"RUSIJA NEMA PRAVA DA ODUSTANE OD BORBE ZA SRBIJU": Vulin održao govor pred prepunom MTS dvoranom na osnivačkoj skupštini Ruskog istorijskog društva u Srbiji

"Rusko istorijsko društvo je tačka okupljanja svih onih koji Srbiju vide kao samostalnu, slobodnu i uspravnu, koji Srbiju vide kao državu koja će se bez ikakvih ograda boriti za mirno stvaranje Srpskog sveta i koja će se boriti da bude istinski saveznik Rusije i Kine", rekao je predsednik saveta Predstavništva Ruskog istorijskog društva u SrbijiAleksandar Vulin na osnivačkoj skupštini Društva u Beogradu, pred prepunom MTS dvoranom.

Vulin je istakao da mi nismo u sukobu sa svojom prošlošću ali da moramo da se zapitamo jesmo li je dostojni.

"Da li bismo mi, ova generacija, bili podjednako uporni da u vekovima naizgled večnog turskog ropstva ostanemo u zavet svojih predaka, u svoje ime i svoju veru? Da li bismo mi imali snage da podignemo onoliko ustanaka koliko su dizali oni pre nas sa neizvesnim ishodom ali sigurni da će sloboda jednog dana doći? Da li bismo mi imali hrabrosti da uđemo u carinski rat sa čitavom Evropom samo zato da bi samostalno opremali svoju vojsku, čuvali svoju braću i samostalno odlučivali o svojoj spoljnoj politici? Da li bi baš ova generacija imala tu hrabrost da na isti način odgovori na austrougarski ultimatum i sačuva dostojanstvo za generacije koje dolaze? Da li bismo mi imali hrabrost da se povlačimo kroz albanske gudure ali se nikada ne predamo? Koliko nas bi izdalo naređenje kao komandant puka na Mačkovom kamenu rođenom sinu da se ne povlači po cenu života? Koliko bi nas imalo hrabrosti da ne potpiše Trojni pakt i da digne ustanak samo zato što preko naše zemlje hoće da prođu tenkovi koji će da ubijaju rusku braću? Koliko bi nas bilo dostojno uspomene na one koji su pod pretnjama sankcijama i bombardovanjem odbili da ne pomažu srpsku braću gde god da žive? Koliko bi nas imalo hrabrosti da odbije ultimatum iz Rambujea? Koliko bi nas bilo dostojno onih koji su koračali pre nas? Koliko bi nas bilo u stanju da raspiše referendum u Republici Srpskoj pa i po cenu da nam uvedu i lične sankcije ili da ih vrate?", rekao je Vulin i dodao da niko od nas ni ne pomisli da njegovo odustajanje može biti neprimećeno u istoriji i sećanju generacija koje tek dolaze iza nas.

Ističući da je ponosan na Srbiju koja nije i neće uvesti sankcije Ruskoj Federaciji Vulin je rekao da samo u ovoj generaciji pragmatizam i mudrost znače napustiti Rusiju i upitao "da nije Rusija opstala svih ovih vekova kao velika i nepobediva zar sumnjate da bi i Srbija opstala? Da Rusija nije stajala svih ovih vekova zar mislite da bi postojala moderna Srbija kakvom je danas poznajemo? Ako Rusija ne pobedi i ne opstane kao jedinstvena i pobednička država zar mislite da će i Srbija opstati kao jedinstvena i pobednička država? Ova jednostavna istina nas podseća da je svaka generacija u istoriji srpskih političara bar jednom imala to veliko i mudro pravo da Rusima kaže "ne" ali je svaka generacija srpskih političara dočekala da od ruskog "da" zavisi njen fizički opstanak. Nemojmo to zaboraviti i nedajmo sebi da ponavljamo takve greške."

Vulin je poručio i da Rusija nema pravo da odustane od borbe za Srbiju. "Znam da Rusija nema pravo da Srbiju prepusti Zapadu, da nema prava da prestane da se bori za Srbiju jer prestane li Rusija da se bori za Srbiju prestaće da se bori za samu sebe."

Održana osnivačka skupština Ruskog istorijskog društva u Srbiji

Osnivačka skupština predstavništva Ruskog istorijskog društva u Srbiji, čiji je predsednik Aleksandar Vulin, održana je danas u Beogradu.

U prepunoj MTS dvorani osnivačkoj skupštini su prisustvovale brojne ličnosti iz javnog i političkog života.

Blagoslov radu srpskom predstavništvu Ruskog istorijskog društva dao je njegova svetost patrijarh srpski Porfirije. Pozdravljajući okupljene u svoje ime ali i u ime svih onih koji nose u srcima vekovni osećaj i iskustvo bliskosti Srbije i Rusije, srpskog i ruskog naroda, patrijarh Porfirije je rekao da je, u vremenu strašnog istorijskog revizionizma, čega smo svesni i svi svedoci, kada činjenice naprosto bivaju zanemarene, ključna inicijativa osnivanja ustanove kakvo je Rusko istorijsko društvo u Srbiji.

