"ŠABIĆ PREDVODI IGRU ZA KONTROLU REM-A" Stručnjaci otkrivaju ko radi protiv Srbije: Bio je na čelu te grupe, svi žele da imaju kontrolu nad medijima!
Nakon što je kandidatkinja za članicu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Lumturije Ameti, koju je predložio Nacionalni savet Albanaca, saopštila da se povlači iz daljeg procesa izbora, jer je čak 20 od ukupno 24 nacionalna saveta manjina u Srbiji dalo podršku kandidatu mađarske nacionalne manjine Ištvanu Bodžoniju i na taj način poručila da ne želi da bude označena kao jedan od glavnih krivaca za neotvaranje Klastera 3, četvoro već izabranih članova REM-a podnelo je ostavke.
Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković u petak su zvanično podneli ostavke jer Skupština Srbije po njihovom zahtevu, koji su mnogi okarakterisali kao ucenu, nije ponovila glasanje i izvršila je izbor između dva zakonski utvrđena kandidata saveta nacionalnih manjina.
O ovoj temi govorili su: Ljubomir Đurić, Centar za nacionalnu politiku, Vladimir Kljajić politikolog i Aleksandar Gajović, novinar i publicista.
- Imamo jedan nekonstruktivan pristup. Evropska unija je pohvalila što su se ispoštovale procedure, a mislim da je to zahvaljujući setu medijskih zakona koje je Srbija usvojila, a Evropska unija preporučila. Ovo je signal i za Brisel da oni koji su bili izabrani nisu očito bili spremni da prihvate tu ulogu. Ovo vodi u jednu nestabilnost i šalje lošu poruku svima. Sada imati instituciju koja može da funkcioniše je loše, pritisak je dolazio od jednog dela medija - kaže Kljajić i dodaje:
- Bilo kakvo učestvovanje u institucijama se posmatra kao jedna izdaja. Neki deo kandidata se može naći i na studentskoj listi i mislim da je to nešto što ćemo videti u narednom periodu. Neki su želeli da podnesu ostavke sa kandidaturom i time donesu neki imidž da su nepotkupljivi, kako bi to bila odskočna daska kada se bude formirala studentska lista. Očekivana je bila satanizacija jednog dela ljudi i nacionalne manjine treba da budu deo REM-a.
Institucionalni zastoj
Gajović kaže da Srbija nema REM već duže od godinu dana, što je paradoksalno i na neki način se to odražava na našu zemlju:
- Sada je izbor člana saveta REM-a postao jedan složen posao u kom se niko ne može snaći. Čim neko može da tumači taj deo zakona i onako i ovako, to znači da sa zakonom nešto nije u redu. I to je greška donetog zakona o elektronskim medijima - kaže Gajović i dodaje:
- Druga greška je što je poziv Odbora za kulturu i informisanje trebalo da usledi članovima Saveta REM-a u junu prošle godine, a nije usledio, već se ne znam šta čekalo. Mislim da je to krivica Odbora i taj poziv se pojavio u javnosti tek kada je prethodnom članstvu Saveta REM-a istekao mandat. Prošle godine u decembru se pojavio taj poziv za članove REM-a koji je raspisao skupštinski odbor i taj posao nije uređen kako treba.
Dodaje i da je čitava konfuzija nastala zbog zakona koji je, po njemu, poprilično „rastegljiv“:
- Ponovio se taj poziv skupštinskog odbora za kulturu i informisanje i sada imamo ovu situaciju. Vlast je bila jako tolerantna prema civilnom sektoru i nevladinim organizacijama. Izlazila im je u susret za sve što su tražili.
Jedan od članova REM-a, Rodoljub Šabić, rekao je da postoji opcija brzinskih izbora, ali da oni tada ne bi želeli da učestvuju jer će doći do pokušaja „otimačine i krađe“:
- Šabić je svoje znanje i svoj kvalitet iskoristio u negativnom smislu, a pre svega da on bude kandidat za Savet REM-a. Mislim da je on bio na čelu ove grupe koja je predložila da se odustane i da podnesu ostavke na već izabrane članove, a sve je to bilo vezano za nacionalne manjine, gde je manipulativno predložen predstavnik albanske i bošnjačke nacionalne manjine - kaže Gajović.
Evropska poruka
Postoji i saopštenje Delegacije Evropske unije, koja je sa žaljenjem konstatovala da Srbija i dalje nema REM. Đurić objašnjava kome je u interesu da REM ne funkcioniše poslednjih godinu dana:
- REM je pomenut u izveštaju Evropskog parlamenta, do ove situacije nije smelo ni da dođe. U novembru su počeli sami protesti, tako da je to bio još jedan problem na ovaj nerešen problem. Sve je dodatno politizovano. Evropljani se neće produbljivati u neke stvari i to je ono što je najdirektnija posledica - kaže Đurić i dodaje:
- Odjednom vam četiri kandidata podnesu ostavke, to je nešto što može biti poprilično negativno. Mislim da ovo ne odgovara nikome, postojao je jedan čitav protest ispred RTS-a zbog tih članova. Svi bi hteli da rade po njihovom i to je nešto što predstavlja problem. Ovo je borba ko će imati kontrolu nad medijima.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
