Milan Knežević u "Puls Srbije vikend": Čim Srbi nešto traže u Crnoj Gori nazovu ih destabilizujućim faktorom
Crna Gora je na ivici redefinisanja same sebe. Pitanje više nije ko je u vlasti, već čija je država. Srpski jezik, državljanstvo, simboli, odnosi sa Srbijom, sve je otvoreno.
Milan Knežević povukao je potez koji može promeniti političku mapu. Da li je ovo početak nove većine, ili početak ozbiljne destabilizacije? Slede dani u kojima se odlučuje identitet Crne Gore.
Na ovu temu za emisiju "Puls Srbije Vikend" govori predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević.
Gostovanje pratite uživo na Kurir televiziji.
"Poslali su 700 policajaca da uhapsi čitavo jedno selo"
Izgradnja kolektora za prečišćavanje otpadnih voda izazvala je pobunu meštana Botuna, a Knežević ih je podržao:
- Nije samo to razlog, već činjenica da je Vlada Crne Gore poslala 700 policajaca da uhapsi celo jedno selo. Nije ostao jedan policajac u Crnoj Gori kada su krenuli da hapse građane jer su se pobunili protiv ove gradnje. Radi se o paradoksu i visokoruptivnom ugovoru u kojem Podgorica sa turskim izvođačima i KFF bankom na silu želi da izgradi kolektor u drugoj opštini koja je već doživela ozbiljnu ekološku devastaciju zbog štetnog uticaja aluminijuma - kaže Knežević.
On dodaje da u ovom selu svaka druga kuća ima onkološkog bolesnika, a za 20 godina umrlo je preko 120 stanovnika od najtežih onkoloških bolesti.
- U Gornjoj Zeti rađaju se deca sa autizmom i malignim bolestima. Crna Gora ima nekoliko najcrnjih ekoloških tačaka, a Botun i Zeta su najcrnje. Poslati tamo 700 policajaca da uhapsi čitavo selo je sve ono protiv čega sam se borio 2020. godine. To su isti policajci koji su 2020. godine za vreme Mila Đukanovića gušili procese litija u Crnoj Gori.
"Pokrenuli smo identitetska pitanja zbog većinskog srpskog jezika"
Knežević podseća da dajući podršku gospodinu Spajiću 2024. godina uslovljavaju dalju saradnju sa njim ukoliko se Rezolucija o Jasenovcu ne usvoji.
- Ona je usvojena negde u junu mesecu, a mi smo dobili sankcije Hrvatske i zabranjen nam je ulaz u Hrvatsku. Ja sam saopštio premijeru da planiramo da pokrenemo identitetska pitanja, posebno nakon popisa gde je srpski jezik većinski. Ne tražimo odstranjivanje crnogorskog jezika, već izjednačavanje - kaže Knežević.
Knežević dodaje da oni kojih se Crna Gora odrekla 2005. godine i žive u Srbiji, a ostali su bez crnogorskoj državljanstva, treba da imaju sva prava i oaveze kao crnogorski državljani, izuzev prava glasa.
- Tražili smo da narodna zastava, istorijska, trobojka iz 1905. bude normirana kao narodna zastava, ne dirajući crnogorski barjak koji je izglasan 2004. godine kada smo protestovali zbog ubistva vlasnika i urednika dnevne novine "Dan" - kaže Knežević.
"Čim Srbi nešto traže u Crnoj Gori nazivaju se destabilizujućim faktorom"
Knežević kaže da kada god Srbi nešto traže u Crnoj Gori odmah su nazvani destabilizujućim faktorom, antidržavnim elementima, a u priču se odmah uvlači i ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Srpska pravoslavna crkva i prave se teorije:
- Dešavanja u Batunu su dobila kontekst da je Vučić učestvovao tako što nam je poslao dva šatora, a mi smo ta dva šatora iznajmili od jednog našeg komšije koji ga je pre iznajmljivao vojsci. Ti šatori su se pre koristili u vojsci i izbušeni su od slavlja i pucanja, nama se više isplatilo da budemo van tih šatora - kaže Knežević.
On dodaje da skoro svi u Crnoj Gori imaju dvojno državljanstvo, kao i Albanci i Hrvati.
Knežević podseća i da se u Budvi te večeri desilo jedno "mafijaško ubistvo", ali ni jedan policajac, "čak ni komunalni, ni pauk vozila", nisu ostali kako bi bili na licu mesta.
Vladjuća većina u Crnoj Gori ne postoji
- Broj Srba je porastao u Crnoj Gori, broj govornika srpskog jezika je takav da srpskim jezikom ne govore samo Srbi nego i Crnogorci i jedan broj Bošnjaka i jedan broj Hrvata, i sad oni moraju da se odrede. Da li žele da srpski jezik bude izjednačen u Ustavu sa crnogorskim ili ne žele. Ako ne žele mi ćemo se institucionalno broriti za to - ističe Knežević i dodaje:
- U Vladi imate više članova DPS-a i SD-a na pozicijama ministara nego što ima Srba u Vladi. A i ovo malo Srba što je bilo u Vladi oni ne smeju da kažu da su Srbi, ne smeju da kažu da su glasali za zajedničku državu, jer sad je jeres reći da ste vi glasali za zajedničku državu.
On smatra da u trenutnoj Vladi Milojka Spajića, u kojoj su imali skoro dve trećine, a on nije želeo da im izađe u susret oko elementarnih građanskih prava nemaju šta da traže i da je to anti-srpska vlada, koja treba da padne i da treba da se ide na nove izbore.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
