NVO DRŽAVA U DRŽAVI: Ko je Građanskim Inicijativama i Nacionalnom konventu dao mandat da pregovaraju u ime građana Srbije?
Dok se građani Srbije pitaju zašto evropski put zemlje godinama stoji u mestu, iza zavese se vode ozbiljni razgovori o ključnim državnim pitanjima, poput izbora članova Saveta REM, a za pregovaračkim stolom, prema saznanjima iz izvora bliskih pregovorima, sede predstavnici Građanskih inicijativa i Nacionalnog konventa o EU.
Sagovornici Kurira tvrde da se u pojedinim momentima sticao utisak da su upravo ove NVO tretirane kao ravnopravni politički akteri, iako za to, formalno gledano, nemaju nikakav demokratski mandat.
- Niko ih nikada nije izabrao, niko ih nije delegirao, ali se ponašaju kao da govore u ime celog civilnog društva - kaže sagovornik Kurira lista upoznat sa sastancima i njihovim sadržajem.
Za ovu vrstu aktivnosti ne postoji zakon koji im daje mandat, odluka parlamenta, javni konkurs države, niti jasno definisani kriterijumi reprezentativnosti. Pa ipak, predstavnici Građanskih inicijativa i Nacionalnog konventa uvek su za pregovaračkim stolom.
Prema tvrdnjama više sagovornika, njihov legitimitet ne proizlazi iz podrške građana, već iz dugogodišnje bliskosti sa međunarodnim donatorima i institucijama EU, kao i iz činjenice da su "uvek dostupni" za pregovore. Kako navode naši izvori bliski institucijama, ove organizacije su "legitimne" zato što ih EU prepoznaje kao sagovornike, a ne zato što zaista predstavljaju pluralizam civilnog društva Srbije. Zli jezici čak tvrde da je reč o zatvorenom krugu istih NVO koje godinama rotiraju uloge, projekte i donacije, dok se novi akteri teško probijaju.
- To je legitimitet odozgo, a ne odozdo - kaže jedan od naših sagovornika, ukazujući da je to suštinski problem u ovom procesu.
Posebnu pažnju izaziva i pitanje novca. Građanske inicijative i Nacionalni konvent godinama dobijaju znatna sredstva iz međunarodnih fondova, uz obrazloženje da rade na ubrzanju evropskih integracija i jačanju demokratije.
Međutim, prema rečima naših sagovornika iz državne administracije, pregovori sa EU stagniraju, reformski zakoni se razvlače usled nepostojanja konsenzusa za njihovo ubrzano donošenje, dok ključni klasteri i dalje ostaju zatvoreni.
- Ako su oni ključni čuvari evropskog puta Srbije, rezultati su u najmanju ruku mršavi - ukazuje naš izvor.
Dobro upućeni učesnici u pregovorima idu i korak dalje, pa se pitaju da li je stalna kriza zapravo poželjna, jer ona pojedinim najmoćnijim nevladinim organizacijama garantuje kontinuitet projekata i donacija.
Još jedno pitanje koje visi u vazduhu jeste kome ove NVO polažu račune. One ne odgovaraju građanima, ne polažu račune parlamentu, ne podnose javne izveštaje o tome koga zastupaju u pregovorima, a nemaju ni ograničene mandate, što je jedna od suštinskih karakteristika demokratije.
Njihova stvarna odgovornost, kako tvrde naši sagovornici, postoji samo prema donatorima, institucijama EU i sopstvenim upravljačkim telima. Građani Srbije, koji bi trebalo da budu krajnji korisnici evropskih integracija, u tom lancu odgovornosti ne postoje.
Sagovornici podsećaju da je u Hrvatskoj uloga NVO u procesu pristupanja EU bila jasno ograničena i konsultativna, dok su političku odgovornost nosile izabrane institucije.
- Kod nas se, izgleda, stvara paralelna struktura NVO koje nisu izabrane, ali imaju uticaj na proces donošenja ključnih političkih odluka - kaže naš izvor i dodaje da postojanje uticaja bez kontrole predstavlja opasan presedan i opasnost za demokratski proces.
Građani i javnost Srbije sve više postavljaju pitanje da li je naša zemlja dobila NVO elitu koja nesrazmerno utiče na reformske prioritete, učestvuje u osetljivim institucionalnim dogovorima, a da pritom niko ne može da ih smeni, sankcioniše ili pozove na odgovornost.
Kako na kraju zaključuje jedan od naših sagovornika:
- To više nije civilno društvo, to je uticaj bez ikakve odgovornosti!
Kurir Politika
