STUPILE NA SNAGU IZMENE ZAKONA O TUŽILAŠTVU: Zagorka Dolovac više ne odlučuje sama koji će tužioci biti za organizovani kriminal, sledi revizija njenih odluka?
Izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, koje danas stupaju na snagu, Institut upućivanja tužilaca ne ukida se već će se ubuduće sprovoditi u punom kapacitetu, ali s jednom ključnom razlikom - odluke o upućivanju iz nižih u viša javna tužilaštva donosiće Visoki savet tužilaštva, a ne Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac kao do sada, objašnjava sagovornik Kurir iz vrha srpskog pravosuđa.
Prema njegovim rečima, iako je ovaj insitut bio zamišljen kao privremeno rešenje i izuzetak, praksa koja se sprovodi godinama unazad pokazuje da je zapravo bio "veoma važno sredstvo i poluga moći u rukama Dolovac".
- Kada o ovako važnom pitanju odlučuje samo jedna osoba, reč je o koncentraciji moći u njenim rukama. Ubuduće će VST odlučivati o upućivanju, a ministar je već pozvao sve upućene tužioce koji žele da ostanu na mestima na koja su upućeni podnesu saglasnost Savetu, koji bi u roku od 30 dana trebalo da odluči. Očekivano je da će biti urađena i revizija svih odluka o upućivanju, kao i da se pojedini tužioci vrate u svoja matična tužilaštva, ali to nikako ne znači da će, kako opozicioni mediji žele da predstave, biti stopiran rad Javnog tužilaštva za organizovani kriminal - objašnjava naš sagovornik.
Kako dodaje, jasno je zbog čega upravo upućene tužioce iz JTOK najviše pogađa ova zakonska izmena, s obzirom na to da su godinama dobijali duplo veću platu i to za gotovo troduplo manje posla u odnosu na krivično odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
- Važno je da građani znaju da ova zakonska izmena ne znači smanjen broj tužilaca koji se bore protiv kriminala i korupcije, niti smanjenje njihovih ovlašćenja. Na protiv, ova izmena znači da o tome ko će biti tužilac u "specijalnom tužilaštvu" više neće odlučivati samo jedna osoba, odnosno Zagorka Dolovac, koja je na ovaj način pratkično imala neograničenu moć uticaja. Dakle, nikakav krah države se neće dogoditi, okrivljeni neće biti oslobođeni, niti će uhapšeni masovno biti puštani iz pritvora. Istrage će biti nastavljene, sudski postupci takođe, jedina je izmena u tome da više u JTOK-u neće postupati isključivo tužioci naklonjeni Zagorki Dolovac, već oni za koje VST donese odluku da ispunjavaju kriterijume - objašnjava sagovornik iz pravosuđa.
Kao najdrastičniji primer on navodi "slučaj" tužioca JTOK Milenka Mandića, koji se u statusu "upućenog" nalazi već punu 21 godinu.
- U njegovim rukama je predistraga ubistva advokata Dragoslava Miše Ognjanovića, koju je po hitnom postupku, samo dva dana posle zločina koji se dogodio u julu 2018. Zagorka Dolovac preuzela od Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i dodeli ga JTOK-u. Već narednog dana, 31. jula iste godine održana je i sednica Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti, na kojoj su bili prisutni i Dolovčeva i glavni tužilac JTOK Mladen Nenadić. Posle sednice Vladina Kancelarija za saradnju s medijima izdala je saopštenje da su "svi državni organi angažovani na rasvetljavanju okolnosti ubistva advokata Ognjanovića", kao i da će biti pružena sva neophodna asistencija Vrhovnom tužilaštvu i Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal radi rešavanja ovog krivičnog dela - dodaje naš sagovornik i i podseća da je rezultat rada takav da ovo ubistvo do danas nije rešeno.
Isti tužilac, Mandić, koji već gotovo osam godina vodi ovu predistragu bez osumnjičenog za zločin, objašnjava, zastupa optužnicu i protiv bivše državne sekretarke Dijane Hrkalović i nekadašnjeg načelnika Službe za specijalne istražne metode Dejana Milenković.
- Okrivljeni Milenković je na prethodnom suđenju zatražio izuzeće tužioca Mandića, zbog sumnje u njegovu nepristrasnost, tvrdeći da je Mandić imao lični interes da pokrene postupak protiv njega, kako bi se zaštitio od nepostupanja u predmetu ubistva advokata. Izjavio je da je lično tužilac Madnić uzeo izjavu osobe koja je ubici ustupila automobil korišćen u izvršenju krivičnog dela i koji se nudio za svedoka saradnika. Tužilac Mandić, koji radi na rešavanju tog ubistva, status mu nije dodelio, ali je svedok koji je bio spreman da progovori ubijen - podseća naš sagovornik na nedavni slučaj koji je izazvao pravu buru u srpskom pravosuđu.
Kako dodaje, ovo je samo jedan od skorijih primera odluka tužioca upućenog u JTOK koja je izazvala buru u stručnoj javnosti.
- Posle ovih informacija iznetih na glavnom pretresu, javnost je ostala uskraćena za konkretne odgovore iz JTOK, da li je ono što je Milenković izgovorio istina ili je samo odbrana okrivljenog. Istini za volju, nije reč o običnom okrivljenom, već nekadašnjem načelniku veoma važnog policijskog odeljenja. Ovakva njegova izjava otvorila je brojna pitanja, uključujući i ono da li se od toga da odluke ko će biti tužilac u JTOK više ne donosi samo Zagorka Dolovac predstavlja kao "kraj države i vladavine prava" zapravo iz straha šta će evenutalno novi tužioci koji bi mogli da dođu na ta mesta izborom VST da zateknu u brojnim predmetima? - navodi naš sagovornik.
Rezultate rada, kako dodaje, pokazaće vreme. Niko, prema njegovim rečima, u ovom momentu ne može da tvrdi da će oni biti lošiji ili možda daleko bolji.
- Brojni su primeri toga da je ovakva zakonska izmena bila je neophodna, jer recimo, za dve godine nije izabran ni jedan tužilac, ne samo u JTOK, već ni u jedno tužilaštvo. Ako se izuzmu Više javna tužilaštva u Vojvodini koja se jedina redovno popunjavaju, a za koja u pravosudnim krugovima odavno važi uverenje da se nalaze pod potpunom kontrolom Zagorke Dolovac, sva ostala tužilaštva su bez popunjenih sistematizacija godinama. Oglasi za Više javno tužilaštvo u Beogradu nisu čak ni raspisivani iako nedostaju čak 23 tužioca, što je više nego što ukupno ima Tužilaštvo za organizovani kriminal, a o obimu posla koji nosi beogradsko VJT suvišno je i govoriti - zaključuje naš sagovornik.
