DRŽAVA BRINE O SVOM NARODU, OVA VLAST NAM JE OMOGUĆILA LEČENJE DETETA Hrabra majka čiji sin boluje od retke bolesti: Zbog Vučića, znamo da nismo sami!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zajedno sa najvišim državnim rukovodstvom, učinio je za lečenje dece u Srbiji više nego što su sve prethodne blokaderske vlasti pre 2012. godine mogle čak i da zamisle.

Ona je objasnila i šta je to Stardž-Verbergov sindrom koji ima njen sin Luka i sa čime se sve borila, kao i sa čime se i dalje bori tokom lečenja.

- Stardž-Verbergov sindrom su, ukratko rečeno, anomalije krvnih sudova na mozgu. To je retka bolest, javlja se kod 1 od 50.000 rođenih. Tu bolest nije moguće izlečiti, to su mnogobrojni dobroćudni tumori nervnih tkivnih završetaka. Dakle, sama bolest kao bolest ne može da se leči, ne postoji lek za tu bolest. Preko 35 godina, jedan naučno-istraživački centar istražuje tu bolest i radi na pronalaženjeu leka, ali još nema rezultata vezanih za to - navela je Mina, pa dodala:

- Pored same te dijagnoze, ta bolest donosi i mnoge druge probleme. Pre svega, težak oblik epilepsije koji ne može da se kontroliše lekovima, tu su i drugi neurološki problemi, tj. problemi sa vidom, sa govorom, postoji mogućnost i razvojnog kašljanja i sve su to negde bile prognoze za Luku do njegove treće godine, pošto je on u prve tri godine imao, odnosno, imali smo katastrofalan život, sve nam se svodilo na te napade kojih je bilo po 15-20 dnevno, nekad i te terapije koje je dobijao ovde i koje su često bile menjane jer nisu mogle da mu pomognu, tada smo iscrpeli sve mogućnosti lečenja ovde i dobili smo predlog od doktora da nas pošalju u inostranu kliniku gde će se taj problem rešiti operacijom. Kada je Luka operisan 2020. godine u januaru, njemu je tada odstranjeno 75 posto moždanog tkiva koji je pravio problem, al nije odstranjeno sve pošto nije bilo moguće. Da je to urađeno, došlo bi do nekih komplikacija, ali nakon te operacije on i dalje ima tu bolest, i dalje boluje od toga, ali su ti njegovi problemi koji su izazvani samom tom bolešću stavljeni pod kontrolu. Znači tom operacijom je odstranjen veći deo problema, a nakon toga terapije koje i dan danas pije mu tu bolest drže pod kontrolom - priča Mijailovićeva.

Ova hrabra majka kazala je i da je u komunikaciji i sa drugim porodicama koje biju istu ili sličnu bitku kao ona.

 - Vrlo sam često u komunikaciji sa drgim porodicama koji imaju obolelog od Stardž-Verberg sindroma i zaista svi su različiti, povezuje ih ista stvar, odnosno dijagnoza, neki su u jako lošem stanju, neki u relativno dobrom stanju, neki su pod kontrolom, odnosno bolest je pod kontrolom, ali generalno nema leka. Danas se susrećemo sa raznim pritiscima, kada govorimo o tome koliko se ulaže i koji lekovi su dostupni, na koji način se leči. Ne mogu ja da tražim i da insistiram bilo kakav novac za bilo kakvo lečenje, kada konkretan lek za njegovu bolest ne postoji. Kada se lek bude pojavio, onda ćemo raditi na tome, naravno kao i ceo svet, da svaka država donese taj lek u svoju zemlju - izjavila je.

Mina Mijailović je opisala kako je izgledao njihov put od kad su saznali za Lukinu dijagnozu, do današnjeg dana.

