MILAN PEKIĆ, DIREKTOR KANCELARIJE ZA BORBU PROTIV DROGA: Dileri sa ulica prešli na onlajn platforme, 8% učenika 1. i 2. razreda srednje škole probalo kanabis

Zloupotreba psihoaktivnih supstanci utiče na sve segmente društva, ne samo da je zdravstveni problem nego utiče i na ekonomiju, finansijsku stabilnost, bezbednost, socijalni segment, a posebno negativno utiče na razvoj porodice. Zato Kancelarija za borbu protiv droga nastoji da uključi što veći broj različitih državnih institucija i organizacija u izradu nacionalnih dokumenata i sprovođenje politika droga, budući da je multisektorski pristup problemu pokazao najefikasnije i najefektivnije rezultate.

- U poslednjih nekoliko godina uočavamo značajne promene u trendovima zavisnosti u Srbiji. Podaci iz Evropskog izveštaja o drogama za ovu godinu i nacionalnih istraživanja pokazuju da se tržište psihoaktivnih supstanci stalno razvija, uz pojavu novih i potencijalno opasnih supstanci kao što su sintetički katinoni, visokopotentni sintetički opioidi i polisintetički kanabinoidi. Imamo sve veći broj zavisnika od kokaina i alkohola, zatim amfetamina, povećan je broj hitnih intervencija zbog intoksikacije i, ono što je novo, primetili smo da se prodaja droge sa ulice preselila na onlajn platforme. U Srbiji je i dalje najveći broj zahteva za tretman zavisnosti od opijata, ali raste broj zavisnika od stimulativnih supstanci (kokain, amfetamini), kao i od alkohola uz istovremenu upotrebu drugih droga.

- Beležimo znatan porast bihejvioralne zavisnosti (patološko kockanje, klađenje) i zloupotrebe lekova na recept (benzodiazepini, pregabalin). Takođe, sve više zavisnika ima više poroka istovremeno, što komplikuje pružanje usluga prevencije, lečenja i smanjenja štete. Istraživanje među mladima koje je obavio "Batut" pokazalo je da je upotreba alkohola široko rasprostranjena, ali i da je 7,8 procenata učenika prvog i drugog razreda srednje škole bar jednom probalo kanabis, a nisu im strani ni lekovi za smirenje. Zaključno, možemo reći da se zavisnici sve češće ne zadržavaju na jednom poroku, već kombinuju više supstanci ili pojavljuju se bihejvioralne zavisnosti, što ukazuje na potrebu za integrisanim i sveobuhvatnim pristupom u prevenciji i lečenju.

Srbija je ranije bila označena kao zemlja na centralnoj balkanskoj ruti droge. Da li se stanje promenilo, koji narkotici "putuju" kroz našu zemlju?

- Srbija je i dalje označena kao važna tačka na centralnoj balkanskoj ruti droge, pre svega zbog svog geostrateškog položaja i povezanosti s regionalnim i širim evropskim tržištima. Kroz Srbiju i dalje "putuje" kokain, koji uglavnom u Evropu ulazi morem iz Južne Amerike preko luka u Španiji, Holandiji, Belgiji i Hrvatskoj, a prema novim saznanjima, i preko luka u Crnom moru, nakon čega se kopnenim putem transportuje do Srbije i distribuira dalje ka regionu i zapadnoevropskim zemljama. Kanabis u Srbiju najčešće dolazi iz pravca Albanije, preko Severne Makedonije, Kosova i Metohije i Crne Gore. Sintetičke droge, kao što su amfetamini i MDMA, i lekovi koji sadrže psihoaktivne supstance u Srbiju uglavnom dospevaju iz zemalja zapadne i centralne Evrope, pri čemu se deo ovih supstanci proizvodi i u nelegalnim laboratorijama na teritoriji Srbije. U poslednjih pet godina pandemija kovida 19 i globalni poremećaji u logistici doprineli su većoj fleksibilnosti organizovanih kriminalnih grupa, pa su pored tradicionalnih ruta u upotrebi i alternativni pomorski i vazdušni pravci koji povremeno zaobilaze Srbiju.

Neretko su naši državljani označeni kao vodeći narko-bosovi u inostranstvu. Primeri su balkanski kartel, Stefan Milojević u Španiji, zaplene, hapšenja i ubistva u Južnoj Americi, pa čak i klanovi u centralnoj Evropi. Kako su se to Srbi, uslovno rečeno, izveštili za narko-trafiking?

- Zaista ima mnogo osoba sa ovih područja, ne samo iz Srbije nego iz bivše SFRJ, koji su u svetu organizovanog narko-kriminala. Ponekad se njima od nekih izveštača daju uloge koje su i neproverene i neodgovarajuće. Narko-kriminal je jedan od najsurovijih oblika kriminala u kom je ljudski život bezvredan. Zašto ljudi s ovog područja odlaze u taj svet? Pa kao i drugi, zbog želje za brzom zaradom, sticanjem moći ili iz želje za novim načinom života Nažalost, mnogi od njih život završe pre nego što ispune ijedan postavljeni cilj. Ne mislim da su se Srbi nešto posebno izveštili u odnosu na druge, a jedno od obeležja organizovanog kriminala jeste da ne poznaje ni granice ni nacije.  

Kakvi su svetski trendovi u proizvodnji narkotika, da li neke droge polako nestaju, a zamenjuju ih nove?

- Proizvodnja tradicionalnih droga biljnog porekla, posebno opijuma, beleži dramatičan pad. U Avganistanu je proizvodnja opijuma u 2023. godini opala za čak 95 odsto u odnosu na 2022, i to nakon što je nova vlast zabranila uzgajanje opijumskog maka. Iako je u Mjanmaru proizvodnja porasla za 36 odsto u istom periodu, to nije bilo dovoljno da se nadomesti pad. Kao posledica, ukupna svetska proizvodnja opijuma tokom 2023. godine smanjena je za 74 odsto. Istovremeno, primećuje se jasan porast u proizvodnji i upotrebi novih sintetičkih psihoaktivnih supstanci koje postaju sve dostupnije na globalnom tržištu, brzo se menjaju i često zaobilaze mehanizme kontrole, što ih čini posebno izazovnim za sisteme javne bezbednosti i zdravstva. Zbog ovih trendova može se zaključiti da pojedine tradicionalne droge polako gube dominaciju, dok njihovo mesto sve više zauzima nova generacija sintetičkih supstanci.

Koliko se narkotika zapleni u Srbiji i koje su to droge?

- Nadležne službe bezbednosti, a prevashodno MUP, ulažu izuzetne napore da bi uspele da zaplene što veće količine svih vrsta narkotika sa ulice i u toj aktivnosti postižu dobre rezultate. U 2024. zaplenjeno je 5,58 tona droge u čak 14.137 zaplena. Na prvom mestu su to zaplene kanabisa, potom kokaina, heroina, MDMA... Interesantno je da smo ove godine imali četiri zaplene fentanila.

Kurir.rs/Jelena Ivić