"NIJE ISTINA DA VUČIĆU NIKO NIŠTA NE SME DA KAŽE" Suzana Vasiljević o radu s predsednikom Srbije - On je nervozan, ja naletim, pa se zakačimo
Gošća emisije "Neispričano", savetnica za medije predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Suzana Vasiljević, govorila je o svojoj dugogodišnjoj saradnji sa predsednikom.
Četrnaest punih godina, kad je najteže, kad su odluke najosetljivije i kad je potrebno razumevanje sveta kakvo se ne uči iz knjiga, već iz iskustva, ona je tu s desne strane prvog čoveka države, a kako sama priznaje, ovaj zadatak nije nimalo lak.
Kako su izgledali prvi dani na ovoj poziciji, kako su se tokom godina koordinisali izuzetno osetljivi momenti, ali i kako je ova saradnja rezultirala poverenjem većinskog naroda, otkrila je za kamere Kurir televizije.
Početak saradnje sa predsednikom Vučićem
Juna 2012. godine Suzana Vasiljević ulazi u kancelariju tadašnjeg ministra odbrane, prvog potpredsednika Vlade, koordinatora svih službi bezbednosti, Aleksandra Vučića. Već prvog radnog dana je Vasiljević pustila krv za državu.
- Došla sam u julu da radim za njega, pregovarali smo mesec dana. Na predlog mog supruga smo se upoznali i on me na engleskom pitao "da li želite da radite za nas". Ja sam bila u čudu, koja uvek umem da nađem odgovor na pitanje, rekla sam mu da definiše šta znači "nas". Tog jula sam počela da radim za njega. Prva konferencija za štampu u Vladi, telefoni ostali u kancelariji. Posle konferencije on je krenuo ka kabinetu, ja sam prvo ušla u svoju kancelariju. Na telefonu sam videla milion propuštenih poziva od šefa kabineta iz vojske, ljudi iz vojske, generali... Kako sam trčala do kabineta, tako je on istrčao, poginuli su nam ljudi na Kopaoniku. Bilo je čišćenje minskog polja. Nagazili su na mine i poginuli - kaže Vasiljević.
Prvog dana za državu prolila krv
Vasiljević dodaje da je bila obučena za konferenciju, u svilenoj košulji i štiklama, a oni su odmah morali da krenu na Kopaonik helikopterom.
- Rekla sam da moramo da ubacimo B92 u helikopter, jer su oni bili najveći mrzitelji Vučića tada. Rekla sam B92 da pošalju novinare. To je trajalo deset sati. Popeli smo se na mesto nesreće, onda smo išli do porodica da izjavimo saučešće, a sve u štiklama po Kopaoniku. Shvatila sam da imam nenormalan bol, izula sam štikla, krenula da hodam i videla krvave tragove. Ja sam tada shvatila da mi noge krvave a da do tog trenutka nisam ni osetila - kaže ona.
Vasiljević kaže da predsedniku nije bilo lako poslednjih 14 godina, ali ni njoj uz njega.
- Vučić je dugo bio u opoziciji. Mislim da je trenutak kada je pobedio i došao na vlast da je on ucrtao sebi zadatak da za Srbiju uradi sve što nije urađeno poslednjih 50 godina. Sada je njegova uloga potpuno drugačija. Kao opozicija možeš da pričaš bez odgovornosti i straha, a ovde donosiš odluke. Svaka tvoja pogrešna odluka srazmerna je kazni koju će tvoja država dobiti, ili obrnuto, sve što dobro uradiš se meri dobrim stvarima koje će zemlja dobiti - kaže Vasiljević.
Ona dodaje da je Aleksandar Vučić shvatio da on više ne priča samo u svoje ime, pa zna da svaku reč mora da meri, da se pogađa sa moralnim i političkim uverenjima i predstavlja najbolju odluku za Srbiju.