- Evo mi smo juče obeležili šest godina nakon operacije, i ja sam na svom instagram profilu objavila video sa fotografijama kako je to sve teklo i gde nikada nisam predstavila svom detetu da ti njegovi ožiljci i taj njegov problem predstavlja tugu i bol, nego snagu i hraborst i svaki naš odlazak u te ustanove i inostrane bolnice nama predstavlja jednu avanturu, a ne neku tugu i bol. Tako da jako je bitno kako roditelj pristupa problemu, ali suočavanje sa samom dijagnozom je jako teško. Pre sedam godina kada sam se suočila sa tim i kada sam na pretraživaču ukucala tu dijagnozu, našla sam samo dve rečenice o samoj bolesti. Onda, kada je Luki urađena tačna ta dijagnostika i kada su ustanovili, bilo je jako teško i imala sam dve opcije, ili da sedim i da plačem, ili da ustanem i da se borim. Izabrala sam ovo drugo - rekla je ona, pa dodala:

- Što se tiče same operacije, pre svega, tokom prve tri godine njegovog života, kao što sam već rekla, bila je katastofa, a i sama ta operacija i tih 10 sati, ako ne i više, koliko je proveo na operacionom stolu, a kasnije su bile i neke komplikacije koje smo isto preživeli nekako. Posle te prve operacije, Lukino stanje se jako zakomplikovalo i bilo je u planu da se radi druga operacija koja je bila znatno teža i nepovoljna za njega, ne bi bio sposoban u levoj polovini tela, to je bilo zagarantovano nakon te druge operacije. Međutim, lekari su to pokušavali da izbegnu, ali njegovi napadi su se i dalje ponavljali i nekako za svaku sledeću kontrolu kada smo odlazili, uvek je bila u opticaju da druga operacija koja nas je na neki način plašila. On se od deteta kojem su pisane jako loše prognoze, on je sad dete koje je pre nekoliko dana napunilo devet godina, koje priča dva jezika, aktivan je kao spajdermen, neverovatnu snagu i energiju ima, jako je inteligentan, nije pto je moje dete, ali prosto tako je. To kažu i siholozi, tako kažu i svi drugi stručnjaci, da je potpuno neverovatno da je on prosto takav i da smo konačno dočekali da lekari više ne razmatraju tu drugu operaciju, to je za nas bio jedan veliki uspeh. Sve nas to motiviše da nastavimo dalje da se borimo i da ne posustajemo i da znamo da imamo podršku u svakom trenutku, što od svog okruženja, lokalne samouprave, do samog državnog vrha.

Mina je govorila i o tome kako je lečenje izgledalo pre pomoći države i nakon pomoći.

- Naš odlazak na lečenje u inostranstvo je u početku bio samostalan, nakon čega nam je naš doktor rekao da nema potrebe da na takav način idemo zato što, na žalost i na sreću, ispunjava te uslove za odlazak u inostranstvo. Nakon svih ovih godina uspeha i javnog pričanja o tim stvarima koje država stvarno radi za našu decu svu, a podršku od predsednika sam svakako dobila i ne samo ja, nego i svaka majka, svaka porodica koja se bori. Konkretno, ovo su stvari koje država zapravo radi još odavno, od 2012. godine čini mi se je to krenulo. Od osmoro koji su bili poslati u inostranstvo, sada već imamo, čini mi se, preko 1.130 osoba koje se leče u inostranstvu. Tako da, podrška samog predsednika je ta od pre 12 godina, od kako su te promene krenule, da je na vrhu agende su retke bolesti dece koja se leče. Tako da ne možemo da kažemo da država ne leči decu, država i te kako leči decu, samo što određene dijagnoze koje su iscrpele mogućnosti lečenja u Srbiji, odlaze u inostranstvo - izjavila je.

Da podsetimo, podaci iz zdravstvenog sistema Srbije pokazuju jedan od najdramatičnijih preokreta u savremenoj medicinskoj politici države: ulaganja u inovativne lekove i lečenje retkih bolesti porasla su višestruko, dok je broj pacijenata koji dobijaju terapiju porastao sa gotovo nule na stotine i hiljade.

Do 2012. godine Srbija je za inovativne lekove izdvajala svega 19,2 milijarde dinara u periodu od 2007. do 2012. godine. U narednom periodu, od 2013. do 2025, ta cifra je eksplodirala na čak 218,7 milijardi dinara, što predstavlja više od jedanaest puta veće ulaganje.

Kurir Politika/Novosti