"UVEK SU BILI ZAŠTIĆENI, A PENDREK NIKADA NIJE PODIGNUT" Ministar Milićević: Srbija je tokom blokada održala čas demokratije čitavoj Evropi
Osam meseci blokada nije dalo efekat koji su blokaderi želeli, ali je posle više od 200 dana tenzija i konfuzije prouzrokovalo rezigniranost kod ljudi. I onaj ko ne glasa za ovu vlast i onaj ko bi se složio sa novim zahtevima gubi strpljenje kada naleti na iznenada zatvorene mostove, raskrsnice, Terazijski tunel, brojne ulice u Beogradu i drugim gradovima.
Pod velom građanske neposlušnosti, koja je na Vidovdan ušla u huliganstvo i nasilje, nakon što su studenti u blokadi dali „zeleno svetlo“, blokaderi postaju tempirana nekolicina koja remeti svakodnevni život i kretanje.
Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Đorđe Milićević, ministar bez portfelja zadužen za oblast dijaspore, profesor Vladimir Vuletić, sociolog, kao i Marko Lakić, novinar.
- Ovo traje skoro 8 meseci, teror manjine nad većinom koji trpe građani, institucije, privreda i ekonomija. Srbija je ozbiljna država i neće dozvoliti da mala ali ekstremna i destruktivna grupa koja je previše glasna grupa nastavi - kaže Milićević.
On kaže da se država ponašala na uzdržan, odgovoran način, te je postupila mudro i racionalno:
- Na nasilje i haose se ne odgovara nasiljem i haosom, na mržnju se nikada ne odgovara mržnjom. Zakonom se odgovara. Za proteklih osam meseci sam ubeđen da je Srbija održala čas demokratije u čitavoj Evropi - kaže Milićević.
On ističe da ni jedan protest u poslednjih osam meseci nije bio prijavljen, a da je svakoga dana bilo protesta na oko 100 lokacija, bila im je obezbeđena bezbednost, a pendrek ni jednom nije podignut osim ukoliko je bilo u pitanju nasilje.
- Studentski zahtevi i protesti nikada nisu bili studentski, oni su u rukama političkih centara moći. Mladost je zloupotrebljena u političke svrhe, izmanipulisana je i postala instrument u rukama onih kojima je jedini cilj destabilizacija Srbije - kaže Milićević.
On navodi da se iza protesta kriju one političke grupacije koje su svesne da nemaju poverenje i podršku građana, shvataju da nemaju šta da traže na biračkim mestima, pa kroz haos, nasilje i nemire pokušavaju da dođu do vlasti.
- Pokušavaju da svoje političke stavove definišu kroz studentske zahteve. Tu postoje i pomoći iz spoljašnosti, jer obojena revolucija nikada nije mogla da pokuša da se sprovede bez geopolitičkog konteksta - kaže Milićević.
Vuletić kaže da se mobilnim blokadama ne postiže ništa, ali daje bitno ljudsko ponašanje:
- Mi se češće ponašamo racionalno, sa ciljem, tražimo načine i strategije. Racionalan cilj onih koji se ovako ponašaju je stvarnanje haotične situacije, nešto što bi inspirisalo druge ljude da se priključe. Tako bi da steknu utisak da je država slaba, nemoćna, da je jedini način da se ide na prevremene izbore - kaže Vuletić.
On ipak kaže da je za nešto takvo potrebno bar milion ljudi na ulicama kako bi se ukazalo na legitimnost ciljeva, jer to država i policija ne mogu da kontrolišu.
- Onda to više nije nasilje manjine, već većina, ali to nije slučaj. U čitavoj Srbiji ima u svim blokadama oko 15 hiljada ljudi. To onda nije racionalno. Žele da one ljude koji podržavaju režim nateraju da pomisle "idem ja negde svojim poslom, ne mogu da prođem" - kaže Vuletić.
Lakić kaže da je ovo novi ciklus blokada, nova taktika, gde je sve spušteno na lokalni nivo jer u svakom komšiluku neko može da se skupi i blokira:
- Tako pokušavaju da dobiju simpatije svog kraja. Ja ne znam šta će biti, ali doneće štetu. Ja sam pobornik toga da je ova šteta rezultat dugostrajnog procesa koji je pušten da raste kao testo za hleb koje je u nekom trenutku eksplodiralo. Nadstrešnica nije smela da se desi i dovela nas je ovde - kaže Lakić.
On dodaje da vlast osporava legitimitet studenata, dok studenti osporavaju legitimitet vlasti, a kaže i da je mnogo ljudi zaboravilo kako je ovo sve krenulo te da se niko zapravo ne bavi tragedijom u Novom Sadu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
