"SRBIJA JE ZEMLJA IZVOZA" Ministar poljoprivrede za Kurir: Zemljoradnici će od sada morati da pravdaju pomoć države - Srbiji se spremaju ovi boljitci
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić govorio je za Kurir televiziju na temu izvoza i uvoza životinjskih proizvoda, ali je podelio i važne informacije o novim uslovima koje će zemljoradnici morati da ispune pri preuzimanju državnih novčanih podsticaja.
- Imao sam priliku da budem ministar već, a onda sam imao čast da budem savetnik predsednika za poljoprivredu od 2014. do 2018. godine. Znam njegov način razmišljanja, on je veoma aktivan i konkretan, što se videlo iz njegovog nastupa koji je bio jasan, ozbiljan i državnički nastrojen. Tražio je od svih ljudi da budu aktivni a ne da se uspavaju u svojim funkcijama - kaže Glamočić.
Evropske integracije i poljoprivreda
Glamočić kaže da je kao njegov savetnik radio svaki dan, nije imao službeni automobil ni vozača, a znalo se da mora da se radi:
- U poljoprivredi je takva dinamika da ne možete da stanete. Vremena nisu uopšte lagana. Pokušao je da napravi paralelu jer je bio u Davosu i video šta se dešava u svetu. Sve to utiče na poljoprivredu. Moramo napraviti rezultat, nije dovoljno samo raditi - kaže Glamočić.
Predsednik je posebno naglašavao evropske integracije:
- Mi nismo ispunili u nekim granama ono što je trebalo uraditi. Nismo usaglasili sve. Radi se o zakonodavnom okviru. Ima 16 zakona, kada sam došao smo doneli 4, usvojili smo 5, šest smo završili. Moramo 16 zakona da usvojimo, a samo poglavlje 11 je 22 zemlje prihvatilo šta smo uradili, dok pet i dalje čeka - kaže Glamočić dodavajući da moramo da uradimo ono što se očekuje i prepustimo EU da napravi odluku.
Mleko
Glamočić kaže da je Srbiju zahvatila kriza mleka, pa dodaje da se već dva meseca mleko prodaje po maksimalnoj ceni od 15 centi na spot tržištu, gde završavaju viškovi mleka:
- Prodaje se po ceni od 15 centi, nekada i nula centi, a svi ti viškovi završavaju ne u Srbiji, mi imamo smanjeni uvoz. Ni u januaru nemamo povećani uvoz. Njihovi proizvodi završavaju na tržištima gde smo mi bili prisutni, jer smo mi zemlja mlečnog izvoza. Mi smo izvezli 13 tona više 2025. godine nego 2024. godine. Sada su nam proizvodi EU konkurentni. Teret krize možemo da podelimo svi zajedno, ja lično sednem i sa malim i sa velikim poljoprivrednicima, negde je bilo i prosipanja mleka - kaže Glamočić.
On dodaje da svaka krava konzumira određenu količinu hrane, a ukoliko bi smanjili koncentrat koji jedu krave za manju količinu, ne bi bilo viška mleka.
- Znam da je našim proizvođačima mleka teško, sa cene od 50 ili 60 dinara se sada nekima plaća 40, a oni najmanji dobiju 35 dinara. Najveći farmeri danas imaju cenu preko 60 dinara, što je iznad evropskog proseka. Oni imaju najveći podsticaj u svetu, 19 dinara po svakom litru mleka. Po svakoj kravi 55 hiljada, to nema nigde. To je država uradila - kaže Glamočić.
Glamočić kaže i da ove mere nisu bile pripremljene od strane državnog vrha sada bi poljoprivrednicima bilo još teže.
- Neki su počeli da koriste krizu da pozovu ljude na proteste. Za kvalitetna prihodna grla će svi dobiti 100 hiljada, isplate počinju u petak. Svi koji su podneli zahteve za investicione podsticaje takođe počinje isplata sledeće nedelje - kaže Glamočić.
Srbija je zemlja izvoza
Glamočić kaže da je Srbija zemlja izvoza po pitanju poljoprivrednih proizvoda.
- Građani treba da znaju da smo zemlja mnogo većeg izvoza nego uvoza svih poljoprivrednih proizvoda, pa i mleka. U 2024. godini smo uvezli 59 hiljada tona mleka, a 2025. godine 46 hiljada tona. To znači da smo prošle godine 13 hiljada tona više izvezli. Granica ne može da bude jednosmerna, ako zabranimo drugima da nama izvezu, oni će nama zabraniti - kaže Glamočić.
