"NACISTI U NAŠEM SOKAKU" Puna im usta ljudskih prava, ali kad padne mrak na kućama ispisuju rasističke parole: Gde biste hteli da se sele dođoši?

Znate za onu: ako je žuto kao patka, ako se gega kao patka, i ako kvače kao patka, onda je patka?

„Zastrašivanje porodica i uništavanje imovine.“ Čekirano!

Tri osnovne karakteristike napada nacističkih jurišnih odreda — poznatih kao SA (Sturmabteilung) ili „smeđe košulje“ — na političke neistomišljenike u Nemačkoj između 1920. i 1934. srećemo i kod srpskih blokadera! I žuti su, i gegaju se i kvaču, dakle – nacisti su u našem sokaku!

I doslovno!

U noći između nedelje i ponedeljka neka njihova grupa preko cele fasade skromne porodične kuće Vladimira Balaća u Novom Sadu napisali su „Selite se dođoši“ i „Zborovi Novi Sad“.

„Dođoši“ u Vojvodini su, u najvećoj meri, kolonisti iz krajeva postradalih u Drugom svetskom ratu i docnije u „Oluji“, kao i izbeglice sa Kosova i Metohije. Nije ovo prvi put da se traži njihovo proterivanje jer kvare „čistotu vojvođanske rase“, tamošnji način života i postojeće odnose. Autonomaški krugovi tu su se našli na istom poslu sa Novom i N1, koji uporno plasiraju narativ da „dođoši“, budući iz zaostalih krajeva pa dakle i oni samo zaostali, „glasaju za Vučića“.

Puna su im usta ljudskih prava i demokratskih principa, ali kad padne mrak uzimaju kante sa bojom i ispisuju rasističke parole. Gde da se sele „dođoši“? Južno od Dunava i Save, jer je ovo gore vaše, a ovo dole naše?

U Šolakovom Danasu je 9. avgusta na naslovni strani objavljen naslov „Vojvođanke i Vojvođani su sami oslobodili svoju zemlju“. Ništa jugoslovenski partizani, ni ruska Crvena armija, sami su pobedlili Hitlera na svojoj teritoriji. Zato sad, valjda, imaju pravo da odlučuju koga će da puste da tu živi!

Kao što bujica, na svoju površinu izbaci smeće i prljavu penu, tako je iz meteža nastalog posle tragedije u Novom Sadu isplivao ološ sa svojim niskim strastima, plitkim umovima i pogrešnom procenom da je najzad došao trenutak da se ostvare njihovi bolesni planovi. Barovi u pravoslavnim crkvama, o kojima mašta Dinko Gruhonjić, i slično.

Gde su sada, pitamo, svi oni „građanski aktivisti“ što su pre nedelju-dve krečili „grafite mržnje“, u koje su ubrojili i srpsku trobojku? Zašto nisu digli svoj glas protiv poruke dođošima da se sele? Zar im nijedna kanta boje nije ostala da premažu ono što je napisano na porodičnom kućerku Vladimira Balaća? Ili u tome ne vide ništa loše?

I gde su sada Nova i N1 da registruju, jave, upozore da se nacizam povampirio u Novom Sadu? Lakše je bilo danima širiti lažnu vest o šesnaetogodišnjaku iz Valjeva koji je na samrti posle torture u policiji, svesno podjarivati masu, nego u po bela dana postaviti reportera ispred Balaćeve kuće i reći: Juče se dogodio sraman čin…

Ne znaju oni šta je sram!

Grafit „Selite se dođoši“ plod je udruženog zločinačkog poduhvata blokadera i autonomaša.

Prvima se Balać zamerio jer hoće da studira, drugima jer se doselio iz Republike Srpske. Ali i jedni i drugi morali bi da znaju da slova na zidu ništa ne rešavaju. Moraće tu još da se radi. Kamen kroz prozor, pa molotovljev koktel, štangle… Tako je bilo u Hitlerovoj Nemačkoj.

Ali, jednom se desilo da je neko kao Hitler došao na vlast. Mi, svi ostali, iz toga smo izvukli lekciju.

Ovi što se gegaju kao on, i što kao on kvaču, neće proći.

 Balać za Kurir