"REKAO MI JE DA ODEM KOD ČOVIĆA I DA GA NEŠTO ZAMOLIM" Otkriveno šta je Pavković zahtevao kad je uhapšen: Gledao je u plafon, ćutao... a onda poručio OVO
General Nebojša Pavković preminuo je u 79. godini života na VMA, od teške bolesti koja je bila u terminalnoj fazi. On je 28. septembra pušten pre potpunog izdržavanja zatvorske kazne u Finskoj kako bi se lečio u Srbiji.
U emisiji "Ni 5 ni 6" na Kurir televiziji, gosti Dragan Vujičić, novinar, advokat Branko Lukić, Aleksandar Pavković, urednik i novinar produkcije "Balkan info" i Vladan Dinić, glavni i odgovorni urednik "Svedok", govorili su o generalu Pavkoviću, svojim utiscima i iskustvima stečenim poznavajući ga.
Dinić među prvima saznao za smrt generala
Dinić je među prvima saznao za smrt generala Pavkovića.
- Čuo sam se sa njim nakon što je došao u Beograd. Pitao sam ga kako je, a on mi je odgovorio "To ti je kao da rušiš zid, a ti lepiš tapete". Bio je svestan potpuno. Neki su dovodili muziku, nastao je medijski cirkus. Danas sam dodatno poludeo. Ćitao sam komentare u pojedinim medijima. Takve budalaštine nisam u životu pročitao za čoveka koji je danas umro - kaže Dinić.
Govorio je o uslovima u kojima žive osuđenici iz Srbije u stranim zatvorima, konkretno osvrćući se na Milana Lukića.
- Lukić je napisao da živi u zatvoru ispod nivoa mora. Da 12 godina nije video sunce, da su uslovi katastrofalni. Govori o zatvoru ispod mora u Estoniji. Meni je Milan poslao više pisama. Žalio se na sve, a najviše na Srbe. Optuživali su ga više nego Hag.
Govorio je i o Pavkovićevom boravku u zatvoru u Finskoj.
- Pavković je imao sreće u Finskoj, Upravnik zatvora je bio vojno lice. Meni je Nebojša ispričao, on ga je odmah primio kad je došao i rekao mu je "Generale, ja znam vaš slučaj. Moglo je da se desi da vi mene čuvate, a ne ja vas. Možete da radite šta god hoćete, da slikate, bavite se sprotom, samo ne mogu da vas pustim kući".
Kako je rekao, za Pavkovića su bili zainteresovani i faktori sa strane.
- Pavković se plašio Šiptara. Oni su ga najredovnije posećivali, ne njega, već zatvor u Finskoj. Stalno su se rapsitivali kad misle da ga puste, da bi ga oni preuzeli sa kapije i da mu sude u Prištini.
Podsetio je na odnos Nebojše Čovića sa generalom Pavkovićem, te otkrio šta je general od njega tražio nakon što je zatvoren.
- Sa svojom koleginicom otišao sam kod Čovića. Rekao sam mu da imam jedan zahtev Nebojše Pavkovića. Zamolio te je, dok je u zatvoru da ga ne pljuješ, a kad izađe i ako izađe, onda se rapravljajte doživotno. Dva minuta gledao je u plafon, na kraju je rekao "Kaži Nebojši da više neću da ga pomenem".
Uslovi u stranim zatvorima
Lukić je takođe govorio o uslovima u stranim zatvorima, gde se nalazi veliki broj naših generala.
- Sve su stariji ljudi i svi su u lošem zdravstvenom stanju. Znamo u kakvim uslovima žive. Treba znati da nijedan zatvor nije dobar, ali su bolji uslovi u finskom, nego u britanskom zatvoru. Sve zavisi od predsednika tribunala. Iz Poljske su dolazili perfektni izveštaji za Sretena Lukića, jedva smo ga odatle isčupali. Na kraju su morali da ga vrate u Hag, nisu više hteli da ga drže jer nije bilo osnova.
Potom se osvrnuo na situaciju Nebojše Pavkovića.
- Tako i general Pavković, nije bio problem u njemu, već u ovom sada mehanizmu koji je nastupio nakon 2017. kada je zatvoren Tribunal. Tamo ljudi odlučuju o njihovoj sudbini. Da je general Pavković izašao kada je trebalo da izađe, možda se ne bi ni razboleo. Ipak je stres biti u zatvoru.
Vujićič kaže da našoj istoriji čestvo svedoče sa različitih strana.
- Ima još dosta naših ljudi na izdržavanju kazne. Naše istine nema ni na vikipediji, ni u filmovima, svetskom medijskom prostoru. Naša je borba da istina opstane. Danas sam pročitao vest gde se goovri o dogovorenoj istini i Ričardu Grenelu. Na nama je isključivo da on što se dogodilo ostane kako je zaista bilo. Istorija je ono što smo mi zapisali i što se nalazi u knjigama poput onih generala Pavkovića.
Kako kaže Vujičić, general Pavković bi trebalo da bude sahranjen u našoj zemlji.
- Juče sam bio sa Brankom Rakićem, on je bio jedan od pomoćnika Slobodana Miloševića. Krenuli smo priču kako je to bilo kad je umro Sloba. Do tog dana, sutra putuju, u Beogradu se niko ne oglašava. Ruska ambasada umesto srpske ambasade se oglasila. Pričaju gde će ga, rešenje u Rusiji je verovatno bilo privremeno. Onda dolazimo u situaciji da ga dovode ovde, nije htela ni državna mrtvačnica da ga primi.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
