POSLEDNJI POZIV ZA BUĐENJE I PREUZIMANJE ODGOVORNOSTI: Blokaderi prešli kratak i krajnje pogrešan put od "Srbija protiv nasilja" do "Pucaj da ubiješ"
Ranjavanje čoveka ispred Skupštine Srbije, samo zato što drugačije misli, eskalacija je nasilja koje je, po svemu viđenom u poslednjih deset meseci, pripremano i pakovano na različite načine. Svakom dobronamernom i racionalnom čoveku bilo je jasno da je bilo samo pitanje trenutka kada će se ovo dogoditi. Smrtni ishod na sreću je izbegnut, ali i ovi pucnji moraju biti shvaćeni kao alarm za buđenje celog društva.
Moramo se svi zapitati kako smo od parole "Srbija protiv nasilja" došli do izvršenog dela "pucaj da ubiješ"? Nije li to suviše kratak i totalno pogrešan put koji su blokaderi prešli od trenutka pada nadstrešnice i pogibije 16 ljudi do ispaljenog metka u neistomišljenika? Između ta dva događaja smešteno je toliko štetnih stvari koje se moraju nazvati pravim imenom - nasiljem!
Svaka uvreda i pretnja upućena političkom neistomišljeniku, svaka bačena kamenica na glave onih koji ne misle isto, svaka uništena fasada i razbijen prozor tokom blokaderskih protesta širom Srbije, svaka blokada koja je ukidala zagarantovano pravo na slobodno kretanje... zaslužili su da se osude kao neprihvatljivo nasilje. Ovako strašne stvari, bez ikakvog zauzdavanja i kočnica, jedna za drugom su stvorile spiralu nasilja u kojoj je, u nakaradnoj blokaderskoj logici, postalo dozvoljeno i pucati u čoveka.
Približava se 1. novembar, godišnjica tragedije u Novom Sadu. Sve su intenzivnije i sve opasnije pripreme za taj dan, a glavno sredstvo koje se koristi su laži koje iz dana u dan podmeću. Odgovorni ljudi strepe da će podgrevanje atmosfere do usijanja dovesti do novog kruga nasilja, jer nekome nije dosta ono što se dogodilo.
Nasilju su i te kako doprinele izmišljene afere o korišćenju zvučnog topa kojim se pokušala izazvati masovna histerija i spasiti osipanje, a kasnije i propast blokada i protesta. Posle zvučnog topa prešlo se na još jednu izmišljotinu - navodnu upotrebu CN gasa na protestima, što je odmah demantovala policija. Sledeća laž bio je nepostojeći dečak iz Valjeva koji je u blokaderskoj obradi teško povređen. Ispostavilo se da nikakvog dečaka nije ni bilo, da je sve bila laž u čijoj srži je bila namera da se izazovu veći nemiri i krvoproliće na ulicama.
Ni to im nije bilo dovoljno pa su izmislili i devojku, studentkinju koju je, kako su tvrdili, policija davila kesom. Ne samo da nije bilo policijske brutalnosti nego je ceo slučaj potpuno lažan i imao je isti cilj kao i sve dosadašnje laži - nasilje, nasilje i samo nasilje. Poslednja laž u ovom opasnom nizu je da je užasan zločin ispred Skupštine Srbije - kada je blokader Vladan Anđelković ranio njemu nepoznatog čoveka Milana Bogdanovića, a zatim izazvao požar u jednom od šatora u kampu ispred parlamenta zapravo bio obračun zbog dnevnica.
Samo se treba iznova podsetiti da se krenulo od povika "Srbija protiv nasilja" i sasvim jasno videti koliko pošteno i iskreno se ušlo u sve ovo što živimo poslednjih deset meseci. Od borbe protiv nasilja ušli smo u opasan vrtlog u kojem je napad na život postao sredstvo političkog obračuna. Ako to nije poziv na buđenje, onda blokaderima treba uputiti ultimativni zahtev da kažu šta je još potrebno da se desi i nasilje prekine. Nadamo se da ne čekaju da neko izgubi život.
· Reaguj