ČEDOMIR ANTIĆ ZA KURIR: Blokaderski pokret je politički i moralno bankrotirao, rektor i dekani se kriju iza plenuma

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Čedomir Antić u intervjuu za Kurir kaže da je vidovdanski protest blokadera u Beogradu poslednji pokušaj u sezoni da izazovu nemire, zaustave rad ustanova i privrede i dođu na vlast. On upozorava da zbog načina koji su blokaderi izabrali ispada da je nemoguće bez nasilja smeniti vlasti. Antić objašnjava zašto bi to nasilje, za razliku od 5. oktobra 2000. godine, predstavljalo kršenje Ustava i zakona. Naš sagovornik govori o izgledima za završetak školske godine, upisu naredne godine, ali i o političkoj sudbini onih koji su produbljivali krizu, za koje kaže da su politički i moralno bankrotirali.

Zašto je izabran baš Vidovdan za pokušaj reanimacije blokada?

- Ja to ne bih mogao znati. Izvesno, čitav taj pokret sveden je na univerzitet, a srpski državni univerziteti su listom obnovili nastavu. Svi pokušaji da nešto promene nisu uspeli, vlast se oporavila i ovo je poslednji pokušaj u sezoni (pre odmora i propasti studijske godine za najupornije) da nešto učine, izazovu nemire, zaustave rad ustanova i privrede i dođu na vlast. Zahtev za izbore koje ne bi organizovala prelazna (revolucionarna) vlada je u stvari pokušaj da blokade budu ponovo oživljene. Jer prvo bi proglasili pobedu, a ako to ne prođe, onda i borbu protiv navodnog falsifikovanja rezultata. Najekstremniji blokaderi među dekanima i računaju na fiktivnu obnovu nastave, radi dobijanja upisnih kvota i novčanih sredstava, i produžetak blokade nastave od oktobra ili novembra.

Kakvu političku sudbinu predviđate onima koji su iz blokada uskočili u dnevnu politiku, uključili se u izbore i izneli zahteve za vanredne izbore?

- Mislim da će od tog anonimnog pokreta pojedine vođe odabrati i profilisati strani nevladin sektor. Lazar Stojaković je odličan primer. Tako su radili s vođama Otpora. Ne verujem da će od njih nastati nova opozicija. Vlast će se u budućnosti suočiti sa snažnom i jedinstvenom, na klasi povlašćenih i formalno najobrazovanijih zasnovanom, prozapadnom opozicijom, uz koju će biti neke ustanove kao što su SANU i univerzitet. Pritom, za to niko nikada neće pitati akademike i profesore. U svemu tome patriotske "vegete" kao što su dr Miloš Jovanović ili onaj naduvenko prof. Milo Lompar neće imati veći politički značaj. Da li će u toj klasnoj borbi, sa strašnom alternativom svojoj vlasti koja je u izgledu, režim odabrati put demokratizacije i nacionalne odbrane ili nastavak dosadašnje politike, ostaje da se vidi. Činjenica je da ovo više nije država koja ima značajniju demokratsku i rodoljubivu opoziciju. Činjenica je da opozicija danas listom mnogo više liči na političke marionete tipa venecuelanskog senatora Huana Gvaida nego na DOS i fenomen Vojislava Koštunice.

Prošli su i lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru. Koje pouke je posle njih mogla da izvuče vlast, a koje oni koji su se ponudili kao njena alternativa?

- Vlast je svakako razumela da je narod politički polarizovan i visoko mobilisan. Činjenica je, ipak, da je vlast pobedila, naizgled teže i tešnje, ali s više glasova razlike u ukupnom zbiru nego ranije. Za razliku od 2000. godine, opozicija nije jasno politički, programski i organizaciono profilisana. Blokaderski pokret je politički i moralno bankrotirao. U budućnosti će nezadovoljstva svakako biti više, ali kako vidimo, ono će biti okupljano i profilisano od nevladinog sektora podržavanog iz inostranstva. Naša politička scena će postati sličnija republikama Južne Amerike nego onome što većina ovde želi da vidi, čega se plaši ili šta priželjkuje. Ako se vlast zakloni iza rodoljublja, a ne omogući demokratizaciju i vladavinu ustanova, a ako opozicija nastavi blokadersku, totalitarnu i prozapadnu epizodu, u budućnosti ne vidim ni mir ni stabilnost.

Jedan ste od onih koji odavno govori o političkom karakteru studentske pobune. Da li vas iznenađuju politički stavovi o Kosovu i Metohiji i Srebrenici, koje su javno počeli da iznose predstavnici pobunjenih studenata?

