BELTALKS: Šef diplomatije Marko Đurić poručio - Srbija može izuzetno da doprinese snazi Evrope

Važnost Berlinskog procesa

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da bi 2026. godinu trebalo iskoristiti da se dodatno pogura pitanje proširenja EU ne samo za Srbiju već i za ceo region i istakao da to treba da bude gepolitička odluka.

"I verujem da ovo mora biti geopolitička odluka, na sličan način kao što je to bilo za neke druge zemlje koje su se pridružile EU pre nešto više od decenije", rekao je Đurić.

On je dodao da ne veruje da su naša ekonomija ili naše institucije sa svim svojim prednostima i slabostima lošije nego institucije ili ekonomije nekih zemalja članica EU koje su primljene pre nešto više od decenije.

"U stvari, verujem da Srbija može snažno doprineti jačoj Evropi. Mi smo zemlja koja je više nego udvostručila veličinu svoje ekonomije za manje od decenije", istakao je Đurić.

On je dodao da je zapravo deo vizije predsednika Aleksandra Vučića bio da se pomeri sa uobičajenih tema u srpskoj politici, koje su dominirale našom politikom više od jednog veka, ka stvarima kao što su rast BDP-a, izgradnja infrastrukture, fokusiranje na stvari vezane za budućnost.

"I ovo je promena paradigme u srpskoj politici. Bilo da vam se sviđa naša vlada ili ne, mogu vam reći da je činjenica da niko ovde nije govorio o rastu BDP-a, o ekonomiji kao ključnom političkom pitanju pre 15 ili 20 godina. Uvek smo se bavili drugim temama. Sada se ovo promenilo", istakao je ministar Đurić.

Nj. E. Edvard Ferguson je istakao da je organizovano 20 sastanaka u 10 zemalja kada je istaknuto da zemlje treba da rade zajedno, bilo da se radi o sajber bezbednosti, migracijama ili nekim drugim pitanjima.

"Fokus je i na rastu, što je u osnovi Berlinskog rasta. Potrebno je ubrzati konvergenciju sa evropskim standardima pošto su brojke u regionu i dalje male", rekao je britanski ambasador na forumu BELTALKS.

Prema njegovim rečima, međusobno priznavanje diploma između država je jedan od budućih priroriteta kako bi se omogućilo lakše kretanje radnika na Zapadnom Balkanu.

Jakov Devćić, direktor Fondacije Konrad Adenauer, 2014. su vladali drugačiji uslovi, ali kako se zahuktao rat u Ukrajini, priča o proširenju EU je ponovo aktuelna.

"Berlinski proces je izraz onoga što politika predstavlja, imamo dosta uspešnih priča, ali i promašaja i propuštenih prilika. U to vreme, 2014. godine, intenzitet pregovora je bio drugačiji. Berlinski proces, stoga, moramo još jednom da promislimo i da radimo zajedno", izjavio je Devčić dodavši da Nemačka snažno podržava region u pitanjima proširenja, mnogo više pod aktuelnom vladom kancelara Fridriha Merca nego što je ranije bio slučaj.

Edita Hrda, izaslanica Vlade Češke za Balkan, prisetila kakva je situacija bila u vreme kada je njena zemlja predsedavala EU.

Pandemija se završila, ali je počeo rat u Ukrajini posle čega je počelo ponovo naširoko da se govori o proširenju EU.

"Tu je bio i Berlinski proces i trebalo je zajedno komuniciramo sa prijateljima sa Balkana. Može se videti da su svi plan ozbiljno shvatili, a Berlinski proces je vrlo konkretan i jasan u smislu da zemlje Zapadnog Balkana moraju da budu deo političkih procesa, jedinstvenog tržišta i našeg planiranja", istakla je Hrda.

"Moramo da se okrenemo ka Crnoj Gori, tamo će se naredne godine održati samit Zapadnog Balkana i Evropske unije, i to može biti dobar podsticaj za sve što će se događati u budućnosti", dodala je.

Miroslav Vlahovski, nekadašnji šef diplomatije Slovačke i ambasador te zemlje u Danskoj, rekao je da pre nekoliko godina nije bilo ni reči o proširenju.

"Potom je usledio kovid, pa rat. To je fundamentalno promenilo stavove jer smo počeli da razmišljamo kako da se suočimo sa najvećim pretnjama", poručio je Vlahovski.

Decenija dijaloga: Da li je Berlinski proces napravio pomak?

Drugi panel BELTALKS-a donosi debatu o Berlinskom procesu.

Od pokretanja 2014. godine Berlinski proces nastoji da ubrza integraciju Zapadnog Balkana kroz projekte povezivanja, ekonomsku saradnju i regionalno pomirenje.

