MINISTAR PROSVETE NA KURIR TELEVIZIJI OTKRIO SVE O POČETKU ŠKOLSKE GODINE: Sve je krenulo regularno, pomenuo i razrešenja - Nema crnih lista u obrazovanju

On kaže da na teritoriji Srbije ima 1680 osnovnih i srednjih škola.

- Nije bilo improvizacija već je sve u skladu sa zakonskim aktima. Nema govora o masovnoj represiji. Od 1680 škola razrešeno je 25 direktora. To je svega 3 odsto. Dakle, ništa neregularno nije urađeno, nema govora o masovnoj represiji i crnim listama. Nema crnih lista u srpskom obrazovanju, već odgovornost prema zakonu i službi koja vam je poverena - naglasio je on.

Dodaje da su u planu povećanja plata, ukupno 21 odsto, i da se ide na to da se potpuno izjednači plata sa prosečnom.

- Nije ni čudo da se sindikati nisu odlučili ove godine za tradicionalni štrajk. Paradoksalno je da smo toliko uradili za prosvetu, u trenutku dok smo imali veliki napad na naše obrazovanje. Svi delovi obrazovanja su bili pod napadom blokadera, uključujući i predškolsko obrazovanje. Danas je regularno i svečano počela školska godina, i tako treba i da ostane - naglasio je ministar.

Kaže da smo prošli kroz težak period, i da su ovih prvih sat i 15 minuta nove školske godine dobar znak.

- Pažnja i budnost treba da budu i u ministarstvu, i od svih koji rade na terenu. Moramo više zainteresovati đake za pojedine oblasti, da istaknemo njihovu aktivnu ulogu u procesu sticanja znanja. Prosveta nije puki posao, već poziv. Mi moramo da vratimo ne samo materijalni položaj, već i dignitet koji imaju u društvu. U Japanu se samo učitelj ne klanja caru. Ja mislim da bi mi morali ne da primenimo takav običaj, ali da vratimo ugled nastavnicima. Imali smo izuzetne rezultate učenika Matematičke gimnazije u vreme ove krize. I to je potvrda zalaganja i talenta i nastavnika i dece - rekao je on.

Obrazovanje je strateški cilj jednog društva, bez obzira na politiku, i to je najznačajniji resurs koji može da obezbedi napredak.

- Mi nismo kao Rusija, zemlja obilja resursa. Mi moramo investirati u ljude, a obrazovanje je put ka tome da napredujemo kao društvo. Da ekonomski i prosvetni razvoj stavimo na čvrste osnove. Politički konflikti ne treba da se prelamaju kroz obrazovanje. Prošle godine su pokušali da sklone vlast, a to se sada "ispumpava" - kazao je Dejan Vuk Stanković.

Ističe da je rekonstruisan veliki broj objekata, i da je za te namene potrošeno preko 900 miliona dinara!

- A potraživanja su čak 15 milijardi, što nam pokazuje da moramo naći sredstva za to, da đaci borave komforno, da nastavnici dolaze sa zadovoljstvom tu. Nadam se da će u nekim budućim budžetima biti otvorena veća sredstva za razvojne projekte u prosveti - rekao je on.

Povodom najave pojedinih sindikata, koji su najavili da je dalji tok održavanje školske godine neizvestan, ministar kaže da jedno 15 dana moramo svi biti obazrivi, po pitanju održavanja školske godine.

- Ali recite mi, šta je razlog da nemamo normalan školski sistem, izvodimo decu na ulice i pravimo politički performans. Krijemo se iza njih kao iza piona, da bi neko preuzeo vlast. Ako su politički razlozi, dajte da raspravimo u parlamentu, u javnosti, tamo gde se o tome raspravlja. Jel neko pominje nadstrešnicu danas? Ne. A to je bio glavni motiv svega ovoga. Šta se dobija blokadom saobraćaja, bilo u gradovima, bilo puteva. Osim gužve, nerviranja, i podizanja tenzija. Ako postoje razlozi za neizvesnost, neka mi kažu koji su to razlozi - istakao je ministar prosvete.

On je dodao da niko studente nije hapsio zato što su studenti, već su hapšeni samo izgrednici.

Govoreći o studentima i nadoknadi ispitnih rokova, on kaže da to teče po ubrzanom postupku.

- U kratkom roku mora da se nadoknati pet rokova. Teče ubrzano, što je otežavajuća okolnost i za profesore i za studente. Nadoknada se odvijala pomoću onlajn modela, a gde je bilo moguće vršena je nastava i direktno u ustanovi gde je to bilo moguće. Od suštinske je važnosti da se fakulteti deblokiraju. Ja još jednom apelujem na uprave fakulteta i na studente da omoguće pristup zgradama, da se u njima odvija nastavna delatnost. Jedna važna stvar je da po zakonu o visokom obrazovanju ispiti moraju biti organizovani u samim visokoškolskim ustanovama - naglašava Dejan Vuk Stanković.

