PLJAČKA, KRIZNI ŠTABOVI, UPADI U FABRIKE Kako su se urušile velike nade 5. oktobra, godine bede za narod i ličnog bogaćenja za tajkune, preokret krenuo od 2012.
Danas se navršava 25 godina od velikih demonstracija u Beogradu, kojima je 5. oktobra 2000. godine okončana vladavina tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića.
Pre četvrt veka, u Beogradu su na današnji dan održane demonstracije pošto je Slobodan Milošević odbio da prizna rezultate na predsedničkim izborima, na kojima je 24. septembra izgubio od kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS) i lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice.
Tako bi ukratko i ugrubo izgledao današnji dan pre okruglo 25 godina, dan od koga je Srbija mnogo očekivala, a sa kojim su se nade i velika očekivanja, kako su godine proticale, urušili kao kula od karata.
Umesto očekivanog ekonomskog procvata i opšteg boljitka za narod, kao i povratka međunarodnog ugleda Srbije i tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, u kojoj je bila i Crna Gora, posle decenija bede, siromaštva i teškog života pod sankcijama nije se dogodilo gotovo - ništa.
Sramna pljačka i paljenje Skupštine, paljenje RTS-a
U opštem poletu tadašnjih revolucionara tog 5. oktobra neopaženo je kod mnogih prošao jedan od najtužnijih i najsramnijih momenata u istoriji a to je pljačka i paljenje današnje Skupštine Srbije, a tadašnje savezne - Skupštine SRJ. Iz nje su tog dana izneta i ukradena umetnička dela neprocenjive ne samo novčane nego i pre svega istorijske vrednosti. Nešto što generacijama pripada Srbiji i svima nama, završilo je ko zna gde i ko zna kod koga.
Demolirana Skupština nije bila jedina, istu sudbinu doživela je i zapaljena zgrada RTS-a u Takovskoj, tzv. TV Bastilje kako ju je tadašnja demokratska opozicija nazivala godinama, iako je reč o nacionalnoj televiziji čija je imovina opet pripadala svim građanima Srbije jer je finansirana ne samo iz budžeta nego i TV pretplatom iz džepova svih građana.
U tom opštem ludilu, linč su jedva izbegli tadašnji direktor RTS Dragoljub Milanović i njegova supruga koja je kao spiker i voditelj radila u informativi.
Upadi u fabrike, krizni štabovi i rasprodaja u bescenje poput NIS-a
Serija upada započeta upadom u Skupštinu i RTS, nastavljena je upadima u desetine fabrika, tadašnju državnu i društvenu svojinu u kojima su potom "petooktobarski" revolucionari formirali tzv. krizne štabove, nasilno preuzimajući fabrike i preduzeća, isterujući na ulicu dotadašnju upravu... Nažalost, umesto ekonomskog procvata usledio je sunovrat jer su nedugo zatim, u sveopštoj privatizaciji, giganti srpske privrede rasprodavani šakom i kapom bez ikakvog strateškog plana i to u bescenje, što strancima, što sumnjivim biznismenima, koji su se toliko obogogatili da su im i čukununuci danas zbrinuti.
Prvo su smišljeno urušavani, rasparčavani, dovođeni do prosjačkog štapa da bi bili prodati za dolar, evro ili pak siću poput NIS-a, ponosa srpske privrede i naftne industrije koji je 2009. Rusima prodat za samo 400 miliona evra sa kompletnom infrastrukturom i imovinom, rafinerijama, na stotine benzinskih pumpi, svim nalazištima nafte i gasa...
Urušavanje i slabljenje vojske iznutra
Među možda najsramnijim u seriji urušavanja jeste urušavanje vojske iznutra i slabljenje vojne moći Srbije pod čuvenom floskulom kako Srbiji vojska ne treba, ni vojska, ni vojnici, pa je tako suspendovano redovno služenje vojnog roka, a tenkovi topljeni i pretapani. Časna i slavna srpska vojska koja je toliko puta ginula za slobodu Srbije svedena je na prosjački štap, bez čizama, uniformi, oružja i oruđa, posebno posle agresije na SRJ i ratovanja sa NATO.