Deceniju kasnije se postavlja pitanje koliko je ovaj proces bio efikasan u ekonomskoj integraciji i reformama.

Učesnici:

• Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Republike Srbije
• Edita Hrda, izaslanica Vlade Češke za Balkan
• Edvard Ferguson, britanski ambasador u Srbiji
• Miroslav Vlahovski, bivši ministar spoljnih i evropskih poslova Slovačke
• Jakov Devčić, rukovodilac Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru
• Moderator: Milan Nič, viši naučni saradnik, Nemačko veće za spoljne odnose

Siniša Mali o reformama, ekonomskom rastu i članstvu u EU

Ministar finansija Siniša Mali je rekao da Plan rasta se odnosi na ceo region, i da je jačina celog regiona jaka.

- Iz perspektive Evrope, posmatrajući Zapadni Balkan kao celinu, mislim da je velika prilika da se pojača rast našeg regiona.

BDP po glavi stanovnika 2012. godine je bio 4800 evra, a sada je 15800, rekao je Mali.

- Dakle više nego dvostruko povećanje. To je četvrti najveći rast BDP po glavi stanovnika u Evropi. Šta pokreće taj rast? Pa prvo to su investicije. Mi gradimo sada 10 velikih auto-puteva, energetsku infrastrukturu. Dalje, imamo ličnu potrošnju koja izuzetno podstiče rast. I dalje, treći faktor su strane direktne investicije. Prošle godine smo imali rekordne brojke, a najveći broj tih investicija stiže iz EU - naglasio je ministar.

Mali kaže da će putevi i brza železnica pomoći ubrzanju rasta, i naglašava važnost inicijative Otvoreni Balkan za dugoročni rast celog regiona.

Na pitanje o konkurentnosti, ministar Mali kaže da smo mi mala zemlja koja otvara svoju ekonomiju, a da je dokaz za to činjenica da imamo veliki broj sporazuma o slobodnoj trgovini i sa zemljama u regionu, pa i sa udaljenim zemljama poput UAE, Kine, i drugih.

- Mi mnogo ulažemo u infrastrukturu, životni standard, dižemo plate i penzije, ali najbolji način da se poveća konkurentnost je da se otvori ekonomija i dozvoli drugim kompanijama da uđu na tržište. Do kraja sledeće godine mi ćemo doneti ili promeniti svaki zakon kako bi bio u saglasju sa EU. To je moja najvažnija poruka danas. Srbija će do kraja sledeće godine biti u potpunosti usaglašena sa svim zakonima EU. Da li ćemo postati članica, to je politička odluka, ali što se nas tiče to je dokaz da radimo sve da poboljšamo ekonomsko okruženje u našoj zemlji u skladu sa EU.

Ministar Mali je ponovio da je Srbija čvrsto na evropskom putu, ali je naglasio da je to dvosmerna ulica.

- Ne zavisi sve od nas. Već 25 godina smo u tom procesu, i uradili smo mnogo. I kao što su rekli drugi panelisti, sada je vreme da se taj proces završi. Mi smo deo evropske porodice, deo Evrope, i želimo da postanemo punopravna članica EU - naglasio je on.

Dodao je da imamo dugoročne odnose sa MMF-om, i da je srž tog odnosa reforma u reznim sferama društva.

- To je jedini način da idemo napred - rekao je ministar.

Na pitanje da li je članstvo u Svetskog trgovinskoj organizaciji prioritet, Mali kaže da postoje određene prepreke, ali da je Srbija otvorena za to.

- Da bi bili članica EU moramo biti deo STO. Do sada smo dokazali da smo veoma posvećeni kada govorimo o ciljevima - zaključio je ministar

Prema rečima Jiržija Plesitija, rukovodioca jedinice za Srbiju u Generalnom direktoratu za proširenje Evropske komisije, istakao je da region treba da bude pogodan za poslovanje i da je jedan od ciljeva instrumenata poput Plana rasta da se ta atraktivnost nastavi i ubuduće.

- Dva su zaključka koje je donela Evropska komisija, i ona se međusobno promižimaju. Prvo, pridruživanje nije bilo dovoljno brzo, kao i konvergencija. Zato Plan rasta treba da se odnosi na obe ove stvari i da promeni situaciju. Nudi se mnogo više prilika, a istovremeno služi kao alat za ubrzanje evrointegracija. To je način da bolje sprovodimo sve ove procese - istakao je Plesiti.

Pranvera Kastrati je govorila o mogućnostima Zapadnog Balkana iz ugla CEFTA-e, jer se na ovaj način zemlje bolje približavaju standardima EU i uvećava se saradnja zasnovana na EU pravilima.

