NIGDE U SVETU NE POSTOJE TUŽIOCI KOJI NAPADAJU LEGALNO IZABRANU VLAST: Oglasio se Uglješa Mrdić i objasnio kako se u Evropi i SAD biraju tužioci
Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Skupštine Srbije i narodni poslanik Uglješa Mrdić izjavio je da se nigde u svetu ne postoje tužioci poput Zagorke Dolovac i Mladena Nenadića koji sebi daju za pravo da misle da mogu da napadaju legalno izabranu vlast i da zbog toga predlaže set pravosudnih zakona.
- Nedavno je američki predsednik Donald Tramp imenovao Pam Bondi za državnog tužioca SAD. Nije pitao za mišljenje neku američku Zagorku Dolovac ili Mladena Nenadića jer tamo takvi ne postoje a svaki izabran, od naroda, predsednik postavlja glavnog tužioca koji je deo državne administracije. To je Nenadić mogao da nauči kada je proletos tajno boravio u SAD i proslavio se napadajući na sastancima svoju državu, predsednika Vučića koji je dobio skoro 2.225.000 glasova i nudeći se da svedoči protiv Trampa u Kongresu!? - navodi Uglješa Mrdić.
On je na primerima Nemačke, Francuske i Španije objasnio na koji način se biraju tužioci u zemljama Evropske unije i kakva je evropska praksa.
- U Nemačkoj na izbor tužilaca Bundestag (skupština) odnosno Donji i Gornji dom parlamenta imaju presudan uticaj kao i ministar pravde koji potpisuje odluke o izboru tužilaca - navodi Mrdić.
U Francuskoj, kako dodaje, Visoki savet kojim predsedava ministar pravde, u kome tužioci imaju samo polovinu članova, daje samo mišljenje o imenovanjima tužilaca koje predlaže ministar pravde. Nezavisno od mišljenja, konačnu odluku o izboru tužilaca donosi predsednik Republike na predlog ministra pravde.
- U Španiji tužioce imenuje Vlada na predlog ministra pravde, nakon konsultacija sa Opštim savetom pravosuđa čije mišljenje nije obavezujuće. Glavnog javnog tužioca imenuje španski kralj dekretom na predlog Vlade - objašnjava predsednik Odbora za pravosudje.
On objašnjava kakva je praksa i u drugim zemljama Evropske unije.
- U Austriji, tužioce imenuje savezni predsednik na predlog savezne vlade, odnosno saveznog ministra pravde a u Portugaliji generalnog tužioca imenuje Parlament na predlog Vlade. U Holandiji tužioce formalni imenuje kralj na predlog ministra pravde i bezbednosti. Procedura uključuje samo konsultacije sa pravosudnim telima. Javno tužilaštvo je organizovano hijerarhijski i funkcioniše pod autoritetom ministra pravde koji može da daje opšte smernice tužilaštvima. U Poljskoj, tužioce imenuje ministar pravde koji je istovremeno i javni tužilac i rukovodi tužilaštvom. U Belgiji postoji Vrhovni savet sa 44 člana od kojih se polovina bira u pravosuđu a drugu polovinu bira parlament. Ovo telo daje predloge, dvotrećinskom većinom, za tužioce ministru pravde koji ima pravo da odbije i vrati predlog - objasnio je Uglješa Mrdić i dodao da "nijedna od ovih zemalja nije otuđila tužilaštvo i predala ga u ruke stranim centrima moći kao što nijedna od ovih zemalja nema posebna tužilaštva".
- I najvažnije, tužilaštva u ovim zemljama ne bave se politikom, tužilaštva ne izdaju se saopštenja u kojima napadaju legalnu izabranu vlast i ne objavljuju da imaju ”crvene linije” kao da su politička stranka - objašnjava Mrdić.
Kako dodaje, upravo iz ovih razloga, predlaže set pravosudnih zakona.
- Da u Srbiji tužilaštvo bude deo države kao što je u najvažnijim zemljama Evropske unije i da krimininalno - interesna grupa koju vode Zagorka Dolovac i Mladen Nenadić ne može da ruši legalno izabranu vlast koristeći ovlašćenja koja ima srpsko tužilaštvo. Zato ovoj kriminalno - interesnoj grupi ”Dolovac - Nenadić” mogu da poručim da je došao kraj njihovoj zaveri - navidi predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Skupštine Srbije i narodni poslanik Uglješa Mrdić.
· Reaguj