"U SRBIJU SAM DONEO ZAVEŽLJAJ USPOMENA I DUHOVNOST, SVE DRUGO JE OSTALO U KRAJINI" Jovan Vučenović, izbeglica iz RSK: Danas sam ponosan jer znam gde živim
Navršava se 30 godina od zločinačke vojno-policijske operacije "Oluja", koja je avgusta 1995. godine zauvek promenila živote više od 250.000 Srba iz Krajine. Tog leta, za samo nekoliko dana, čitava sela, gradovi i porodice ostali su bez doma, a ljudi su, u kolonama koje su se protezale kilometrima, bežali sa svega što su imali - noseći samo goli život, po koju sliku i novac.
U tom pogromu stradalo je oko 2.000 ljudi. Kako su izgledali dani bežanja , šta znači kada ti dom postane izbeglički centar, kamp ili tuđa kuća i kako danas žive sa sećanjem koje verovatno nikad ne bledi čućemo od svedoka ovih događaja Bojane Vučić, Marije Opačić i Jovana Vučenovića.
Prethodno se u emisiju Puls Srbije uživo iz Knina uključio se novinar Kurir televizije Nikola Topalović s najnovijim informacijama.
- Atmosfera u gradu je praznična, na ulicama su uveliko gužve od ranih jutarnjih časova, a još veće se očekuju sutra kada je centralni dan proslave "Oluje". Nalazimo se na trgu Ante Starčevića u samom centru Knina gde će biti održan koncert Miroslava Škora. Prethodno će proslava početi na terenu NK Dinara, a na kraju će hrvatska zastava biti podignuta na tvrđavi - izvestio je Topalović.
Voditelj emisije Nikola Miloradović razgovor je nastavio sa gostima u studiju.
- Moja osećanja su pomešana. Tuga, đalost za onim što smo izgubili, ali pozitivno je što znam gde se sada nalazim i šta sam stvorio za ovih 30 godina. Broj koji ste spomenuli nije potpun jer je bivši gensek UN Butros Butros Gali podneo izveštaj da je Hrvatska za dve godine proterala 251.000 Srba s područja van zaštićenih zona UN, odnosno iz RSK. To ne bi trebalo zaboraviti jer je to stravičan podatak. Istina je da se mali broj ljudi vratio tamo, ali žive u uslovima nedostojnim čoveka u 21. veku. Ono što sam ja doneo sa sobom je zavežljaj uspomena, našu duhovnost, a sve drugo mi je ostalo tamo - podsetio se Vučenović.
Svoja iskustva sa gledaocima Kurir televizije podelila je tada 13-godišnja Bojana Vučić.
- Vi ste u tom periodu kada imate dovoljno pamćenja da vam sve ostane. Pamti se samo ono lepo. Od svoje 9. godine sam živela u ratnim uslovima i konačnica svega toga je "Oluja". To je jedno zastrašujuće stanje očaja, tuge, bola, neizvesnosti. Treba da krenete negde, a ne znate gde idete. Većina ljudi nije bila svesna da odlazi zauvek. Mislili su da će se privremeno skloniti negde pa se vratiti svojim kućama. Ne znate šta bi ste poneli. Nama su uvek 2-3 torbe bili spakovane najosnovnijim stvarima. Ja sam kao 13-godišnja devojčica uzela neki ranac koji su mi kupili pred početak škole. Baba i deda koji ne znaju šta će sa stokom, plaču za njima. Majka koja vodi računa o roditeljima, meni, otac je na ratištu. Preko puta moje kuće je bila bolnica koju su uvek bombardovali i u tom haosu vidite ranjene koje evakuišu. Kad se sad setim, pomislim kako smo uopšte tad mogli bilo šta racionalno da uradimo - ispričala je Vučić.
Treća sagovornica danas je novinarka Kurir televizije, u vreme "Oluje" nije bila ni rođena, ali je odrasla na pričama svojih baka, deka i roditelja.
- Uvek sam ih ispitivala o tome jer smo se 2005. vratili u Hrvatsku da živimo. Videla sam razrušene kuće i nisam mogla da verujem da se to dogodilo pre samo 10 godina. Pričali su mi uvek o tim danima. Mama je bila trudna i nije želela da beži do Bosanskog Petrovca. Strina je sa decom otišla autobusom, a mama je sa roditeljima ostala kod kuće, dok su tata i stric bili na ratištu. Nije se znalo šta će biti, a tek sutradan, 5. avgusta su napustili dom na traktoru, zajedno sa maminom sestrom, njenom decom, maminim roditeljima. Poneli su osnovne stvari, posteljinu, dokumenta i nešto hrane jer nisu znali gde će završiti. Tata je došao tek sledećeg dana kući, a stric do Bosanskog Petrovca. Tata je zatekao praznu kuću, pustio je stoku i počeo da pomaže starima koji nisu mogli da beže. Tek onda je s vojskom stigao do Bosanskog Petrovca gde se našao sa ostatkom porodice na jednoj livadi. Preko Manjače su dalje nastavili ka Srbiji. Sat vremena nakon što su prošli Petrovačku cestu se desio taj zločin gde su stradali ljudi iz Donjeg Lapca koje su moji poznavali. Kad su došli do granice i Pavlovića ćuprije dočekalo ih je neprijatno iskustvo, tačnije poslata je vojska na njih i nisu im dali da uđu u Srbiju. Tatu su pustili jer ih je ubedio da samo on može da vozi traktor, a stric je kao i većina drugih kroz kukuruze prešao u Srbiju - ispričala je Opačić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