"Svečano otvaranje institucije Ruskog istorijskog društva u Srbiji predstavlja potvrdu kontinuirane međusobne duhovne povezanosti naša dva naroda koji skladno i srodno žive kroz istoriju koji će siguran sam, uz Božiju pomoć, tako i ubuduće živeti. Čvrsto verujem da će rad ove institucije ne samo unaprediti postojeće duhovne, kulturne i druge veze među našim narodima nego i učiniti sve da istina ne bude robinja geografskom i kulturnom prostoru koji delimo sa drugima već živo svedočanstvo reči Hristovih "Istina će vas osloboditi"", poručio je patrijarh srpski Porfirije.

Okupljene je iz Moskve pozdravio i predsednik Ruskog istorijskog društva i direktor Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije Sergej Nariškin koji je poručio da Rusija ceni nezavisni kurs Beograda koji je pod ogromnim pritiskom Brisela.

"Istorijske veze Srbije i Rusije uspostavljene još u vreme krštenja Rusije imaju bogatu i dugu tradiciju. Njih vezuje jedinstvo vere i bliskost kultura naših naroda, principijelna srodnost tradicionalnih vrednosti koje mi delimo. Uprkos tome što Republika Srbija danas trpi veliki pritisak od strane Zapada srpski narod i dalje ostaje blizak nama. Kod nas u Rusiji to se vrlo ceni i poštuje se principijelno nezavisni kurs koga se pridržava Beograd", rekao je Nariškin i zahvalio se Aleksandru Vulinu na inicijativi zbog koje Rusko istorijsko društvo postoji sada i u Srbiji.

Mitropolit bački Irinej Bulović, koji je i jedan od osnivača predstavništva Ruskog istorijskog društva u Srbiji, tog "blagotvornog poduhvata" kako je rekao, poručio je da je društvo posvećeno upoznavanju, izučavanju i popularizaciji zajedničke istorije naših dvaju bratskih naroda i naših dveju sestrinskih pravoslavnih crkava.

"Mi, Rusi i Srbi, Srbi više nego Rusi, često smo bivali ponavljači na ispitu istorije kao učiteljice života. Ruski odgovor na tom ispitu istorije glasi - pali smo svojevremeno na ispitu ali na popravnom smo položili. Naš srpski odgovor mogao bi da glasi - pali smo na ispitu ali ne gubimo nadu da ćemo na predstojećem popravnom ispitu ipak nekako popraviti negativnu ocenu."

Podsećajući na organske veze i uzajamno prožimanje Srba i Rusa koje potiče iz pradavnih vremena mitropolit bački Irinej je obraćanje zaključio citirajući reči našeg blaženopočivšeg patrijarha Irineja da "po uzburkanom moru savremenosti treba da plovimo kao mali srpski čamac privezan uz veliku rusku lađu, pri čemu nikom nismo zlomislitelji a kamoli neprijatelji ali pravimo razliku između onih koji nas u redovnim razmacima okupiraju i u najmanju ruku bombarduju i onih koji nas uvek, u svim istorijskim okolnostima, bratski pomažu i spasavaju."

I sekretar Ruskog istorijskog društva i zamenik ministra nauke i visokog obrazovanja RF Konstantin Mogilevski podsetio je prisutne na istorijske veze Srbije i Rusije koje sežu vekovima unazad ali i o savezništvu dve zemlje.

"Naši narodi su u više navrata morali da se bore za svoj civilizacijski identitet, da brane slobodu pred nadmoćnim neprijateljskim snagama. Za Rusiju i Srbiju ovi događaji služe kao podsetnik ne samo na zajedničke istorijske sudbine naših naroda, već i na snagu duha koja se krije u nama, sposobnost da izdržimo najteže okolnosti i da se ne povučemo pod pritiskom spolja", rekao je Mogilevski dodajući da Rusko istorijsko društvo sa prijateljima u Srbiji sarađuje duže od deset godina.

Ambasador Ruske Federacije u Republici Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, pozdravljajući osnivanje Ruskog istorijskog društva u Srbiji, rekao je da je to važna politička i naučna poruka i temelj za našu buduću saradnju u različitim sferama.

"Nadam se da će Rusko istorijsko društvo dati podstrek za saradnju u nauci, obrazovanju, kulturi i drugim sferama dva naroda i dve države. Jedan od najvažnijih zadataka i u Rusiji i u Srbiji je jačanje suvereniteta, nezavisnosti naroda i naših država, a bez upoznavanja i brižljivog odnosa prema svojoj istoriji nema ni suvereniteta ni budućnosti", poručio je ambasador Bocan-Harčenko.

Istoričar prof. dr Aleksandar Raković podsetio je na činjenice iz naše zajedničke istorije osvrnuvši se naročito na poslednju deceniju 20. veka i golgotu koju je u to vreme preživljavao srpski narod i pomoć ruskog naroda i države i istakao koliko je važno otvaranje predstavništva Ruskog istorijskog društva u Srbiji.

"Važno je i da se naučna saradnja održava i proširi, da se produbi saradnja srpskih i ruskih istorijskih društava, institucija, univerziteta, instituta, arhiva, muzeja."

Kurir.rs