POJEDINE SUDIJE I TUŽIOCI KOJI BI PO USTAVU MORALI DA BUDU UZDRŽANI POZIVAJU NA NASILJE: Skriveni iza "strukovnih udruženja" pripremaju "studentsku listu"?

Pojedini nosioci pravosunik funkcija koji sebe predstavljaju kao članove "strukovnih udruženja" i nastupaju javno pod maskom "boraca za nezavisnost pravosuđa" zapravo nastupaju kao politički aktivisti, a poslednji dokaz toga je Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS), koji je postao drugo ime za inicijativu "Proglas", tvrdi sagovornik Kurira. Prema njegovim rečima, postalo je jasno da je "Proglas" pak, drugo ime za buduću "studentsku listu".

- Neke od njenih izjava, „Car je go… mora nešto pod hitno da se menja”, jasno govovre o tome da se stavlja na raspolaganje nove političke opcije i nudi im se za "te promene". „Svi na ulicama galame, poručuju da hoće pravdu, i posle mnogo godina svi smo ponovo srećni i ovde u Nišu. Srećni smo zbog gužvi na ulicama, srećni smo što ne možemo naći parking mesto, što čekamo na rampi na ulazu u grad. I sve je to svima nama okrepljujuće, jer su nam studenti vratili nadu“, izjavila je svojevremeno sa protesta u Nišu za N1 - kaže naš sagovornik i podseća da je Savović je od samog početka u sklopu političke inicijative "Proglas" učestvovala na tribinama na blokiranim fakultetima.

Uhapšene nasilnike nazvala je „herojima“, a njihovo delovanje videla kao „nadu za sve nas“.

- Posebno je skandalozna njena poruka o nasilju, gde jasno daje uputstva kako da se napada policija, a da nasilnici ostanu zaštićeni: „Ako bi neko udario policajca… policajac ne bi smeo da mu se sveti, da vraća.“ Tako je jedna tužiteljka, koja po službenoj dužnosti morala da štiti zakon i državu, otvoreno podstakla nasilje nad policijom, dajući signal da su organi reda bespomoćni pred „herojima protesta“ - navodi i dalje podseća i na njenu izjavu „otpor postaje sve veći… ne možemo očekivati da svi istim tempom pružaju otpor, ali važno je da su se ljudi pojavili i pristali da ih kamera zakači – i to treba da cenimo“, kojom, kako navodi, Savovićeva otvoreno priznaje da „otpor“ više nije samo politička parola, već organizovani pokret u kojem i sama igra ključnu ulogu.

Na gotovo identičan način kao politički lider, kako navodi, nastupa i sudija  Apelacionog suda Miodrag Majić, koji je takođe jedan od osnivača CEPRIS-a, ali i lice inicijative „Proglas“. 

- Majić je na svom profilu na društvenoj mreži Iks napisao: „Jedina korist iz sve ove nesreće može biti pouka sažeta u dve reči – "nikada više". I zato mora muzej svih naših beznađa u koje nas 35 godina vode isti ljudi.“ Zatim je u izjavi za jednu televiziju rekao "mi zaista sutra treba da razmislimo o tome kakvo društvo želimo da napravimo. Ovo je verovatno reprizna prilika koju ćemo pre ili kasnije dobiti. … Veoma značajan deo tog razmišljanja treba da otpada na to kakvu policiju mi dalje želimo da baštinimo “. Ipak, najskandalozniji istup Majića bio je otvoreni politički predlog u vidu prelazne u 18 tačaka, potpune okupacije - navodi naš sagovornik.

On podseća da su mediji u više navrata objavljivali da je upravo Majić jedan od ključnih koordinatora blokada, ali i da je otkriveno nakon hapšenja studenta Luke Stevanovića otkriveno da je Stevanović „bio u direktnoj komunikaciji sa Majićem i da je dobijao uputstva u realnom vremenu“.

- Tako sudija Majić, sudeći po izjavama i drugim dokazima, postaje ne samo komentator, već i operativni organizator „studentskih protesta“ - zaključuje on. 

Još jedan osnivač CEPRIS-a i "Proglasa", tužilac Radovan Lazić, posebno je ostao upamćen po reakciji na hapšenje dekanke Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, osumnjičene da je proneverila180 miliona dinara.

- Umesto da podrži borbu protiv korupcije, Lazić je rekao: „kreće i direktna zloupotreba tužilaštva u svrhu gole otvorene represije. Poslednji događaj koji to potvrđuje je hapšenje i određivanje kućnog pritvora dekanki Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Ali na to svi tužilački organi koji treba da štite samostalnost tužilaštva ćute“ - podseća sagovornik i dodaje da je isti Lazić tvrdio da "državni udar vrši onaj ko sprečava tužilaštvo da radi.“

- Tako Lazić, tužilac po funkciji, u javnosti nastupa kao politički komentator, okrivljene za korupciju proglašava „žrtvama represije“, a vlast „organizatorom državnog udara“ - zaključuje sagovornik iz pravosuđa.

Važnu ulogu među "samozvanim borcima", kako ističe, ima i bivša predsednica Vrhovnog suda, Vida Petrović Škero, koja je kao i ostali pomenuti članica CEPRIS-a i Proglasa, a koja je više puta izjavila da su za nju studenti najvažniji politički akteri. 

- „Studenti su nam poručili da samo zakon izjednačava ljude. To je prava maksima. Ako se zakon ne primenjuje jednako prema svim ljudima, nemamo pravnu državu“, jedna je od njenih izjava. Paradoks je da pomenuti tužioci i sudije ne samo da ne primenjuju zakon jednako prema svim ljudima, nego su u praksi postali sinonim za deljenje selektivne pravde. Jasno je da Škero namerno to ne vidi, nego dodaje: „Samo pravosuđe može da ispravlja negativnosti u društvu. Sudstvo je grana vlasti. Očigledno je da to niko osim studenata ne prepoznaje, pa ni same sudije. Ali sudije će u nekom trenutku morati da progovore“ - podseća na još jednu njenu izjavu kojom, kako navodi, Škero direktno poziva sudije da napuste svoju institucionalnu ulogu i postanu politički akteri na ulici.

I predsednik CEPRIS-a, sudija Aleksandar Trešnjev, jasno je pokazao politički stav komentarišući izjavu predsednika Srbije da će „javni tužioci i policijski službenici biti promenjeni ako ne budu štitili poredak i zakon“, a za koju je rekao da je to "jedna nedopustiva izjava".

- U saopštenju predsednik ove NVO otišao je još dalje: „Predsednik Republike je na ovaj način ispisao novu stranicu u dvanaestogodišnjem porobljavanju i ponižavanju pravosuđa. … Sada i neskriveno, kadrovski će uticati na sastav tužilačkih organa.“ Ova ali i sve druge pomenute izjave, najbolje pokazuju suštinu licemerja, odnosno da ljudi koji bi po zakonu morali da budu neutralni i uzdržani, Savović, Majić, Lazić, Škero i Trešnjev, otvoreno nastupaju kao političari. Pozivaju na otpor, opravdavaju nasilje, borbu protiv korupcije nazivaju političkim procesom, vlast državnim udarom, molbu da konačno počnu da rade za narod - pritiskom na pravosuđe, a studentske proteste uzdižu u političku agendu - objašnjava sagovornik Kurira i zaključuje da sve što se prethodnih meseci čulo od predstavnika CEPRIS-a, odnosno "Proglasa" "nije jezik prava, već jezik politike".