"Cilje da se postigne usklađenost sa evropskim jedinstvenim tržištem, uz dobre usluge i razvijanje ljudskog kapitala, kao i da se usklade veštine kako ne bi bilo jaza između domaćih i evropskih radnika što posledično povećava mobilnost mladih u prostoru EU. Kroz CEFTA sporazum doprinosimo bržoj integraciji Zapadnog Balkana sa EU", istakla je direktorka Sekretarijata Cefte (Sporazum o slobodnoj trgovini Centralne Evrope).

Kako je istakla Valbona Zeneli, viši saradnik organizacije Friends of Europe i Atlantskog saveta, nije samo stvar u novcu koji EU izdvaja za region već u instrumentima koje time nudi kao i reformama koje se moraju sprovesti.

"Živimo u najdužem periodu kako EU nije primila nijednu novu članicu, a sada je vreme optimizma iako postoji zamor u mnogim zemljama. Tako da treba da iskoristimo ovu priliku", dodala je.

Osvrnula se i na činjenicu da su mnogi u zemljama kandidatima izgubili veru u pridruženje Uniji zbog predugog procesa, ali da optimizam postoji, ali da se ništa ne može sprovesti do kraja bez ispunjenja reformi.

Gokče: Ljudski kapital je ono što odlikuje region

Treba redefinisati ekonomske politike regiona, a dominantni model ostaje konzumeristički orijentisan, istakao je Umur Gokče iz OEBS-a.

Prema njegovim rečima, javna i privatna ulaganja su povećala broj radnih mesta, nivo zaposlenosti raste, a to daje priliku da više ljudi dobije pristup tržištu rada. Ljudski kapital je ono što je zajedničko širom regiona, istakao je Gokče koji se posebno osvrnuo na veštine. Međutim, nivo obrazovanja je na nivou EU, ali je sporan kvalitet znanja koji se dobija. U tom smislu region zaostaje za Evropom što je nešto na čemu bi trebalo raditi, poručio je.

Zapadni Balkan je deo Evrope

Na samom početku BELTALKS-a, predsednik GLOBSEC-a, Robert Vaš, istakao je da se nalazimo u svetu koji se dramatično menja, ali da ne možemo sve da pasovno posmatramo. U svetlu aktuelnih promena, Zapadni Balkan ne sme da bude izostavljen jer je deo Evrope.

"Stabilnost Zapadnog Balkana je ključna, kao što je i stabilnost Evrope vitalna za region. Srbija i Zapadni Balkan su Evropa, to nije samo susedstvo, već deo Evrope, i moramo tako da se ponašamo", istakao je on otvarajući forum.

Potom se okupljenima obratio Vladimir Bilčik koji je napomenuo da današnji paneli predstavljaju odraz sistematskih promena svetskog poretka kroz koji Evropa, ali svet prolaze.

"Zapadni Balkan, Srbija i Beograd moraju da u potpunosti budu deo jedinstvenog tržišta. Takođe, ne oklevajte da pomenete i sporna pitanja. EU je najvažniji ekonomski igrač, možemo se složiti, kada su u pitanju ulaganja, potencijal rasta i slično, ali nije jedini igrač, tu su i Kina i Rusija. Zato je važno da imamo otvorene diskusije kako bismo zajedno izgradili evropsku budućnost, od Brisela, Londona sve do Zapadnog Balkana", poručio je Bilčik.

Šta nas očekuje na početku foruma?

Forum BELTALKS otvaraju Robert Vas, predsednik i osnivač GLOBSEC-a kao i Vladimir Bilčik, viši saradnik u ovoj organizaciji i bivši poslanik Evropskog parlamenta.

Potom će uslediti panel "Ubrzavanje konvergencije: Plan rasta, jedinstveno tržište i put ka evointegracijama" koji će uključiti i prezentaciju Umura Gokčea iz OEBS-a, višeg ekonomskog savetnika ja Jugoistočnu Evropu.

Plan rasta predstavlja novu priliku za Zapadni Balkan kako bi premostio jaz koji postoji između zemalja regiona i država članica.

Učesnici:

• Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Srbije,
• Jirži Plesiti, šef Jedinice za Crnu Goru i Srbiju u Generalnom direktoratu za susedsku politiku i politiku proširenja EU,
• Pranvera Kastrati, direktorka Sekretarijata Cefte (Sporazum o slobodnoj trgovini Centralne Evrope
• Valbona Zeneli viši saradnik organizacije iz Friends of Europe i Atlantskog saveta
• Umur Gokče, savetnik u OEBS-u za Jugoistočnu Evropu
• Moderator: Vladimir Bilčik

Decenija dijaloga: Da li je Berlinski proces napravio pomak?Decenija dijaloga: Da li je Berlinski proces napravio pomak?Decenija dijaloga: Da li je Berlinski proces napravio pomak?