POLITIČKE VEZE, SUKOB INTERESA, OGROMAN NOVAC, VILA NA DEDINJU Šolakov modus operandi najbolje se vidi na slučaju njegove smenjene direktorke Bojane Mijailović

Modus operandi Dragana Šolaka decenijama je ostao isti, a to je da se njegov biznis razvijao, a bogatstvo enormno raslo na kršenju zakona, potplaćivanju ljudi unutar konkurentskih firmi i regulatornih tela, prisluškivanju svih koji mu stoje na putu, uspostavljanju nefer uslova za poslovanje... Kurir je o svemu ovome pisao u opsežnom istraživanju Šolakove sive mreže.

Najnoviji podaci do kojih je Kurir došao plastično dokazuju da se Šolakov modus operandi sasvim precizno može pratiti kroz slučaj Bojane Mijailović. Naime, ona bila je na visokoj poziciji u Junajted grupi dok je njen suprug Nenad Mijailović bio visoki funkcioner u Ministarstvu finansija Srbije, zadužen za agencije koje su nadzirale poslovanje Junajted grupe (poreska uprava, sprečavanje pranja novca itd.). Ovakvo preplitanje funkcija izazvalo je ozbiljne sumnje u trgovinu uticajem i favorizovanje. Postoje izveštaji da su istrage protiv vlasnika Junajted grupe Dragana Šolaka, poput sumnjive ofšor transakcije od 17,7 miliona evra, bile ublažene tokom mandata Nenada Mijailovića, što je upravo period u kojem je i njegova žena Bojana radila u Šolakovoj firmi. Ove problematične relacije supružnika Mijailović mogle su da predstavljaju kršenje pravila o etici u vladi, ali i internih pravila Junajted grupe o sukobu interesa, koja zabranjuju odnose koji mogu ugroziti integritet kompanije.

Vila na Dedinju

S druge strane, stil života Nenada i Bojane Mijailović znatno prevazilazi njihove poznate prihode. Tako je ostalo nejasno kako je Bojana Mijailović 2017. godine bila zvanični kupac luksuzne državne vilu na Dedinju, koju je kupila za oko 400.000 evra, što je daleko ispod tržišne vrednosti vile od 285 kvadratnih metara u toj prestižnoj zoni. Prodaja po povlašćenoj ceni odobrena je dok je Nenad Mijailović bio na funkciji, a Ministarstvo finansija nadgledalo prodaju državne imovine. Sve to sugeriše na zloupotrebu položaja. Osim toga, porodica je uložila znatna sredstva u renoviranje vile i finansirala ćerkine skupe studije na Kolumbija univerzitetu. Svi ovi troškovi porodice Mijailović teško se mogu uklopiti u Nenadovu tada zvaničnu platu od oko 770 evra mesečno. Ni dodatni prihod od članstva u Upravnom odboru NIS od 3.400 evra mesečno nije dovoljan da objasni razliku između prijavljenih prihoda, s jedne strane, i imovine i rashoda, s druge. Opravdana je dakle sumnja u postojanje neprijavljenih finansijskih izvora.

Nepotizam i ćerkina stipendija

I stipendija njihove ćerke Mine Mijailović nije bez upita. Ona je dobila stipendiju ili nagradu 2017. godine od SBB fondacije, korporativne fondacije Junajted grupe, za postignuća u matematici. Podrška talentovanoj omladini sama po sebi je pozitivna, ali je izbor Mine Mijailović pod senkom nepotizma. Jer, njena majka Bojana je u to vreme bila visoka funkcionerka Junajted grupe, zadužena za grupni trezor, što dovodi u pitanje nepristrasnost odluke. Uz to, tvrdnje da je Mina pohađala Matematičku gimnaziju u Beogradu ili osvojila nagradu "Borba" nisu tačne, jer ti uspesi pripadaju drugoj osobi istog imena iz Šapca. Ćerka Bojane i Nenada Mijailovića je završila međunarodnu srednju školu, a zatim upisala Kolumbija univerzitet u Njujorku.

"Paradase Papers"

Karijera Bojane Mijailović u Junajted grupi počinje 2016. godine, kada kao finansijski stručnjak dolazi na poziciju grupnog trezorera. Kasnije je unapređena u izvršnog direktora za odnose s investitorima i stratešku analitiku. Ona je faktički nadgledala poslovanje Junajted grupe u Srbiji, ali je u avgustu 2025. iznenada uklonjena sa direktorske funkcije. Junajted grupa, u većinskom vlasništvu BC Partnersa, na njeno mesto postavlja Vladicu Tintora, što su N1 i Nova S, mediji koji su i dalje pod Šolakovim uticajem, predstavili kao pokušaj neprijateljskog preuzimanja i politički pritisak. Problematičnost Bojane Mijailović na visokim pozicijama u Junajted grupi jeste činjenica da se njen uspon u kompaniji direktno poklopio sa mandatom njenog supruga Nenada Mijailovića koji je bio državni sekretar u Ministarstvu finansija i desna ruka tadašnjeg ministra Dušana Vujevića. On je od 2008. do 2018. bio zadužen za Poresku upravu i nacionalni sistem za sprečavanje pranja novca, dok Junajted grupa, kao veliki telekomunikacioni i medijski konglomerat sa složenim ofšor strukturama, spadao je direktno pod nadležnost tih organa. Dakle, kada je Junajted grupa zaposlila Bojanu Mijailović, tog momenta je nastao sukob interesa - supruga ključnog regulatora postala je visoka funkcionerka u kompaniji koju taj regulator nadzire. Mediji su kasnije pisali da je Nenad u to vreme stavio u fioku istragu o Šolaku, odlučivši da ne pokrene postupak povodom informacija iz "Paradise Papers" o njegovim ofšor poslovima. Iako čvrsti dokazi o favorizovanju nisu izašli, sumnja je ostala da je Junajted grupa zaposlila Bojanu makar delom da bi pridobio naklonost Ministarstva finansija.

Sukob interesa

Ovlašćenja Nenada Mijailovića u Ministarstvu finansija direktno su se preplitala sa interesima Junajted grupe. Dok je bio koordinator u nacionalnom sistemu za sprečavanje pranja novca (AML) u Srbiji, pojavili su se podaci o mogućem izbegavanju poreza i pranju novca povezanim sa Junajted grupom i njegovim tadašnjim vlasnikom. Na primer, krajem 2017. vlasti su dobile informacije o ofšor mreži i sumnjivoj uplati od 17,7 miliona evra u vezi sa kupovinom Dajrekt medije, firme koja je pre toga bila u vlasništvu Dragana Đilasa. Međutim, Mijailović nije preduzeo nikakvu vidljivu akciju. Njegovo nepostupanje se poklopilo sa periodom kada je njegova supruga Bojana bila zaposlena kod samog Šolaka, što je dodatno kompromitovalo njegovu objektivnost. Čak i ako nije postojala direktna namera da zaštiti Šolaka, sama percepcija sukoba interesa bila je neizbežna - upravo ono što zakoni o etici pokušavaju da spreče.