VELIKI INTERVJU AMBASADORA U BERNU IVANA TRIFUNOVIĆA ZA VODEĆI DNEVNIK: Švajcarska i Srbija su dve neutralne zemlje koje traže svoje mesto u svetu koji se menja
Ambasador Republike Srbije u Bernu Ivan Trifunović dao je veliki intervju za vodeći švajcarski dnevnik i govorio o akteulnoj situaciji u našoj zemlji, predstojećem Ekspu, evropskom putu...
Trifunović je tek treći ambasador u Švajcarskoj koji je govorio za ovaj list u poslednjih godinu dana, prethodno je ta čast pripala samo Izraelcu i ambasadoru EU.
Hemičar po obrazovanju, nakon značajne karijere u farmaceutskom i zdravstvenom sektoru - gde je radio na višim menadžerskim nivoima za nekoliko biotehnoloških kompanija, uključujući firme koje su kotirane na NASDAQ berzi, posebno u Azijsko-pacifičkom regionu - Ivan Trifunović je danas ambasador Republike Srbije u Bernu.
Prošlog vikenda bio je u Tičinu na obeležavanju 30. godišnjice Udruženja Sveti Sava iz Belincone, osnovanog radi promocije integracije Srba u tičinsko društvo.
Na početku intervjua Trifunović je govorio o protestima u Srbiji.
"Verujem da je studentski pokret u Srbiji deo šireg globalnog pokreta sastavljenog od različitih grupa koje su, iz različitih razloga, nezadovoljne svojim vladama. To je nešto novo. Neke od njihovih zabrinutosti mogu biti legitimne, ali na kraju demonstracije i nasilje ne dovode do pozitivnih političkih promena. Mora se osvrnuti na stub demokratije: izbore. Srpska vlada predsednika Aleksandra Vučića najavila je izbore za ovu godinu. Verovatno će se održati u drugoj polovini godine.“
Hoće li nešto postići?
"Nadam se da će sva 'otvorena' pitanja biti rešena u glasačkim kutijama. Ostaje da se vidi da li će i kako ovaj pokret - delimično spontan i zasnovan na ljudima, delimično podržan od strane određenih stranih i domaćih političkih grupa - moći da se ujedini i predstavi koherentnu platformu. Još uvek mi nije jasno ko bi mogao u potpunosti da predstavlja sve demonstrante, ali videćemo u narednim mesecima.“
Zemlja se kreće ka Ekspo 2027 u Beogradu...
"Pre svega, dozvolite mi da kažem da sam veoma srećan zbog toga. Bila je to teška konkurencija - Sjedinjene Američke Države i Španija su takođe bile kandidati. Tim koji je pripremio našu kandidaturu je dobro radio. Veoma smo ponosni što će se ovaj super-događaj održati u Srbiji i želeo bih da se zahvalim Švajcarskoj: bila je prva zemlja koja je potvrdila svoje učešće.
Za Ekspo smo izabrali laganu i pozitivnu temu: Igra za čovečanstvo - sport i muzika za sve. Pripremamo se ozbiljno i očekujemo veliku vidljivost za Srbiju. Stoga se nadam da će se unutrašnje političke tenzije rešiti ove godine demokratskim sredstvima."
Da li će cela zemlja imati koristi od Ekspa, ili uglavnom Beograd?
"Neravnomerni ekonomski razvoj nije samo srpsko pitanje. Vlada ulaže velika sredstva u puteve i železnice. U prošlosti je Srbija imala samo jedan autoput; danas ih ima mnogo, povezujući unutrašnje regione sa prestonicom. Što se tiče ponekad pregrejanog tržišta nekretnina u Beogradu, to je pitanje ponude i potražnje. To je zajednički problem u svim evropskim metropolama."
Koji su vaši ciljevi sa Ekspom 2027?
"Da pozicioniramo Srbiju kao zemlju otvorenu za poslovanje i saradnju. Naša spoljna politika je pragmatična; želimo da sarađujemo sa svakim ko ima dobre namere. I da potvrdimo da je jedna od karakterističnih osobina srpskog karaktera gostoprimstvo. Međunarodni događaj poput Ekspa je savršeno usklađen sa srpskim duhom."
Da li će se odnosi između Berna i Beograda dodatno ojačati?