Kaže da kriterijumi ne smeju biti sniženi, niti sme da dolazi do poklanjanja ocena.

- Prolaznost podrazumeva minimalni prag znanja, i mi kao Ministarstvo prosvete to pratimo. Naše je da stvorimo uslove da se život na fakultetima odvija na regularan način, a da li će to zavisi od onih koji imaju autonomiju - to su uprave fakulteta i studenti. Čuo sam da u Novom Sadu, zato što je dekan Drid sa delom saradnika ušao u prostorije, neki nameravaju da opstruiraju ispitni rok. Prosto će doći do neisplaćivanja zarada ako dođe do opstrukcije ispitnog roka - rekao je on.

Čestitao je dekanu Patriku Dridu, i kaže da se nada da je ovo vreme nepovratno iza nas.

- Vidite koliko je to bilo čudno i odstupa od normalnosti, kada dekan mora da se pohvali da je ušao u zgradu kojom upravlja. Znate, to ne sme da se dogodi ponovo - istakao je ministar.

Procesi nadoknate nastave zavise od fakulteta do fakulteta.

- Tamo gde je teorijska nastava vi možete u potpunosti da primenite onlajn model. Neki su pribegli modelu takozvane asinhrone nastave. Nastavnici su snimali svoja predavanja, i na osnovu toga studenti su mogli da se upoznaju sa pojedinim metodskim jedinicama. Postoji i kačenje materijala na platforme, i mešoviti vid nastave, gde uz to nastavnik daje instrukcije. Svi ti modeli su bili korišćeni. Veliki problem je recimo sa biomedicinskim fakultetima gde je potrebno imati vežbe u samim zgradama, a te zgrade su u tom trenutku bile blokirane. I onda su nastavnici i studenti ostali bez mogućnosti da rade onako kako je trebalo da rade. I tu je postojao jedan niži nivo nastave nego što je trebalo da bude. Tu je problem bio sa preuzimanjem zgrada od strane uprava, i oni su trebali da uspostave dogovor sa predstavnicima studenata u blokadi, da se nastava vrati u zgrade bez opstrukcije - rekao je on.

Apelovao je da se 1. 11. ne koristi kao datum kada treba da se sanja neki prevrat, već kao datum kada treba normalno da počne akademska godina.

- Mi nemamo druge univerzitete, ove koje imamo moramo da čuvamo. Politički ciljevi i vrednosti su nešto za šta se borite u javnosti, možete se boriti i građanskom neposlušnosti, ali u granicama zakona. Sve ostalo je napad na sistem, a sistem mora da se brani. Ja se borim da sistem profunkcioniše, a posle ćemo govoriti o njegovoj nadogradnji, kadrovskim rešenjima i drugim stvarima - kazao je Dejan Vuk Stanković.

Moramo mladima da pružimo priliku da se obrazuju, rekao je on, i dodao da su rektori i dekani zahvaljujući svom obrazovanju dosegli maksimum.

- Zašto zbog vaših političkih ambicija da stradaju deca. Deca moraju da imaju jednaka prava kao što ste imali i vi! Nemoralno je da njima podmećete kukavičja jaja politikanstva, da bi se vi izborili za neke svoje ciljeve. Kao što sam rekao prvog dana - đaci u klupe, profesori u katedre. Ne odustajem od tog programa, mislim da je to spas za našu zemlju - rekao je ministar.

Ističe da je u prvom upisnom roku na fakultete bio manji broj studenata, ali da se nada da će u drugom roku to biti popunjeno.

- Bilo je fakulteta gde nije bilo ni potrebe za prijemne, zato što je broj prijavljenih bio manji od kvote. Zato smo se bavili kvotama na inicijativu premijera Đura Macuta, kako bi nakon dijagnoze podignemo visoko obrazovanje na viši nivo. To je stvar volje, i radimo na tome da podesimo na bolji način funkcionisanje svega. Da proverimo kvalitet i učenika, ali i kvalitet obrazovnih ustanova - kazao je on.

Govoreći o masovnim skupovima građana protiv blokada, ministar kaže da su svi siti blokiranja i tenzija.

- Ako su politički razlozi, mora da se definiše neka politička platforma. Predsednik Vučić im je pružio ruku, a zbog arogancije druge strane ta ruka je još u vazduhu. Nema teme na koju ne može da se razgovara. Bolje da se razgovara nego da se energija troši na sukobe po ulicama. Hajde da prihvatimo da smo društvo u kome postoji polarizacija, ali da se ta polarizacija polako topi. Ne treba svi isto da mislimo, ali ne treba ni da opstruiramo svakodnevicu. Bolje živeti u stabilnosti nego u stalnom stanju građanskih nemira. Pošto je Srbija morala da prođe kroz turbulentan period, kroz obojenu revoluciju bilo u obrazovanju, bilo šire, prošli smo kroz nju i verujem da se nalazimo u njenim poslednjim trzajima. Vreme je da se vratimo u normalnost i rutinu - zaključio je Dejan Vuk Stanković.