profesionalni zaključak ili pak optužnica.
- Ovaj izveštaj nije kritički, već antisrpski, i to smo mogli da vidimo. On je imao mnogo nebuloza na kojima je insistirao. Ne moramo biti subjektivni da bismo kritikovali ovakav izveštaj ili nastup, jer ni on sam ne može da bude objektivan. Evropski parlament je namerno izabrao njega zbog tog subjektivnog stava koji on ima. Podsetimo da je on lično učestvovao u etničkom čišćenju, zločinačkoj akciji Oluja 1995. i pre toga. On je već opredeljen vezano za stav o srpskom nacionalnom pitanju – rekao je Šešelj.
Gogić je dodao da li je video preteranu dozu subjektivnosti ili je Picula ostao u realnim okvirima kada je iznosio kritike prema Srbima.
- Ovaj izveštaj ne možemo da svodimo na Piculu i njegove stavove, ovo je rezolucija Evropskog parlamenta, koju su usvojili poslanici, njih 2/3. Kada govorimo o tome da li je dokument objektivan ili ne, onda govorimo o tome da li su ti poslanici objektivni. To je rezolucija Evropskog parlamenta koja se osvrće na izveštaj Evropske komisije o Srbiji, u poslednja dva izveštaja. On tu nema slobodu da bude fleksibilan, on mora da se drži tih izveštaja, ali i da ih dopuni dešavanjima u međuvremenu. Ovo je stav o Srbiji šireg kruga ljudi u Evropskoj uniji – rekao je Gogić i dodao da li je ova rezolucija podržana više nego one prethodne:
- Poslednja rezolucija Evropskog parlamenta doneta je u februaru prošle godine, a ticala se izbora u Srbiji i optužbi opozicije o njihovoj neregularnosti.
Kljajić je komentarisao koliki je lični uticaj izvestioca bio vidljiv i da li je u samom predstavljanju pred evropskim poslanicima primećena određena pristrasnost.
- Kao i svaki političar, on je poslanik Evropskog parlamenta i ima pravo da iznese tačke koje smatra važnim. On kaže da mu ekonomija nije prioritet u poređenju sa drugim temama na kojima insistira. Ipak, moramo razumeti da to nije pravni akt. Ono što treba ozbiljno da shvatimo jeste to da se radi o rezoluciji Evropskog parlamenta, usvojenoj velikom većinom. Na nama je da vidimo kako da ubrzamo reforme na koje se pozivaju i koje su tematizovane u tom dokumentu. Tako možemo da demantujemo one skeptike koji tvrde da Srbija nema napretka i pokažemo da se Srbija ipak kreće ka Evropskoj uniji - rekao je Kljajić.
Šešelj je istakao šta smatra najspornijom tačkom u pomenutom materijalu.
- Nisam pravio detaljnu analizu, ali ono što sam video veoma liči na izveštavanje medija poput N1 i Junajted media grupe, složeno u neku vrstu pismenog zadatka koji je on predstavio. Sve što smo čuli od njega podseća na sliku i priliku tih medija i njihovih gostiju. Treba krenuti od važnih činjenica, a prva je uloga Evropskog parlamenta i njihovih rezolucija. U poslednjih deset godina doneto je najmanje 20 dokumenata koji kritikuju Srbiju – od izbora, nepravilnosti, pa do pitanja Kosova i Metohije - rekao je Šešelj i dodao:
- On je jasno rekao da Srbija, dok ne prizna Kosovo, ne može da uđe u Evropsku uniju - i to je tačno. Ali treba znati da ni sama rezolucija ni izveštaj nemaju suštinski značaj unutar EU. Čak i da je tekst bio izuzetno pozitivan, Srbija ne bi imala realne šanse za pristupanje Uniji. Mnogo toga je Srbija bila primorana da uradi pod pritiskom – od izručenja Haškom tribunalu, priznanja nezavisnosti Crne Gore, pa do secesije Kosova. Srbija je kroz evropski put prošla kroz brojna poniženja - zaključio je Šešelj.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