"Već su odlični. Ekonomski, Švajcarska se nalazi između četvrtog i petog mesta po pitanju direktnih investicija u Srbiju, posebno u proizvodnju. Nestle i druge kompanije su značajno investirale. Još jedan veliki uspeh je IT sektor. Investicije su porasle sa 350 miliona dolara na preko 4,5 milijardi za šest do sedam godina. Majkrosoft ima srpski razvojni centar sa 600–700 zaposlenih. Postoje švajcarske kompanije koje autsorsuju razvoj softvera. Ove godine će biti zvanična poseta švajcarskog predsednika Gija Parmelina".
Još jedan aspekt koji povezuje Srbiju i Švajcarsku je obrazovanje.
"Da. Praktično smo kopirali švajcarski sistem dualnog obrazovanja, sa školama koje pripremaju radnu snagu pogodnu i za švajcarske kompanije. Sarađivali smo sa profesorkom ETH, Ursulom Renold, i implementirali gotovo isti sistem."
Geopolitičke tenzije: Istorijski odnos Srbije sa Rusijom deluje oslabljen.
"Prirodno postoje kulturne i verske veze koje mediji ponekad preuveličavaju. U Beogradu verujemo da treba razgovarati sa svima, kada to ne šteti drugima. Verujemo da se Rusija ne može ignorisati. U tom pogledu, i Švajcarska, po mom mišljenju, ima pragmatičan pristup.
Kada govorimo o spoljnoj politici, Švajcarska i Srbija dele zajedničke elemente: mi smo dve neutralne zemlje u centru Evrope. Sa ratom u Ukrajini i novom globalnom dinamikom, obe traže svoje mesto. Uz to rečeno, Beograd je glasao u UN za rezolucije o teritorijalnom integritetu Ukrajine. Podržavamo teritorijalni integritet svih zemalja, uključujući i Srbiju.
Da li ste i dalje uvereni u pristupanje EU?
"Da. Predsednik Vučić je nezadovoljan sporim tempom procesa pristupanja. Komplikovano je - potreban je konsenzus svih zemalja članica. Sama EU je u internoj fazi debate. Osećamo se delom Evrope, geografski i kulturno, i nadamo se da će put nastaviti bez neizvesnosti."
Da li se plašite delimičnog gubitka suvereniteta?
"Srbija će uvek stavljati svoje interese na prvo mesto, i trenutno ne vidimo veliki sukob između njih i pravila EU. Naravno, ne poričem da Švajcarska ima jedinstven položaj sa ove tačke gledišta. Bilo bi veoma teško pomiriti švajcarski sistem narodnih referenduma sa sistemom donošenja odluka u Briselu. Veoma se divim švajcarskom političkom sistemu - on je jedan od najbližih savršenstvu. Za Srbiju je ulazak u EU gotovo prirodan izbor."
Uvoz energije ostaje problem.
"Radimo na diverzifikaciji izvora. Imamo sporazume sa Azerbejdžanom za gas; koristimo gasovod koji prolazi kroz Hrvatsku; i razgovaramo o vezi sa Grčkom za kupovinu američkog tečnog prirodnog gasa (LNG), kao i o vezi za gas iz Rumunije. Cilj je smanjenje zavisnosti od Rusije. Glavno pitanje je bilo to što je nacionalna naftna kompanija Srbije delimično bila u vlasništvu ruskih interesa. Sjedinjene Države su uvele sankcije i zatražile povlačenje Moskve. Nedavno je objavljeno da će ruski udeo biti prodat mađarskoj naftnoj kompaniji MOL, što bi trebalo da zadovolji Amerikance. Ali mi ostajemo pragmatični i održavamo korektne odnose sa Moskvom."
Odnosi sa Vašingtonom nisu uvek bili idilični.
"Vi novinari se uvek fokusirate na teške trenutke, zar ne? Odnosi sa Sjedinjenim Državama su se znatno poboljšali. Potpisali smo sporazum o strateškom partnerstvu koji pruža formalni okvir za izgradnju prijateljskih veza. Nedavno su Sjedinjene Države pokazale veće razumevanje prema Srbima u Bosni. Danas u Vašingtonu postoji veća svest: oni dobro znaju da ne može biti stabilnosti na Zapadnom Balkanu bez Srbije", zaključuje Ivan Trifunović.