- Reč je o delu blokaderskog pokreta, ali indikativno samo za njih čujemo, oni su izbor stranih diplomatija, agentura, NVO fondacija i udruženja, za ostatak generacije nema mesta, a totalitarna priroda plenuma ga je potpuno marginalizovala. Ovde je reč o izabranicima stranih organizacija (ovo se sprema na posebnim projektima nekoliko godina) i familijama pojedinih moćnika kompradorske elite. Igra sa upotrebom ćirilice i državnom zastavom slična je kao poigravanje partizanskih komandanata sa proslavom Svetog Save i tradicijama Prvog srpskog ustanka (1944-1945), sve je to tu da bi neutralisalo i uspavalo one koji su i opozicionari i rodoljubi. Posebno je niska i podla uloga bošnjačkih šovinista s Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Oni nam ponovo prodaju nešto što im je već plaćeno. Prihvatili su Ustav iz 2006. i povlašćeni položaj o kome Srbi u Hrvatskoj ili u FBiH mogu samo da maštaju. A sad ne kritikuju dve od tri svoje stranke koje su u vlasti Srbije, kao ni SDA, koja je u jednom trenutku sama odlučila da ponovo deluje ne samo opoziciono već i antidržavno. Beograd im je uvek nešto kriv, vređaju srpsku vladu, ali spremni su da budu deo države pod uslovom daljih srpskih popuštanja, što u konačnici znači rasparčavanje države Srbije.

Na kraju juna beležimo da je protekao i sedmi mesec blokada fakulteta. Kako biste opisali trenutnu situaciju u visokom školstvu i domete onlajn nastave, koja je uvedena na nekim fakultetima?

- Naš državni univerzitet je tokom prethodnih meseci moralno bankrotirao. Pristali smo da budemo objekat, upravo jedan instrument, kojim gospodare nemoralni i autoritarni profesori iz uprava, strane nevladine organizacije, fondacije i političke stranke. "Izabrali" smo borbu koja je neustavna i protivzakonita za maglovite, upravo marketinše ciljeve koji, kako vidimo, nisu na korist ni državi ni naciji, već određenim strukturama. Tu borbu nosi jedna umišljena i ka SAD i EU okrenuta klasa, nastala u tranziciji. Pokazalo se da je sistem rada univerziteta kakav je ranije postojao, i koji je posle 2000. godine uglavnom dorađivan i prilagođavan potrebama stranaca i povlašćenih, nesolidan i loš. Ovo nije ustanak univerziteta u Srbiji, već početak njegove "gangrene". Primer Henrija Osmog uči nas da gangrena može biti, bar kad je reč o pojedincu, i čitav jedan period života, pa i epoha vladavine. Onlajn nastava je samo privremeno rešenje. Daleko od toga da može da zameni celokupnu nastavu, ali tu je da spase obraz blokaderskim dekanima, koji su se obrukali i žrtvovali univerzitet svojim političkim pohlepama i fantazmagorijama, ali i vladi koja se pravila autoritarna, autoritativna i moćna, a nema snagu ni autoritet da sprovede zakone.

Koliko ste zadovoljni dosadašnjim dijalogom premijera Srbije Đura Macuta i rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića i šta bi bio uspešan epilog tih razgovora?

- Reč je o pokrivalici. U pregovorima nema predsednika Republike, koji je najviši autoritet, ako ništa drugo, ono u vlasti, nema ni ministra prosvete, koji trenutno službeno putuje. Rektor takođe pregovara, a u svemu ne učestvuju dekani, koji imaju najveća ovlašćenja i moć, niti blokaderi i njihovi plenumi, iza kojih se rektor i dekani kriju. Iako ima smisao i za jedne i za druge, a sakriva suštinski poraz blokadera, te bankrot dekana i rektorata, utisak je tugaljiv. Premijer je čovek bez autoriteta, dva puta smo mu čuli glas u medijima, a rektor je za sve nenadležan i ima samo protokolarnu ulogu. Zato sve izgleda kao anegdotalni dijalog gluvog i mutavog.

Verujete li da se školska godina može završiti i organizovati upis novih studenata?

- Postoje dva nivoa ovog pitanja. Pre svega, nije isto nadoknađivati nastavu na Fakultetu za bezbednost i na farmaciji. Pravno gledano, godina je propala još u martu. Politički, postoji mogućnost da se nadoknade prikažu kao regularne, ali reč je opasnom presedanu i faktičkom upropašćavanju nekoliko generacija. Najgore je što na kraju najverovatnije neće biti kažnjeni oni koji su, motivisani mržnjom prema srpskom narodu, ličnim karijerizmom ili možda samo urođenom glupošću, omogućili da se ovo dogodi.