ŠTA SE KRIJE IZA PREDLOGA PROGLASA O "TUŽILAČKOJ POLICIJI" Traže da legitimno izabrana vlast ima samo tehničku ulogu, a da poluge sile vuku centri moći?
Program inicijativa Proglas koji je predstavila krajem 2024. godine „Mere za dan posle“, a u kome se zalaže za formiranje tužilačke policije, nije spontan proizvod unutrašnjeg institucionalnog razvoja, već prema rečima sagovornika Kurira, postaje sve jasnije, korak ka daljem institucionalnom razvlašćivanju države. Ključne formulacije tog predloga, kako ističe, "preuzete su doslovno iz publikacije Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS), organizacije koja uživa kontinuiranu podršku stranih vlada i fondova".
- U publikaciji „Korak bliže ka tužilačkoj policiji“ CEPRIS formuliše model po kome bi delovi policije radili isključivo pod komandom javnih tužilaca, bez ikakvog operativnog uticaja izvršne vlasti. Formalno bi pripadali MUP-u, ali bez ikakve kontrole ministra ili policijskih starešina. U suštini, radi se o stvaranju paralelne policijske strukture koja bi funkcionisala izvan domašaja političke i institucionalne odgovornosti - objašnjava sagovornik Kurira.
Ovaj model podržan je, kako dodaje, od strane više političkih aktera koji deluju kao eksponirani kanali uticaja zapadnih centara moći, Stranke slobode i pravde, Narodnog pokreta Srbije i pojedinih poslanika koji su otvoreno zagovarali takozvanu tranzicionu vlast po uzoru na model iz Severne Makedonije.
Upravo se, prema rečima našeg sagovornika, severnomakedonski slučaj sve češće uzima kao model za primenu u Srbiji, što ukazuje da nije reč o domaćoj inicijativi, već o već isprobanom scenariju institucionalnog preuzimanja vlasti van izbornog procesa.
- U međuvremenu, rumunski DNA model, sa Laurom Koveši kao simbolom, intenzivno se promoviše u domaćim medijima. CEPRIS, u svojim javnim nastupima, insistira da je tužilačka policija nužna kako bi Srbija ispunila evropske standarde. Međutim, upravo takav narativ prikriva činjenicu da su pojedini delovi pravosuđa, pod okriljem pseudo-reformi, već potpuno izmešteni iz ustavnog sistema - tvrdi sagovornik.
Uvođenje tužilačke policije, kako objašnjava, uklapa se u koncept takozvane „operativne nezavisnosti“ policije, koju Evropska komisija zahteva u pregovorima iz poglavlja 23 i 24. Međutim, prema rečima našeg sagovornika, dok se ta nezavisnost na papiru predstavlja kao pravna reforma, "u praksi znači izdvajanje sektora bezbednosti iz nacionalne nadležnosti i prenos ključnih instrumenata državne prinude u ruke struktura bez demokratskog legitimiteta".
- Problematično je što CEPRIS u ovom procesu nastupa ne kao neutralni istraživački centar, već kao aktivni operater geopolitičke agende, koja podrazumeva slabljenje izvršne vlasti, fragmentaciju unutrašnjeg sistema bezbednosti, i stvaranje pravosuđa koje ne polaže račune domaćoj javnosti. Putem reformi koje isključuju građane iz odlučivanja, država se rekonstruiše prema modelu tehnokratske uprave, uz smanjenu ulogu parlamenta i birača - pojašnjava šta bi značio takav scenario.
Istovremeno, kako dodaje, CEPRIS u javnim nastupima nastoji da svu odgovornost za neuspešnu borbu protiv korupcije prebaci na policiju i izvršnu vlast. Pri tome se ignoriše statistika koja, kako navodi, pokazuje dramatično povećanje broja zastarelih predmeta u sudovima.
- Podaci o gubitku poverenja u pravosuđe, kao i isplate odšteta građanima zbog povrede prava na suđenje, sistematski se prećutkuju. Ceo proces prati ustavna transformacija tužilaštva, od 2009. godine do amandmana iz 2022. godine, tužilaštvo je dobilo samostalnost ne samo u odnosu na izvršnu vlast, već i unutar sopstvene strukture. Ukinuta je hijerarhija, pojedini tužioci dobili su status nezavisnih aktera, što otvara mogućnost za formiranje pravosudne oligarhije, zatvorene, politički motivisane, i dobro umrežene u globalne ideološke strukture - pojašnjava on.
Preko CEPRIS-a i srodnih NVO, kako kaže, tužilaštvo se sve otvorenije pozicionira kao alternativa izabranoj vlasti, sa otvorenim pretenzijama na kontrolu sektora bezbednosti.
- Stvaranje tužilačke policije bilo bi poslednji korak ka potpunoj realizaciji pravosudne kontrole nad aparatom prinude, bez demokratske veze sa građanima, bez nadzora, bez odgovornosti - navodi šta bi to značilo u praksi.
Uz podršku različitih fondova, medijsku logistiku i domaće političke partnere, kako ističe, projekat tužilačke policije postaje više od pravne inicijative.
- On postaje instrument strateškog preuzimanja suvereniteta, u kome bi državna vlast, ona koja je legitimno izabrana, ali i ona koja je ustavno definisana – ostala samo u tehničkoj ulozi, dok bi ključne poluge sile i kontrole bile prenete u ruke onih koji odgovornost ne polažu građanima Srbije, već stranim centrima uticaja - zaključuje sagovornik Kurira.
