BLOKADERI, KOLIKO VAS JE, AL` STVARNO?! S plenuma prešli na "referendume", prodaju priču o demokratiji, a iza svega je TEŠKA MANJINA U SLUŽBI RUŠITELJA DRŽAVE

Tako mladi, a već toliko podli!

Suština insistiranja na plenumu bila je u sledećem: uvek su odlučivali onako kako je želeo onaj ko ih saziva, a broj glasova kojim je doneta odluka bio je nebitan. I u teoriji i u praksi bilo je moguće da pet, deset, dvadeset studenata proglase blokadu zgrade, izlazak na ulicu ili organizovanje protestne šetnje.

Ovo se ispostavilo posebno važnim posle prvog talasa protesta, kada je postalo izvesno da obustava nastave bez oročenja može dovesti do gubitka školske godine.

Svako rešenje za prevazilaženje stanja koje je nudila država odbijali su anonimni „plenumi“, a da nikada, ni u jednom slučaju nismo imali priliku da saznamo da li ova tela zaista predstavljaju stav većine studenata. I iskustvo, i logika, govorili su nam da obnovu nastave minira izrazita manjina blokadera koja se stavila u službu opozicionih stranaka i rušitelja države, ali su se računali samo glasovi „plenumaša“.

Istina, bilo je pokušaja da se elektronskim putem prebroje studenti koji su za i koji su protiv nastavka rada, ali je to hakerskim napadima na servere fakulteta onemogućavano, sve da bi se sakrila činjenica da blokaderi nemaju pravo da zastupaju čitavu akademsku zajednicu. U ovome su, mora se reći, imali i podršku profesora i – najvažnije – rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića, koji je u jednom intervjuu eksplicitno izjavio da Rektorat ne zanima da li zagovornici blokada imaju većinu, on ih u svakom slučaju podržava…

Zato smo tu gde jesmo: školska godina je propala, neki fakulteti su – zbog svojih studenata i profesora! - pred bankrotom, a nastavka rada nema. U želji da obezbede plate, neka fakultetska rukovodstva simuliraju online nastavu, ali im se sada kao bumerang vraća bezrezervna podrška koju su pružali blokaderima. Opijeni svojom prividnom moći, i pod uticajem političkih snaga kojima je jedini cilj haos u državi, oni sada odbijaju svaki predlog profesora i zatvaraju se u zgrade.

Pre nekoliko dana tri studentkinje su sprečile koleginicu da uđe na Pravni u Novom Sadu! Otvoreno se preti studentima koji pristanu na polaganje ispita izvan blokiranih zgrada…

Svesni da su ovog puta zagazili u čisti kriminal, studenti Elektronskog fakulteta u Nišu pokriće za fizičku blokadu zgrade – koja nije njihova, nego pripada državi – potražili su u „referendumu“. Prvi put od novembra prošle godine odustalo se od plenuma, a odlučivanje vraćeno u legalne i demokratske tokove.

Tako je saopšteno da će „blokada Elektronskog fakulteta“ biti nastavljena jer je na referendumu 80,56 odsto (713 studenta) glasalo za nastavak blokade, a protiv je bilo 18,76 odsto (166 studenata). Zvuči demokratski. Ali samo zvuči tako!

Kao prvo: izjašnjavanje je organizovala „Neformalna grupa studenata“, o kojoj javnost ne zna ništa: ni ko su, ni šta su, ni da li su zaista studenti. Kao drugo, i mnogo važnije – i u tome se sastoji podlost ovog poteza – na „referendumu“ je učestvovalo svega četvrtina od ukupnog bora studeneta! Tačnije: 885 studenata, što je 26,18 odsto od ukupnog broja!

Nedavno je lider opozicionog Pokreta za Promene Janko Veselinović, univerzitetski profesor iz Novog sada, ukazao na činjenicu da se 80 odsto studenata iz unutrašnjosti vratilo sa fakulteta sa kućama jer su troškovi (uzaludnog) boravka u gradovima neizdrživi.

Znaju to i na Elektronskom fakultetu, ali im nije smetalo da „organizuju referendum“!

Treba očekivati da će njihovim tragom krenuti i drugi blokaderi, kako bi se zaklonili iza privida demokratske forme.
I kako bi izbegli jedinu stvar koje se boje: realno prebrojavanje!

Moć blokadera – a imaju je jer drže zgrade zaključanim – istopiće se kao sneg na suncu onog trenutka kad saznamo koliko ih je.

I ništa manje važno: saznaćemo uz koje to „svoje studente“ staje i ostaje rektor Vladan Đokić kad pristaje da se nađe na studentskoj izbornoj listi, kao što je to izjavio.