GLUMCI IGRALI PO BLOKADERSKOM SCENARIJU Filmski susreti u Nišu otkazani prvi put u 60 godina - ovo je razlog
Prvi put u proteklih 60 godina u Nišu krajem avgusta neće biti održan festival glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma, Filmski susreti.
Odluku o otkazivanju jednog od najstarijih i najuglednijih filmskih festivala u regionu donelo je Udruženje filmskih glumaca Srbije, koje vodi predsedništvo: Petar Benčina (predsednik) i članovi Olivera Viktorović, Viktor Savić, Jana Milić, Andrijana Oliverić, Marko Janketić i Fuad Tabučić.
Oni su na vanrednoj sednici održanoj 3. jula jednoglasno zaključili da se festival otkaže jer „nije moguće umetnicima i publici garantovati slobodu i bezbednost“.
Glumci su i ovog puta igrali po tuđem scenariju, govorili su tekst koji im je neko napisao. Jer, jasno je da je odluka o otkazivanju festivala politička, blokaderska, deo agende da se Srbija zaustavi.
Navešćemo nekoliko prostih i očiglednih činjenica.
Zaključiti početkom jula da krajem avgusta da neće biti moguće garantovati bezbednost građanima i umetnicima je tendenciozna budalaština, podmetranje i kleveta, bez ikakvog uporišta u stvarnosti.
Samo dan pošto su napred navedeni glumci zaključili se u ovoj zemlji umetnici ne osećaju bezbedno, Bogdan Diklić - poznatiji i veći glumac nego svi oni zajedno – primio je u Somboru nagradu „Specijalni Ernest“ za dosadašnji i budući doprinos filmskoj umetnosti na – pazite ovo! - Somborskom filmskom festivalu, koji niko nije ukinuo.
A dve nedelje pošto je Predsedništvo Udruženja filmskih glumaca zaključilo (je li sastanak održan u bunkeru?) da glumci i festivalska publika neće biti bezbedni, od 19. do 23. jula na Paliću je 32. put održan Festivala evropskog filma – uz učešće desetine glumaca.
I ima još: baš kad je Predsedništvo UFGS otkazalo festival u Nišu, u Sopotu je (od 1. do 5. jula) trajao 53. filmski festival. Jednu od nagrada primio je i Želimir Žilnik, mnogo veći i zaslužniji umetnik od svih ovih glumaca zajedno, i mnogo veći borac za slobodu i pravdu od njih.
Mogao je, jasno je, i niški festival da bude održan. A nije – i ne to ne iz političkih, nego iz politikantskih razloga.
Tek dublja analiza dala bi pouzdaniji i utemeljeniji odgovor zbog čega su se baš glumci – od svih profesija i društvenih slojeva - našli pozvanim da pruže najgorljiviju podršku blokaderima; dok se ona, analiza, ne uradi, mi ćemo njihovo ponašanje tumačiti onim što je najprirodnije, njihovim poslom: imitacijom, oponašanjem stvarnosti. Videla žaba da se konji kuju, pa i ona digla nogu…
Videli glumci blokadere da prosipaju smeće po ulicama, pa i oni rešili da daju doprinos smradu u društvu: zbog osećanja fizičke nesigurnosti ugasili festival!
Jasno je, naravno, da je glumcima za ovu ulogu tekst pisao neko drugi. A taj drugi pokazao je da je spreman da za svoje sebične i kratkoročne ciljeve uništi nešto što je trajalo šest decenija.
Nema razlike između njihovog postupka i onih koji su ‘45. godine sekirama razvaljivali klavire da bi založili vatru u kuhinji. Ali, ovima drugima smo se smejali, a prvi očekuju da ih podržimo!
I kad smo kod prave prirode, primetimo da su blokaderi sa nišlkog Pravnog fakulteta izdali saopštenje u kojem osuđuju državu zbog koje je, navodno, Đoković preneo svoj, privatni, ATP turnir u Atinu. Srbija je sad, kažu, siromašnija!
Kad je niški festival u pitanju, podržavaju ukidanje.
Je li to naša budućnost?
Kulturo, ete gi ti i!
· Reaguj