DRŽAVA SE BORI SA KRIMINALOM, ONI SE PRAVE SLEPI Specijalno tužilaštvo sa Nenadićem ignoriše najteže slučajeve u Srbiji zbog kojih je i formirano
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK), na čijem je čelu Mladen Nenadić, iako osnovano pre više od dve decenije s ciljem da procesuira najteže slučajeve kriminala i vodi postupke protiv vođa i članova organizovanih kriminalnih grupa, jednostavnom analizom postupaka pokrenutih zbog mafijaških likvidacija u Srbiji, nije odgovorilo zadatku koji je stavljen pred njega.
Tokom poslednje decenije, kako pokazuje praksa, ovo tužilaštvo iniciralo je postupke isključivo po nalogu inostranih partnera, na osnovu dokaza dostavljenih iz drugih zemalja, dok se pravilo slepo za ono što je operativni rad na terenu naših istražitelja.
Surovi obračuni mafijaških grupa, likvidacije i obračuni klanova, otmice, iznude, nikada nisu bili inicijalno predmet interesovanja tužilaca u odeljenju za organizovani kriminal. O tome najbolje svedoči činjenica da tužioci ovog tužilaštva nisu izašli ni na jedan uviđaj, niti stavili zahtev za prikupljanje dokaza ili sami pokrenuli istrage.
Nezainteresovani
Poslednji u nizu primera je pokušaj ubistva N. K. u restoranu na Novom Beogradu u subotu, kada je očigledno meta bio Nenad Alajbegović Alibeg, kog su prema navodima upravo JTOK-a više puta pokušali da ubiju pripadnici vračarskog klana. Ni ovog puta, međutim, tužioci JTOK nisu izašli na uviđaj niti se uključili u istragu, uviđaj je obavilo i slučaj preuzelo Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT).
Na isti način tužilaštvo za organizovani kriminal ponašalo se i kada je 28. jula 2018. na Novom Beogradu ubijen advokat Dragoslav Miša Ognjanović iz pištolja sa prigušivačem. Dežurni zamenik Višeg javnog tužilaštva u Beogradu je izvršio uviđaj.
Slično je, prema dokumentima u koja je Kurir imao uvid, bilo i sa ubistvom jednog od vođa navijača Partizana, Aleksandrom Stankovićem. Stanković je ubijen 13. oktobra 2016. na uglu Bačvanske i Ulice gospodara Vučića, a na uviđaj je i tada izašao tužilac VJT u Beogradu.
I dok je i laicima bilo jasno da iza pokušaja ubistva biznismena Milana Beka 2014. godine, Ljubomira Markovića Kiće 2019., zatim Blaže Đurovića 2018, Vlastimira Miloševića 2017, Bojana Mirkovića 2020, Ranka Radoševića 2023, ali i planiranja ubistva Luke Bojovića prošle godine, stoje kriminalne grupe, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal za ove, ali i druge predmete surovih likvidacija nije pokazalo nikakvu zainteresovanost. Sve uviđaje i istage radilo je Više javno tužilaštvo u Beogradu, koje podiglo i zastupalo i optužnice.
- Iako glavni tužilac Javnog tužilaštva za organizovani kriminal Mladen Nenadić pokušava javnosti, ali i partnerima iz inostranstva da ovo tužilaštvo predstavi kao jedno od najefikasnijih tužilaštva u Evropi u borbi protiv svih oblika organizovanog kriminala, ne bi bilo fer da građani ne znaju da je istina potpuno suprotna. Ovo nije puka tvrdnja i ocena, u prilog ovim navodima idu činjenice o konkretnim predmetima. Mogli bi da ih svrstamo u nekoliko kategorija - one predmete koji im uopšte nisu fokus iako je jasno da je reč o organizovanom kriminalu, one koje su na mig iz inostranstva preuzeli posle sprovedenih kompletnih istraga, čak i podignutih optužnica od strane Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ali i drugih tužilaštava, i one koji su jednostavno završili u fioci - kaže izvor Kurira upućen u konkretne predmete.
Zatvaraju oči
On navodi da javnost s pravom postavlja pitanje, da li je ovakav način rada jedinog tužilaštva koje bi trebalo da goni organizovane kriminalne grupe, jednostavno njihovo zatvaranje očiju pred kriminalom ili rad za nečiji interes.
- Primera radi, kada je u pitanju vračarski klan na čelu sa Nikolom Vušovićem i odbeglim Radojem Zvicerom, protiv kojih JTOK sada zastupa optužnicu, istine radi, mora da se kaže da je uviđaje, celokupne istrage, prikupljanje materijalnih i forenzičkih tragova za ubistva Dragana Ristića Čađe, Aleksandra Halabrina, Aleksandra Šarca, ali pokušaje ubistava Samira Divljanovića, Lazara Vukićevića i drugih, obavilo Više tužilaštvo u Beogradu. JTOK je tek po pristizanju dokaza iz inostranstva preuzelo sve ove predmete i izgleda tek tada shatilo da postoji mogućnost da je reč o organizovanom kriminalu - objašnjava sagovornik Kurira.
Da se ovakva praksa ne menja, najbolje svedoči i nedavno hapšenje ogranka "vračaraca", koji se sumnjiče za ubistvo Vladimira Popovića Popa 2018. JTOK je za ovo ubistvo, za koje je od prvog dana bilo jasno da iza njega stoje organizovane kriminalne grupe, bilo potpuno nezainteresovano.
- Održan je sastanak u prostorijama JTOK, na kom je zamenik VJT u Beogradu referisao predmet zameniku glavnog tužioca za organizovani kriminal koji se izjasnio da smatra da se ne radi o delu organizovanog kriminala i da neće preuzimati predmet na dalje postupanje. Međutim, sada svi znamo da je predmet nedavno ipak preuzelo, i to tek posle komunikacije sa istražiteljima koji nisu iz Srbije - otkriva naš sagovornik.
Ono što pravnim stručnjacima ostaje možda i veća enigma od neprocesuiranja, preuzimnja predmeta i procesuiranja bez dokaza, jeste na koji način JTOK bira predmete u kojima "želi" da postupa.
- Za ubistvo Vlastimira Miloševića, karatiste na šinama u Beogradu, svojevremeno se sudilo Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću. I u to vreme postojalo je specijalizovano tužilaštvo za organizovani kriminal, ali njegovi rukovodioci tada nije prepoznalo da je reč o organizovanoj kriminalnoj grupi. Zaključak je više nego jasan: dok država pokušava da se obračuna sa kriminalom i Srbiju učini najbezbednijom državom, oni okreću glavu i drže se na nekoj drugoj strani, a pitanje koje još uvek ostaje otvoreno jeste zbog čega i za čiji račun - kaže sagovornik Kurira i zaključuje da je sada svima jasno da u "akcijama protiv organizovanog kriminala ne učestvuje jedina institucija koja je isključivo osnovana da bi se bavila ovim problemom - Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i da je zbog toga ono potpuno beskorisno".
Redakcija Kurira
