FRIDMAN ZA KURIR OCENIO DA JE AMERIKA NAPRAVILA VELIKU GREŠKU NA KiM! Stručnjaci u emisiji "Usijanje": Svaka velika sila želi da ima ovde uticaj

Geopolitičke sile se premeštaju, tehnologije se menjaju, ekonomije i zemlje poput Srbije traže sebi novo mesto. Džordž Fridman, čovek koji već decenijama predviđa te procese i objašnjava veoma kompleksnu geopolitičku logiku, osnivač organizacije Džiopolitikal fjučers (Geopolitical Futures) i bivši predsednik Stratfora, jedne od najuticajnijih kompanija koja se bavi geopolitičkom analitikom, bio je gost Kurir TV i emisije "Usijanje".

- Što se tiče naših odnosa sa Amerikom, svaka velika sila želi da ima ovde uticaj. Evropska unija nije ujedinjena kada je reč o interesima na Balkanu. Tu su šarolike zemlje. Sada smo videli izjavu gospođe Meloni, gde kaže da, u odnosu na Francusku i Nemačku, Italija ne želi da bude druga violina, već želi da bude ravnopravan partner. Ali, eto da se setimo i nekih perioda kada smo olako računali na tu podršku - kaže Rabrenović.

Fridman je ocenio da je američka reakcija na situaciju na KiM bila velika greška. Smatra da je postupak SAD-a, posebno akcija na aerodromu u Prištini kada su američke snage opkolile Ruse, bio ključan trenutak koji je, kako kaže, doveo do Vladimira Putina. Prema njegovom mišljenju, to se nikako nije smelo dogoditi, a Rabrenović je to i prokomentarisao:

- Fridman je rekao da su ruske trupe bile okružene američkim na aerodromu Slatina, ali oni su 2003. godine i otišli sa tog prištinskog aerodroma, a nikada nismo ni shvatili zašto. Jedan od pravih pokazatelja prijateljstva Rusije i Srbije bio bi da nam se vrati NIS, da odgovorno upravljamo njime, jer smatram da su oni to dosta koristili. Nije ispunjeno obećanje sa njihove strane. Svaki građanin isto tako može da proceni koliko je Kosovo i Metohija zaštićeno tim ruskim stavom. Naravno, ako smo na evropskom putu, moramo da balansiramo sa svima, ali i da uvažimo nove realnosti - kaže Rabrenović.

Fridman je istakao da je energetska, ali i svaka druga diverzifikacija, od ključne važnosti. Ukazao je na to da politika često ume da stane na put tim procesima, ali je ocenio da je spoljna politika Srbije – usmerena ka održavanju odnosa sa Kinom, Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama – vrlo promišljena. Zoronjić tvrdi da je ovakvo usmerenje Srbije na pravom putu:

- Srbija u ovom trenutku jasno bira svoje ekonomske partnere u smislu da sarađuje sa svim zemljama sa kojima vidi da ima interesa. Imamo i kineske, ruske i američke investicije. Nisam siguran da je nešto loše, jer je napravljeno pod određenim vidom pritiska. Imali smo sada odlazak predsednika Srbije u Moskvu, prvo se postavljalo pitanje da li će uopšte otići, ali kako je vreme odmicalo, sve se jasnije videlo da hoće. Na taj način mi možda kupujemo ruski gas u ovom trenutku. Što se tiče pitanja diverzifikacije, to jeste nešto što će biti posebno aktuelno u našoj zemlji. Imamo pitanje elektrana, izgradnje elektrane Đerdap 3, vetroparkova, solarnih panela – to su sve stvari koje će pomoći u diverzifikaciji. Malo se priča o tim mini nuklearnim modularnim elektranama - kaže Zoronjić i dodaje:

 - Sa druge strane, one bi nam bile i pristupačnije nego što mi mislimo, odnosno, neko bi mogao da investira u njih te da delimo zaradu. Bile bi i bezbednije u zaštiti životne sredine. Verujem da je to dobar put. Srbija je najviše energetski zavisna svakako od Rusije, ali ne samo zbog gasa, nego i zbog NIS-a. Imamo situaciju vezanu za NIS, gde je direktno srpski nacionalni interes ugrožen – NIS se može naći na listi sankcija. Šta ako nam Rusi ne dozvole da ga otkupimo? Da li je suština toga neki veto u Savetu bezbednosti? Rusi da su ostali na aerodromu Slatina, verovatno nikada ne bi ni došlo do sukoba. Imamo povlačenje posle toga.

Fridman je naglasio da pitanje kompromisnog rešenja za Kosovo i Metohiju nije odgovornost spoljašnjih aktera, već da to ostaje na Srbiji. Podsetio je da su prethodni pokušaji spoljne intervencije bili puni grešaka upravo zato što problem nije bio dovoljno shvaćen. Poručio je da su dve strane te koje treba da razumeju situaciju i da nauče da žive s posledicama svojih odluka.

- Nije lako naći magične formule koje mogu da funkcionišu za probleme koji traju više decenija, a možda čak i stotina godina. Setimo se samo te Prizrenske lige – u svakom slučaju, prošlost ne možemo da promenimo. Fridman je rekao da kroz jedan dijalog se može naći rešenje koje bi omogućilo zaštitu naših građana. Rekao je da mali narodi ne očekuju da će im se Amerika mešati u svaku intervenciju, već da je potrebno da mi sarađujemo. Zainteresovane su druge velike sile za našu zemlju - kaže Rabrenović i dodaje: 

- Dijalog je svakako jedan od instrumenata koji treba da se preduzme. Preduzeća sa KiM i centralne Srbije sarađuju, ta saradnja ima neke barijere, ali se moraju tražiti rešenja ako želimo da ostvarimo mir. Balkan je uvek bio bure baruta. Imali smo jedan period u Jugoslaviji koji je trajao, ali je onda došlo do određenih promena. Mi smo ispustili devedesetih godina – možda je tada trebalo da uđemo u Evropsku uniju. Mi imamo duboke ožiljke od svega što se dešavalo.

Milić objašnjava da li je saradnja u oblasti veštačke inteligencije, obrazovanja i sajber bezbednosti od ključne važnosti:

 - To je pitanje poverenja. Sjedinjene Američke Države jesu svakako bitne u pogledu tehnologije. Evropska unija jeste naš ekonomski partner. Tokom 2023. godine Srbija je u Evropsku uniju izvezla oko 19 milijardi evra vredne robe. Ali, Evropska unija nema kompanije koje su dominantne u navedenim sektorima – veštačkoj inteligenciji, proizvodnji mikročipova i slično. Ukoliko Srbija ne želi saradnju sa Kinom, u tom slučaju Amerika mora biti njen glavni partner. To je svakako pitanje poverenja. Indija je jedna od država koja trenutno generiše ogromne investicije američkih giganata. Govorimo o milijardama američkih investicija u Indiju. To je vid kontrabalansa u odnosu na kineski uticaj - zaključio je Milić.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs