DA LI DVOSTRUKI ARŠINI EVROPE DOPRINOSE REŠAVANJU PROBLEMA? Lideri evropskih zemalja protiv menjanja granica Ukrajine silom, A GRANICE SRBIJE SE MOGU MENJATI?!
Lideri Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Finske, kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naglasili su da u vezi sa rešavanjem ukrajinske krize, ostaju privrženi principu da se međunarodno priznate granice ne mogu menjati silom, očigledno zaboravivši da godinama negiraju međunarodno priznate granice Srbije u čijem sastavu je AP KiM, ali i priznaju samoproglašelnu nezavisnost tzv. Kosova.
Ovo saopštenje, ali i sam sastanak evropskih lidera dolazi nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp saopštio da će se 15. avgusta sastati sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom u Aljasci, s ciljem da se postigne dogovor o okončanju rata u Ukrajini i njegove izjave da bi kraj troipogodišnjeg rata između Rusije i Ukrajine morao da podrazumeva "izvesnu razmenu teritorija" .
- Uvereni smo da jedino sveobuhvatan pristup koji objedinjuje aktivnu diplomatiju, kontinuiranu podršku Ukrajini i pritisak na Rusku Federaciju da okonča rat može da donese rezultate. Evropske zemlje izražavaju spremnost da podrže ove napore ne samo diplomatski, već i kroz nastavak vojne i finansijske pomoći Ukrajini, uključujući i aktivnosti u okviru "Koalicije voljnih", kao i kroz održavanje i eventualno uvođenje dodatnih restriktivnih mera protiv RF - navodi se u zajedničkom saopštenju evropskih lidera, a prenosi Rojters.
Međutim, kada pročitamo ovakva izjave ne možemo da se zapitamo da li je jedan od uzroka današnje krize u Evropi upravo presedan u međunarodnom pravu koji su evropske zemlje požurile da priznaju nezavisnu državu Kosovo?
Kako je moguće da je prihvatljivo da se međunarodno priznate granice Srbije menjaju silom, dok se menjanje tuđih granica, sa pravom, osuđuje? I da li uopšte dvostruki aršini Evrope doprinose rešavanju problema?
PET SVETSKIH SILA TUMAČE PROPISE
Stručnjak za spoljnu politiku Branimir Đokić kaže za Kurir da bi pravni propisi i prinicipi trebalo da važe za sve podjednako, ali da u praksi to nije tako, jer je u praksi važnije ko zapravo tumači propise, odnosno kolika je sila koja to radi.
"Ne može Kosovo da se koristi kao izgovor Rusiji ili drugim državama da aneksiraju određene teritorije, jer bi onda u svetu nastao opšti haos. Nisam za to da se provlače paralele Srbije sa Ukrajinom, jedino možemo da ih provučemo kada je u pitanju Gruzija... S druge strane, istina je da nije toliko bitno šta piše u propisima, već ko ih zapravo tumači! Ako pet najjačih svetskih sila odluči da propise tumače po svome i na određeni način, onda je to nažalost tako. Srbija može da se ljuti, ali stvari tako funkcionišu", objašnjava Đokić.
Profesor Mihajlo Rabrenović, stručnjak za menadžment javnog sektora, podseća da u međunarodnom pravu istovremeno deluju dva ključna principa: očuvanje međunarodno priznatih granica i pravo naroda na samoopredeljenje do otcepljenja.
"Problem nastaje kada se ti principi primenjuju selektivno, u skladu sa političkim interesima pojedinih aktera. Zbog toga mnogi s pravom kažu da međunarodno pravo i nije pravo i da se umesto o vladavini prava sve češće govori o pravu sile. Slučaj KiM je primer složenih posledica odluka i, možda, propusta iz ranijih vremena kojih je bilo i na našoj strani, kada je reč o načinima za očuvanje tog dela teritorije, ali i posledica interesa velikih sila koje oblikuju međunarodne odnose po sopstvenoj meri. Nismo na vreme shvatili da je pao Berlinski zid, da se raspao SSSR i da je svet ušao u novu etapu geopolitičkog nadmetanja kojem je trebalo da se strategijski prilagodimo", objašnjava Rabrenović za Kurir.
Kurir Politika
· Reaguj