On dodaje da je i konzumacija mleka opala zbog lažnih navoda o lošem kvalitetu, pa kaže i da analize to ne pokazuju i postavlja pitanje zašto bi EU izvozila srpsko mleko u slučaju da manjka kvalitet?
Meso
Ministar kaže da smo 2025. godine uvezli 2,5 manje puta prasadi za tov nego 2024. godine:
- Za 15% smo manje uvezli mesa i povećali za 24% naš izvoz. Prešli smo na tržišnu ekonomiju pre 30 ili 40 godina. Pravila postoje i druga strana reguje ako ih kršite. Srbija je mala zemlja, ne pitamo se mi - kaže Glamočić.
Glamočić kaže da iako je budžet sada duplo veći, opet je malo, jer proizvodnja raste:
- Ako se prihvatite odgovorne funkcije u ovakvim vremenima, to zahteva da budete prisutni. Ako predsednik može to da radi već 14 godina, da neprestano razmišlja o tome, plus tereni i posete. Sastanak sa predsednikom traje par minuta, pokušavam da ga skratim ali on uvek hoće kraće. Na sastanku je jasno poručio da budžet treba da bude okrenut prema malim i srednjim gazdinstvima, jer velika gazdinstva su samo 3%, to je manji deo Srbije. Oni izlaze na proteste a dobijaju najviše. Moramo sačuvati mala i srednja gazdinstva iako nisu toliko produktivna jer oni čuvaju naša sela i Srbiju - kaže Glamočić.
Podsticaji
Glamočić kaže da će se rekordni budžet ove godine većinski usmeriti na pdosticaje za proizvođače, a onda dodaje i da "država daje novac i uvodi red":
- Do današnjeg dana novac niko nikada nije pravdao, a od ove godine će pravdati računima. Prihvataćemo sve što se koristi u poljoprivredi, veštačka đubriva, seme, pseticidi, bilo šta. Stočari su dobijali najviše novca, to bude po 10, 20 ili 30 miliona za veće proizvođače. Onda pare nisu završavale tamo. Kada dođe kriza i ja pitam zašto se nisu modernizovali, oni kažu da nemaju novca, a onda kažu da taj novac njima pripada. Dolazi sve žešća konkurencija. Hoćemo najmanjima da olakšamo, da oni koji imaju do tri hektara ne pravdaju korišćenje podsticaja. Ipak, saznao sam juče da najveći broj malih gazdinstava izdaju svoju zemlju većima, prijave se za podsticaje, a ne rade zemlju. U biljnoj proizvodnji će svi morati da imaju račune - kaže Glamočić.
Ministar kaže i da će biti pošteđeni oni koji imaju do pet grla.
Brane
Ove godine počinje projekat iz fonda Saudijske Arabije od 75 miliona na navodnjavanju.
- Nastavljamo neke velike projekte za koje je plan da se završe do 2030. godine, a to su brane. Jedna Selovo kod Koršumunije i druga kod Arilja. Druga će obezbediti vodosnabdevanje za pet opština za 500 hiljada stanovnika, kao i prva. Proizvodiće i struju, biti zaštita od poplava, čuvati biljni i životinjski svet - kaže Glamočić.
Šumarstvo
Ministar ističe da se radi na razvoju šumarstva, a prošla godina j epo pošumljavanju bila rekordna:
- Prošle godine smo potpisali i projekat Forest invest u vrednosti od 84 miliona evra. Od tih sredstava će se zasnovati novih 7.000 šuma i stare šume će se pretvoriti u kvalitetnije. Radimo u svim pravcima, ne samo poljoprivreda.
Bezbednost hrane
Glamočić ističe i da je od 1. januara obavezno obeležiti proizvode sa palminim uljem.
- Radimo i na bezbednosti hrane, uveli smo obavezno obeležavanje hrane sa biljnim uljima. Inspekcija je stalno na terenu. Do kraja prošle godine je već bilo obeleženo i moraju biti odvojeni rafovi tih proizvoda. Savetujem svim lancima da poštuju to jer ćemo biti primorani da uništavamo robu - kaže Glamočić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
