PRIZIVAJU SMRT DAČIĆA I VUČIĆA! POLITIČKA KALKULACIJA VAŽNIJA OD LJUDSKOSTI Vuletić: Opozicioni lideri ćute jer se boje da će ih proglasiti izdajnicima!

Teško zdravstveno stanje i hospitalizacija Ivice Dačića, potpredsednika vlade i lidera Socijalističke partije Srbije, trebalo je da bude trenutak u kojem se političke razlike stavljaju po strani, a u prvi plan dolazi elementarna ljudskost. Umesto toga, društvene mreže preplavio je talas skandaloznih komentara blokadera - od otvorenog likovanja nad tuđom nesrećom do monstruoznih poruka u kojima se čak priželjkuje smrt političkim neistomišljenicima.

Strah da bi ih isti oni koji se danas naslađuju tuđom tragedijom mogli napasti i proglasiti izdajnicima ili saradnicima režima očigledno je bio jači od potrebe da se pokaže elementarna pristojnost. Takvo ćutanje ne govori samo o političkom oportunizmu, već i o dubokom problemu, govori o spremnosti da se i u trenucima nečije životne borbe vodi hladna politička kalkulacija i izbegne odgovorno ljudsko ponašanje. A najmanje što su svi Dačićevi politički protivnici mogli danas da urade jeste da jasno povuku granicu između političkog sukoba i ljudske tragedije.

Pošto se to nije desilo, svedoci smo izliva najgnusnijih komentara povodom vesti o ozbiljnom zdravstvenom stanju Ivice Dačića. Koliko su spremni da idu daleko u svojoj mržnji, blokaderi su pokazali porukama u kojima priželjkuju smrt i Dačiću i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

"Crko da Bog da, a i Dačić sa njim", jedan je od komentara na vest da je Vučić sinoć posetio Dačića u bolnici.
"Zabole me koliko i njih svaki pendrek, krv i batine i sonični top. Što, da neću da žalim tog krvnika", "Ivica Dačić na samrti? Najveće zlo, posle Šešelja. Umreće, zatvor videti neće", "Još dugo nam živeo u bolničkoj postelji, amin", "Za sve loše što je činio narodu i Srbiji Dačiću bi bio blagoslov od Boga da crkne na slobodi", "Umro Dačić i Šiptar će uskoro"... samo su neki od jezivih komentara koji preplavljuju mreže.

Sociolog Vladimir Vuletić podseća da se isti talas skandaloznih poruka pojavio i nedavno kada je ministar Darko Glišić doživeo moždani udar i takođe se borio za život. Vuletić kaže za Kurir da nas ove situacije opominju na ljude koji ovakvim komentarima žele da prodube društvenu polarizaciju.

- Oni žele da prikažu svoje političke protivnike kao neprijatelje koji u najmanju ruku zaslužuju smrt. To je ovaj pokušaj, odnosno još jedan povod za radikalizaciju koju svakodnevno vidimo na različitim mestima. Pitanje je da li bi ta radikalizacija trebalo da na izvestan način bude povezana i sa i nekom vrstom militarizacije tog dela populacije. Jer, znate, kada priželjkujete nečiju smrt, to je isto kao da i pozivate na to. Ako se tome radujete, ako smatrate da je to dobro, pa to je samo na pola koraka do toga da smatrate da bi takva smrt bila više nego opravdana - upozorava Vuletić.

Govoreći o odgovornosti političkih aktera u opoziciji, Vuletić objašnjava da su se oni očigledno opredelili za političku kalkulaciju i da se vode oportunizmom.

- Oni su pokazali da nisu ljudi koji imaju hrabrosti da se odupiru i ovome o čemu sada govorimo, jer se plaše da bi bili proglašeni za izdajnike. Računaju da je dovoljno što oni ne postavljaju takve objave i da se time ograđuju. Oni pretpostavljaju da bi bilo kakva osuda toga stvorila u tom delu biračkog tela razlog da ih označe kao nekoga ko se solidariše sa političkim neprijateljem i samim tim je izdajnik. Njima nedostaje lične hrabrosti i elementarne humanosti. Oni na neki način pristaju i prihvataju tu ideju da imaju posla sa političkim neprijateljima, a ne sa političkim protivnicima. Osim toga, to se može tumačiti da i oni prihvataju taj narativ koji je pre svega za njih poguban. Trebalo bi u ovom trenutku reći, da parafraziram patrijarha Pavla, budimo ljudi iako smo politički protivnici. Ovaj ostrašćeni deo ljudi je potpuno izgubio svaki osećaj za moral, sve posmatraju kroz prizmu te političke ostrašćenosti i onda ovakve stvari i ne čude - zaključuje Vuletić.

Politički filozof Dragoljub Kojčić kaže za Kurir da je tragedija jednog naroda da ima i jedan procenat ljudi koji seire na tuđoj nesreći.

- Mnogo veći problem se pokazao u Srbiji u kojoj čitav opozicioni pokret zasniva svoju politiku na nesrećama kao što se pokazalo od Ribnikara, preko nadstrešnice i moždanog udara Darka Glišića do Dačićeve bolesti. Ako je to izvor njihovog osećanja uspeha i lične sreće onda zaista treba da se pitaju gde se izgubila ljudskost u njihovoj duši. No, ja im tu ne mogu pomoći. Možda treba da se obrate svešteniku ili psihoterapeutu. Pravi politički problem je što vrhovi opozicionih struktura nikada i ni jednom rečju nisu osudili nasilje koje se događalo u Novom Sadu i Valjevu, a još manje pozive na linč i politička ubistva ljudi iz vlasti, i takođe ni rečju da prokomementarišu postojanje atentatora na život predsednika ove države što istovremeno znači i poziv na ubistvo političke volje najmanje 62 procenta građana koji su glasali za Aleksandra Vučića. Tome procentu treba pridodati i onaj broj pristojnih građana koji za njega nisu glasali ali kao čestiti ljudi i demokrate u njemu prepoznaju demokratski izabranog predsednika koji je za svog mandata i njihov predsednik - naglašava Kojčić i dodaje:

- Primera radi, ja nisam glasao za Zorana Đinđića, ali je on bio predsednik vlade moje zemlje. Pokazuje se da su oni koji se raduju Dačićevoj bolesti u deficitu ljudskosti, elementarnog morala i demokratičnosti. Lažno se predstavljaju da Srbiji žele demokratsku i evropsku budućnost ako je vraćaju u pretpolitičku i pretdemokratsku prošlost. Iskoristiću priliku da ih pozovem na moralno preispitivanje, a ako im i to ne pođe za rukom sami sebe će gurnuti u ponor i robotarnicu istorije. Svojim bićem braniću svakoga iz opozicije ako je civilizovan, biću solidaran i saosećajan sa svačijom patnjom. Mržnja ne može da bude temelj i jedini temelj politike.