NAMETANJE IZBORA IZ SARAJEVA JE SREDSTVO PRITISKA NA REPUBLIKU SRPSKU: Po Kurtijevom receptu bi da biraju predsednika RS bez glasova Srba
Odluka Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine o raspisivanju prevremenih predsedničkih izbora u Republici Srpskoj za 23. novembar tumači se kao sredstvo pritiska na Republiku Srpsku, s obzirom na to da je Milorad Dodik najavio da njegova SNSD neće izaći na izbore, a očekuje se da i njegovi koalicioni partneri isto učine.
Zbog najavljenog bojkota odmah se postavlja pitanje legitimnosti ovih izbora, a prizvuk pretnje iz Sarajeva imala je izjava predsednice CIK BiH Irene Hadžiabdić. Upitana koliko birača treba izaći na izbore za predsednika RS da bi oni bili važeći, ona je rekla:
- Mi ćemo imati 48 biračkih mesta u drugom entitetu Federaciji BiH za glasanje u odsustvu. I to je dovoljno za izbor predsednika RS.
Ovakav scenario neodoljivo podseća na prethodne lokalne izbore u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova i Metohije. Bojkot Srba iskoristio je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti da instalira predsednike opština iz albanskih partija, pa je to proglasio legitimnim procesom iako je na tim izborima glasalo 3,47 odsto od ukupnog broja upisanih u birački spisak.
Istoričar Srđan Graovac kaže za Kurir da se u BiH povela igra legitimitetom, ali da, za razliku od situacije na KiM, ne može biti velikih posledica čak i ako se sprovedu ovakvi izbori.
- Čak i da se uradi ovako kako su naumili, to ne može ostaviti posledice kao kada su u pitanju Srbi na Kosovu i Metohiji. Republika Srpska je kompaktna, sa milion stanovnika, sa svojom policijom, sa značajnim uporištem u vojsci BiH, jer deo vojske je isključivo srpski, tako da i bezbednosno i politički ne postoji mogućnost da se nametne bilo kakva vlast. Čak i ako bi se napravio tako neki nonsens da postoji predsednik Republike Srpske koji je izabran sa par stotina ili hiljada glasova ljudi van Republike Srpske, to ne bi ništa samo po sebi značilo, jer on nikakve ingerencije ne bi mogao da vrši u Republici Srpskoj, njega niko ne bi priznavao u Republici Srpskoj, a u međunarodnoj zajednici bi naravno bio priznat pre svega od onih koji sve ovo i kreiraju. Tu je igra legitimitetom - objašnjava Graovac.
On podseća da je problem na KiM bio zato što su Srbi izgubili operativno vlast na terenu odmah kad su bojkotovali.
- Za razliku od te situacije, ovde to neće ništa značiti, jer Srbi ne mogu da izgube operativno vlast na terenu, jer imaju i svoju vladu, i svoju skupštinu, i svoju policiju, i jako uporište u samoj vojsci u BiH, tako da to nema tih direktnih posledica u samom sistemu funkcionisanja BiH. Parlamenti u ovome igraju ključnu ulogu, a ne predsednik, ili član Predsedništva iz Republike Srpske, što je Željka Cvijanović. Ne vidim način na koji bi Republika Srpska mogla da trpi neke posledice u sistemu odlučivanja. Zbog svega toga ovo nametanje izbora je nešto što treba da ima pre svega sredstvo pritiska na Republiku Srpsku i Milorada Dodika, ali ne kao nešto što može da nanese konkretnu i značajnu štetu Republici Srpskoj - zaključuje Graovac.
