SRBIJA IZLOŽENA KOORDINISANOM PRITISKU: Jasna veza između spoljnih uticaja i unutrašnjih pobuna blokadera

Teškoća nastala uvođenjem američkih sankcija NIS-u samo je jedan u spletu problema sa kojima se suočava Srbija. Istovremeno sa energetskom jednačinom sa više nepoznatih, naša zemlja dobila je i izuzetno tešku poruku od Turske u vidu isporuke ubitačnih dronova Prištini, i to tri meseca pre roka.

Ovako združeni udari na Srbiju ne mogu se posmatrati izolovano od situacije koju su unutar zemlje kreirali blokaderi, a svim ovim činiocima je slabljenje Srbije osnovni cilj, ocenjuju sagovornici Kurira. Oni napominju da naša zemlja više nije atraktivno mesto za investicije, ne samo zato što više nema jeftinu radnu snagu već i zbog uništavanja visokog obrazovanja.

Politički analitičar Stevica Deđanski kaže za Kurir da je očigledno da je plan bio da se Srbija oslabi i da se pokaže da primer Srbije neke druge zemlje ne treba i ne smeju da koriste.

- Srbija je posle sankcija, bombardovanja i dolaska na vlast onih koji su dalje nastavili da uništavaju Srbiju uspela da se poslednjih 12 godina podigne na nivo da je prošle godine 67 odsto svih investicija Balkana došlo kod nas, pa će ove godine biti preko 80 odsto, i to nekome smeta. To treba promeniti i svakako da se to radi i preko blokaderskog pokreta i stvaranja nesigurnog ambijenta. Na delu je očigledan pritisak i kada posmatramo sve što se radi oko Kosova, naše ekonomije, obrazovanja... Strane investicije iz zemalja sa Zapada dolaze ovde zbog naše obučene radne snage i zbog povoljnih energenata i stabilnog snabdevanja energentima. To je i odgovor na pitanje zašto je neko pokrenuo udar na visoko školstvo, to i jeste udar da izgubimo ono što smo imali kao prednost. Sve ovo je sinhronizovana akcija naših neprijatelja. Ako je razumljivo zašto nam to rade neprijatelji, potpuno je neshvatljivo da imamo ljude kod nas koji se raduju tome i koji rade da se to i završi - naglašava Deđanski.

Nezavisnost

Dejan Lisica iz Centra za društvenu stabilnost ocenjuje za Kurir da trenutna situacija zaista predstavlja period akutne geopolitičke osetljivosti i nagomilanih izazova za Srbiju.

- Kada se posmatraju zajedno, svi navedeni događaji stvaraju sliku da je zemlja izložena koordinisanom pritisku, gde jedan spoljni problem pojačava drugi. Lako je uočiti da postoji jasna veza između spoljnih uticaja i unutrašnjih pobuna. Spoljni faktori, poput sankcija NIS-u, nabavke dronova za tzv. nezavisno Kosova i uslovljavanja preko Janafa, deluju kao geopolitička klešta koja pokušavaju da smanje Srbiji manevarski prostor i ugroze njenu energetsku i bezbednosnu nezavisnost. Zavisnost od ruskog vlasništva u jednom od ključnih energetskih sektora sada se pokazuje kao privremena slabost. Srbija je primorana da ubrzano traži skuplje i manje pouzdane alternative. Trenutna prednost u Srbiji svako jeste vizija predsednika, koji je na vreme pokrenuo proširivanje naših skladištnih kapaciteta, tako da građani neće osetiti sankcije NIS-u - objašnjava on.

Lisica naglašava da uništavanje visokog obrazovanja i slabljenje investicione pozicije predstavlja ključnu vezu između unutrašnjih i spoljnih pritisaka.

- Oslabljena akademska zajednica i nedostatak stručnjaka direktno utiču na inovativni potencijal i dugoročnu konkurentnost zemlje. Pokretanjem unutrašnjih nemira, glavni cilj svakako jeste ugrožavanje ekonomije zemlje koja je imala drugi najveći rast u Evropi, a sankcije koje su uvedene NIS-u možemo gledati kao direktan udarac na Rusiju, ali i indirektan udarac na Srbiju - zaključuje Lisica.