ZAGRIŽENOST NA GRANICI SA BOLEŠĆU! Gura mlade na kordone, a građane Srbije naziva "ometenima" - huškač Petričić pod stare dane dao se u političko agitovanje
Ima nečeg posebno odvratnog u pozivima starih ljudi na nasilje, rat i pogibiju. Takvi huškači svojoj krvožednosti mogu da daju na volju jer se podrazumeva da su zbog svojih poodmaklih godina oslobođeni ličnog učešća. Jedan od najistaknutijih egzemplara ovakvog vođenja politike je karikaturista Dušan Petričić.
Ovaj osamdesetogodišnjak pod stare dane dao se u političko agitovanje, što crtanim pamfletima u Šolakovom Radaru, što intervjuima koji mu objavljuju portali i drugi listovi medijskog tajkuna. Pogrešno bi, međutim, bilo očekivati smisleni sistem ideja formiran nakon bogatog životnog i radnog iskustva stečenog u komunizmu, potom u Kanadi, te u višestranačkoj Srbiji.
Petričić zagriženošću koja se graniči sa bolesnom opsesijom u svim svojim intervjuima poručuje samo jedno: obaranje Aleksandra Vučića sa vlasti „svim sredstvima“, „na bilo koji način“… i sve u tom stilu. Prirodan nastavak takvih fraza je: koliko košta da košta. Ljudskih života, naravno. Ovaj javni radnik i politički udarnik koji sebe smatra umetnikom, građane Srbije ionako naziva „ometenima“, i „amaterskim narodom“, a crta ih kao amebe.
A ako neko smatra da smo bili preoštri u oceni da se njegova zagriženost graniči sa bolešću, neka pročita Petričićev intervju Danasu objavljen pre dve nedelje. Govoreći o šatorskom naselju ispred Skupštine, rekao je, citiramo: „Mislim da ništa strašnije u istoriji ovog našeg naroda nije bilo.“
To nije mišljenje! To je buncanje! Ili su NATO bombardovanje, Oluja, Sremski front, Kragujevac… da ne idemo unazad dalje manje strašni od šatora, ili Petričićev narod čine ružičasti jednorozi.
Taj i takav karikaturista objavio je u poslednjem Radaru poternicu, ilustrovani spisak „25 najistaknutijih ratnih i mirnodposkih zločinaca“. Na prvom je mestu Aleksandar Vučić, pa slede ministri, članovi SNS u Skupštini, neki novinari, patrijarh, načelnik Generalštaba… spisak onih koje u rušenju Vučiča i osvajanju vlasti „svim sredstvima“, „na bilo koji način“… treba eliminisati.
U suštini, Radar i Petričić nisu učinili ništa epohalno novo: niti bilo ko sa spiska predstavlja novu metu blokadera, niti je objavljivanje ovakvih lista novi metod borbe. Nečiji bolesni umovi svakakao već čuvaju spremne obvakve poternice, samo što su umesto crteža na njima fotografije, i što su dopunjene adresama stanovanja. Ali, to ne znači da se sa zlom treba miriti, niti ćutke trperi targetiranja.
Otuda i ova reakcija na Dušana Petričića. Manjak kreativnosti i duhovitosti on zamenjuje oštrinom provokacije, Setimo se, uostalom, njegove novogodišnje karikature iz decembra 2021. kada je većinu istih ovih osoba nacrtao kao učesnike gozbe.
Biljana Srbljanović tada je o njegovom crtežu pisala kao o „bljuvotini“ a o karikaturisti da je „umetnik, koji je tek u osmoj deceniji svog života skupio hrabrost da postane političan, a da nikad ništa nije nacrtao o ratovima, žrtvama, genocidu, zlikovcima koji su ga počinili, o političkim inspiratorima atentata na Đinđića, o otimanju prava na ljudskost LGBT ljudima, o ubijanju i batinanju žena, o policijskom šikaniranju žrtava...“
Danas se ovome nema šta dodati, osim da Petričić godinama ruši Vučića sa vlasti, a da je ovaj i dalje predsednik. To se zove nemanje snage za dela. Na latinskom: impotentia.
Zato treba gurnuti mlade i zdrave na kordone i ograde i u zapaljene zgrade. Da se svim sredstvima, na bilo koji način ostvari bolesna monomanska ideja ovog osamdesetogodišnjaka.
· Reaguj