PARAPOLITIČKO DELOVANJE POD MASKOM CIVILNOG SEKTORA Tajna veza između Građanskih inicijativa i ProGlasa!
Nastavljajući serijal tekstova o radu Građanskih inicijativa (GI) i sve vidljivijem brisanju granice između civilnog sektora i otvorenog političkog delovanja, došli smo do još jednog krajnje spornog slučaja - skrivene, ali očigledne podrške Građanskih inicijativa inicijativi ProGlas, koja se u javnosti predstavlja kao "građanska" dok njene aktivnosti i poruke govore sasvim suprotno.
Politička retorika bez maski
Podsetimo, istog dana kada je ProGlas zvanično upisan kao udruženje građana, njegov internet domen registrovale su Građanske inicijative. Međutim, nijedna od te dve organizacije nikada nije transparentno objasnila prirodu svog međusobnog odnosa. Javnost i dalje ne zna, niti se na zvaničnom sajtu ProGlasa mogu pronaći informacije o tome ko stoji iza te organizacije, ko je finansira i u čije ime ona deluje.
Za razliku od organizacija koje se zaista bave neutralnim građanskim aktivizmom, ProGlas se u svojim javnim saopštenjima i nastupima otvoreno politički svrstava koristeći retoriku koja je gotovo identična opozicionim partijama i protestnim pokretima. Dovoljno je pogledati samo deo njihovih javnih objava: "U Srbiji slede velike promene, niko nije zaslužio ovakvu vlast" (novogodišnja poruka ProGlasa i SOS); "Da li nam Vučić ovakvim 'izborima' poručuje da neće mirno otići s vlasti?"; "Prelazna vlada društvenog poverenja najoptimalniji način za miran izlaz iz krize"; "Vučić i Dačić najodgovorniji za nasilne događaje na ulicama"; "Režim Aleksandra Vučića prešao u fazu vladanja otvorenim nasiljem"; "Režim izgubio moralno pravo i legitimitet"; "Narastajuća represija u Srbiji"...
Postavlja se ključno pitanje kako se ovakvi stavovi mogu nazvati neutralnim ili građanskim, a ne otvoreno političkim.
ProGlas, međutim, nije ostao samo na saopštenjima. Organizacija je pozivala i na blokade širom Srbije, objavljivala je lokacije protesta i akcija poput "Stani, Srbijo, stani uz studente", organizovala je tribine pod parolama poput "Budućnost se ne gradi krvavim rukama", te je objavila čak i politički dokument pod nazivom "Mere za dan posle", što je klasičan oblik političkog delovanja. Imajući u vidu sve navedeno, postavlja se pitanje da li je reč o delovanju nevladine organizacije ili parapolitičkog pokreta bez izborne odgovornosti i transparentnih namera.
Šolakovi mediji i "građanska inicijativa"
Posebnu pažnju privlači i činjenica da ProGlas uživa intenzivnu medijsku podršku medija pod kontrolom Dragana Šolaka, koji njegove stavove prenose bez ikakve kritičke distance. Dobri poznavaoci NVO scene u Srbiji postavljaju pitanje da li ovde govorimo o ideološkoj bliskosti ili o skrivenim finansijskim i organizacionim vezama između Šolaka, ProGlasa i Građanskih inicijativa.
Sve navedeno ukazuje na zabrinjavajući trend u Srbiji: organizacije civilnog društva sve češće deluju kao politički akteri i surogati tradicionalnih političkih partija, ali bez ikakve izborne legitimacije, odgovornosti ili kontrole! Takve pojave, međutim, ozbiljno ugrožavaju demokratski proces u zemlji i Srbiju suštinski udaljavaju od članstva u Evropskoj uniji, iako su baš tim organizacijama puna usta evropskih vrednosti i "zalaganja za članstvo u EU". Međutim, još su im puniji džepovi para koje dobijaju za unapređenje institucionalnih kapaciteta Srbije u procesu pristupanja EU. Nije jasno kojim to rezultatima mogu da opravdaju dodeljene donacije s obzirom na to da dobijeni novac troše na političku agitaciju i rasplamsavanje društvenih podela umesto na ostvarivanje ciljeva zbog kojih im je dodeljen.
Slučaj ProGlasa i njegovih netransparentnih veza s Građanskim inicijativama pokazuje kako se, uz logističku i organizacionu podršku ovih umreženih struktura, politika vodi iz senke dok se javnosti nudi priča o "građanskom aktivizmu". Ko vuče konce i ko plaća račun za ovu vrstu delovanja, i dalje ostaje tajna. A upravo ta tajna najviše govori o stvarnim namerama, evropskim i demokratskim vrednostima za koje se Građanske inicijative navodno zalažu.