Više od decenije za opšti grabež i lično bogaćenje
Dok se s jedne strane ekonomija Srbije sve više urušavala, iz tog opšteg meteža gde se nije znalo ni ko pije, ni ko plaća, stasavali su pravi tajkuni, čije se bogatstvo merilo stotinama miliona evra.
S jedne zemlja koja grca u bedi - putevi puni rupa, pruge bez vozova, s lokomotivama starim i po 50-60 godina, poluraspadnute škole, nezaposlenost, bedne plate, još bednije penzije, neizvesnost..., a sa druge strane pojedinci multimilioneri, skoro pa milijarderi.
Političke posledice - gubitak teritorija
Jedna od najtežih posledica jeste kolosalno sraman potez - gubitak kontrole nad našom južnom pokrajinom, gubitak Kosova i Metohije, i ostavljanje srpskog naroda koji je tamo živeo na potpunom cedilu bez ikakve zaštite i pomoći, što je rezultiralo masovnim iseljavanjem Srba na teritoriju centralne Srbije. Godine 2006. usledio je i raspad zajedničke države sa Crnom Gorom.
A potom i od goreg, gore - masovno iseljavanje mladih ljudi iz Srbije u potrazi za poslom i normalnim životom, razočaranih neispunjenim obećanjima 5. oktobra.
Dve smrti
U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara. Povređeno je 65 ljudi.
Pola miliona nezaposlenih, minimalac 15.000 dinara na skok evra - sa 80 na 115 dinara?!
Nedavno je ministar finansija Siniša Mali ciframa, crna na belo, podsetio na to vreme kada je evro skočio sa 80 na 114-115 dinara, opisujući ga "kao ono vreme kad smo svaki dan gledali poslednje strane novina koliki je tog dana kurs dinara".
- Vreme kad nam je zemlja bila pred bankrotom, kada je pola miliona ljudi u Srbiji ostalo bez posla, kada je minimalac bio 15.000 dinara, a kada je Dragan Đilas po sopstvenom priznanju prihodovao 619 miliona evra, podsetio je Mali građane Srbije pre samo nekoliko dana.
Prelomna 2012. od koje je sve krenulo nabolje
Tek od 2012. godine počeli su da se osećaju prvi znaci oporavka: Pojavili su se znaci ekonomske stabilizacije; izvoz, privreda i investicije su se relativno oporavljale. Politički su se pojavile opcije za veću transparentnost i reforme, mada uz mešovite rezultate.
Rezultati od 2012. godine
Ekonomski rast
BDP Srbije: 2012. – 33 milijarde evra; 2025. – ~88 milijardi evra (više nego dupliranje).
BDP po glavi stanovnika: 2012. – 4.700 evra; 2023. – ~8.000 evra.
Stopa rasta BDP-a: 2012–2022. prosečno 2,3%; 2023. – 3,85%.
Tržište rada
Stopa nezaposlenosti: 2012. – 25,9%; 2022. – 10,4%.
Stopa nezaposlenosti mladih: 2012. – preko 51%; 2023. – ~25,4%.
Stopa zaposlenosti: Q2 2025. – 51,5%; stopa nezaposlenosti – 8,5%.
Strane direktne investicije (SDI)
Od 2015. godine, neto priliv SDI kontinuirano raste, što doprinosi ekonomskom razvoju i otvaranju novih radnih mesta.
Industrija i infrastruktura
Industrijski sektor: značajan udeo u BDP-u, posebno proizvodnja, energetika i infrastruktura.
Infrastrukturni projekti: izgradnja i modernizacija saobraćajnica, železnica i energetskih objekata.
Od 2012. godine Srbija beleži značajan ekonomski napredak, uz smanjenje nezaposlenosti, rast BDP-a i sve veću privlačnost za strane investicije. Iako izazovi i dalje postoje, trendovi ukazuju na stabilan i održiv razvoj u narednim godinama.
Kurir.rs
· Reaguj