UGLEDNI NEMAČKI NOVINAR UNAKAZIO VJOSU OSMANI: Zašto nije "Trampova kandidatkinja" i kako je hvalila reditelja iz Epštajnovih dosijea

Nemački novinar Mihael Martens objavio je na svom Iks nalogu analizu o predsednici privremenih prištinskih institucija Vjosi Osmani, u kojoj između ostalog citira njemu izjavu da je reditelj filma "Melanija" Bret Ratner (poznat iz Epštajnovih dosijea), pružio "smeo prikaz američke predsedničke porodice", kao i "izvanrednog, uticajnog vođstva" Melanije Tramp.

Žene nisu inferiorne u odnosu na muškarce – sposobne su da urade sve što i muškarci. Uzmimo slučaj Kosova, gde predsednica Vjosa Osmani ubedljivo pokazuje da zarad političke karijere može biti jednak beskičmenjak kao i njene muške kolege.

U intervjuu za Frankfurter Algemajne Cajtung (FAZ) iz 2019. godine, buduća predsednica Vjosa Osmani mnogo je govorila o svom (legitimnom i važnom) cilju da ojača ulogu žena u najmlađoj evropskoj državi. Između ostalog, gospođa Osmani je rekla:

- Za mene je važno da na kraju svog mandata ostavim za sobom poruku da nijedna devojka i nijedna žena na Kosovu nikada više neće verovati da je na bilo koji način inferiorna. ... Sigurna sam da će do kraja mog mandata žene i devojke na Kosovu znati da nema ničeg što ne mogu da urade.

Sedam godina kasnije, jedna od poruka koju predsednica Osmani zaista ostavlja na kraju svog predsedničkog mandata jeste da u igri stavljanja ličnih ambicija iznad samopoštovanja i interesa cele zemlje, ona ni na koji način nije inferiorna u odnosu na muške političare.

Nedavno je predsednica Osmani uspela da obezbedi da Kosovo bude primljeno kao jedan od osnivača u "Odbor za mir" Donalda Trampa, najnoviju igračku američkog predsednika.

Prema nezvaničnim informacijama iz Prištine, Osmani je povukla potez bez koordinacije sa premijerom Aljbinom Kurtijem. Umesto toga, dva izvora nezavisno jedan od drugog tvrde da je albanski premijer Edi Rama obezbedio Osmani pristup Trampu.

U intervjuu za BBC, gospođa Osmani je objasnila pozadinu svog samostalnog nastupa u Davosu podsećajući publiku na vreme kada je "Kosovo još uvek bilo pod srpskom okupacijom", Albanci u to vreme nisu dobijali ništa od Ujedinjenih nacija osim reči, rekla je:

"Ono što smo tada slušali bile su rezolucije Skupštine UN, to su bili komadi papira, to su bile reči, ali nikakva akcija. Sve dok SAD nisu krenule sa tim i okupile svet da nam pritekne u pomoć." Poštena poenta. Većina Albanaca i stranih posmatrača će se složiti sa ovom analizom.

Osmani je dalje rekla da je, istorijski gledano, uvek bila ispravna odluka za kosovske Albance da se sjedine sa SAD: "Verujemo u vođstvo Sjedinjenih Država". Poštena poenta.

Zaista: Bez vođstva SAD 1999. (rat NATO-a protiv Srbije) i 2008. (proglašenje nezavisnosti), ne bi bilo nezavisnog Kosova. Možda gotovo da uopšte ne bi ostalo Albanaca na Kosovu.

Međutim, Osmani je izbegavala odgovor na još jedno pitanje BBC-ja: Da li bi Kosovo, zemlja sa sve manjim brojem stanovnika od samo oko 1,6 miliona, platilo sumu od milijardu dolara koju Tramp zahteva za stalno članstvo u svom "Odboru za mir".

Iako je to odbačeno kao bizaran kuriozitet ili manja sramota, isto se ne može reći za odluku predsednice da organizuje prijem za prištinsku premijeru biografskog filma "Melanija" o Trampovoj supruzi.

Prema Osmani, reditelj filma, Bret Ratner (poznat iz Epštajnovih dosijea), pružio je "smeo prikaz američke predsedničke porodice", kao i "izvanrednog, uticajnog vođstva" Melanije Tramp.

Iako je bilo izvesnog razumevanja za epizodu u Davosu, mnogi su se posle događaja sa Melanijom pitali: Da li su izjave poput ovih takođe mudra politika – ili su, u najboljem slučaju, nepotrebne, ako ne i potpuno servilne ili beskičmene? Od mnogih Kosovara čućete ovo drugo.

Što otvara glavno pitanje: Zašto sve ovo? Odgovor (ili deo njega): Predsednički mandat Osmani ističe u martu. Ona želi još jedan mandat i za to joj je potrebna podrška u kosovskom parlamentu. Ali trenutno nema tu podršku.

Godinama Osmani nije uspela da stekne mnogo prijatelja u parlamentu. Ili bilo gde. Priština je puna ljudi koji je opisuju kao lično izazovnu. Mnogi bliski saradnici, poput njenog bivšeg šefa kabineta Blerima Vele, nisu dugo izdržali sa njom.

Da bi nadoknadila nedostatak domaće podrške, Osmani se nedeljama pripremala da se predstavi kao "Trampova kandidatkinja". Računica: SAD su toliko ključni faktor na Kosovu da bi ova etiketa mogla da joj obezbedi reizbor u odnosu na bilo kog drugog kandidata.

Osmani se javnosti predstavlja kao Trampova favoritkinja, indirektno preteći članovima parlamenta, koji biraju predsednika, svojim (navodno) dobrim kontaktima sa Trampovim klanom, koristeći ih kao palicu.

Pretnja je: "Ako me ne izaberete ponovo za predsednicu, imaćete problema sa SAD." Pre nekoliko godina, takva računica je možda uspela. Na kraju krajeva, Kosovo je, iz razumljivih razloga, najproamerička zemlja na svetu.

Ali ljubav kosovskih Albanaca prema SAD nije slepa. Ljudi razumeju da Trampove SAD više nisu SAD Bila Klintona ili Džordža V. Buša. Jedan dokaz da američki adut više ne pobeđuje automatski su nedavni parlamentarni izbori na Kosovu.

Kurtijeva stranka Samoopredeljenje osvojila je trijumfalnih 51,1%, a gubitnici su prihvatili rezultat bez buke, kao u svakoj funkcionalnoj demokratiji. 51,1% uprkos činjenici da je Kurtijev odnos sa Trampom, delimično zbog njegovih taktički sumnjivih odluka, loš.

Dakle, pokušaj Osmani da progura svoj reizbor brendirajući sebe kao "Trampovog kandidata" je u najboljem slučaju rizičan. Druga rešenja bi mogla biti realnija, iako je sve još uvek otvoreno. Za ceo tekst pogledajte F.A.Z.