- On je jako dobar učenik. Brzo je i dobro učio. U nekom trenutku je izrastao. Nismo ni mi primetili. Ja sam pomislila, Bože, on je pravi državnik. Nije bilo odmah, bilo je mnogo grešaka, u ponašanju, izjavama, odlukama, ali je to vremenom postajalo savršenije.
Vasiljević veruje da je Vučić od svakog velikog lidera sa kojim se susreo naučio ponešto.
Restriktivne ekonomske mere
Iako je u jednom trenutku uveo restriktivne ekonomske mere, koje su obuhvatale i umanjenje penzija, Vučić je zadržao svoju popularnost.
- Shvatio je da ne možemo da se izvučemo iz ekonomske krize. Kada smo došli, kasa je bila prazna, dugovi na sve strane, infrastruktura, škole i bolnice u katastrofalnom stanju. Nemaš ni odakle da pozajmiš jer smo toliko u dugovima da niko neće da da. Odlučio je da krene u reformu penzionog sistema. To su bile noćne more, kako da kaže to penzionerima i ljudima, kako da baki uzmem 5.000 dinara koji joj mnogo znače?
Vasiljević kaže da pored teških odluka, Vučiću ljudi veruju i popularnost mu je stabilna zbog iskrenosti u svojim obraćanjima, i priznanju da dolaze teški momenti.
- Otvoren odnos i to što nikada nije ulepšavao sliku je naišlo na razumevanje. Kada smo posećivali domove za stare, ti ljudi su njega obožavali. Osetili su se nekako bitnim jer su mogli svojim malim postupcima da pomognu da zemlja stane na noge. Ta razmena energije kada im on kaže ljudi, biće teško, ja ću da vam uzmem pare. Sada se taj novac vraća. Oni su znali da on ne laže i da će se to i desiti. Poverenje ljudi u njega koje je građeno sve ove godine je jer je govorio ružne stvari. Na kraju vidiš da je to jedini način jer narod nije lud - kaže Vasiljević.
"Nije istina da Vučiću niko ništa ne sme da kaže"
Na pitanje gde se stvara najveća tenzija između nje i predsednika nakon dugogodišnje saradnje, ona kaže da je to najčešće raspoloženje, pritisak, nervoza, mnogobrojna pitanja:
- On je nervozan, ja naletim, pa se zakačimo. Nekada se inatimo. Uopšte nije bitno šta je. Oko nervoze i načina na koji priča, da li će nešto reći na konferenciji za štampu, često ga pitam zašto je nešto rekao ili zašto je na neki način odgovorio novinaru. Ja bih sebe oterala već 500 puta, ja dreknem na njega, on drekne na mene. Eksplodiramo, posvađamo se, ali to doprinosi kvalitetu našeg rada. Nije ono što ljudi kažu da Vučiću niko ništa ne sme da kaže. Često nas pita šta mislimo, a kada se ja javim kaže: "Znam šta misliš, hajde da čujem šta drugi misle." On u svom kabinetu ima sagledavanje javnog mnjena svakog dana - kaže ona.
Vasiljević kaže da je njen posao veoa zahtevan, a društvene mreže dodaju dodatan pritisak.
- Kada se dešava nešto u Venecueli, vi morate da pratite, a opet sutra morate i na posao. Radi se 24 časa dnevno, ljudi su jako umorni, a jako je teško i pronaći nekoga ko želi da radi jer su plate vrlo male. Niko ne bi da se toliko žrtvuje samo zato što je čast raditi za predsednika. Ljudi dođu na razgovor i pitaju kada mi je radno vreme? Ne postoji. Da li imam slobodan vikend? Nemaš. Pitaju kolika je plata, a onda kažeš da je to 700 ili 800 evra i oni odustanu. Ljudi u pres službi su obrazovani, sa završenim bar jednim fakultetom, neki dva ili tri. Imamo ženu koja se vratila iz Brisela kako bi radila u pres službi.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
