"BEZ PANIKE! GORIVA IMA"... Stručnjaci o sukobu na Bliskom istoku i cenama nafte za Kurir: "Nema potrebe za gomilanjem zaliha"
Stari kontinent je najviše na udaru, neke evropske države su podigle cene, a Slovenija je čak ograničila količine koje se mogu kupiti na benzinskim stanicama.
U ovo trenutku, državni vrh Srbije drži stvari pod kontrolom - predsednik Aleksandar Vučić je sazvao hitan sastanak sa resornim ministrima i poručio je da će iz državnih rezervi danas biti izdvojeno 40.000 tona nafte. Na konferenciji se obratio građanima: "Nemojte da paničite! Ne kupujte po 50 kanistera, imamo nafte!".
Koji su mogući scenariji za ogroman energetski izazov koji je pred čitavim svetom, za Kurir televiziju, govorili su Milovan Drecun, predsednik Odobra za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine Srbije, Aleksandar Stanković, politički analitičar, Miodrag Kapor, stručnjak za energetsku poitiku i Olga Izrael Dojč, potpredsednica NVO "Monitor".
- Nije da nafte nema na tržištu - pitanje je samo po kojoj ceni se može nabaviti. Na početku ste naveli dobar primer Slovenije, koja je uvela određena ograničenja, pre svega na MOL-ovim pumpama, koje očigledno imaju dodatnih problema. Ono što je rečeno je korektno - najvažnije je da se građanima objasni da nema razloga za paniku - rekao je Kapor.
Nema mesta panici, ali oprez ostaje ključan
Kapor ističe da nema potrebe za stvaranjem zaliha jer su rezerve ograničene i situacija zavisi od globalnih kretanja, te da je najvažnije ostati smiren.
- Nema potrebe za gomilanjem zaliha goriva. Oni koji imaju zakonske uslove mogu da drže određene količine, ali samo do propisanih granica. Sve ovo, naravno, zavisi od globalnih prilika i situacija je prilično neizvesna. Važno je naglasiti da su i te rezerve za 90 dana, kao i svetske rezerve nafte, ograničene. Čak ni države sa najvećim zalihama nemaju mnogo više od 90 dana - kaže on.
Drecun je rekao da veruje u stabilno snabdevanje, ali upozorava da su ključni izazov dugoročni energetski aranžmani.
- Ja, recimo, nemam nijedan kanister rezervi goriva - sipam po 20 litara i verujem da ćemo imati redovno snabdevanje. Mi već duže vreme imamo problem vezan za Gazprom, odnosno za Naftnu industriju Srbije. Po mom mišljenju, te licence su za nas mnogo značajnije pitanje od same aktuelne krize - objasnio je Drecun.
- Što se tiče rezervi, one su popunjene. U krajnjem slučaju, moguće je povući i deo vojnih rezervi. Te rezerve nisu samo popunjene 100 odsto, već i preko toga. Na pitanje o tačnim količinama ne može se precizno odgovoriti, jer su takvi podaci poverljivi, ali možemo reći da se radi o više od 100.000 tona, što su svakako značajne količine. Vojska se unapred priprema za scenarije u kojima bi mogla da funkcioniše najmanje godinu dana bez dodatnog snabdevanja - ne samo kada je reč o gorivu, već i o hrani i drugim resursima - istakao je.
Panika veći rizik od samog rasta cena
Stanković je ukazao da rast cena nije linearan kao na početku rata u Ukrajini i da je najveća opasnost zapravo širenje panike u javnosti.
- Jedino što može da izazove ozbiljne psihološke poremećaje kod ljudi jeste širenje panike u medijima. Ako ovu situaciju uporedimo sa početkom rata u Ukrajini, vidimo da su tada cene nafte skočile znatno više nego danas. Kada pogledamo kretanje cena nafte i gasa od kraja februara do danas, vidimo da nije reč o konstantnom rastu. Postojali su usponi i padovi - cena je oscilirala, imala svoje pikove, pa se vraćala, da bi tek od 9. marta krenuo kontinuiraniji rast. Tada dolazi do kratkog pada oko 10. marta, nakon čega cena ponovo raste - objasnio je Stanković.
Istakao je da, uprkos teškoj situaciji i merama države, presudan faktor ostaje stanje u ključnim svetskim energetskim rutama.
- Ta dinamika se poklapa i sa trenutkom kada je Srbija zabranila izvoz nafte, a ta mera je u međuvremenu produžena do 2. aprila. Sve to ukazuje da će situacija i dalje biti teška, ali ne nužno i da će doći do potpunog energetskog sloma. Srbija je obezbedila određene zalihe, a isto su, sasvim sigurno, učinile i druge države. Ipak, veliki pritisak postoji na Ormuski moreuz, koji je od ključnog značaja za globalno snabdevanje energentima - možda čak i značajniji nego što se trenutno u javnosti predstavlja. Globalna energetska i trgovinska infrastruktura u velikoj meri zavisi od stabilnosti tog regiona - zaključio je.
Dvojna realnost u Izraelu
Dojč je istakla da iako zemlja trpi posledice sukoba i civilne žrtve, život u Izraelu polako pokazuje znake vraćanja u uobičajen ritam.
- Situacija u Izraelu trenutno je dvojaka. S jedne strane, zemlja je iscrpljena - nakon 20 dana vanrednog stanja, stalnih uzbuna tokom dana i noći, i, nažalost, civilnih žrtava. Neki ljudi su poginuli zbog udara rezidualnih raketa jer nisu uspeli da se sklone. Pogodili su i rafineriju u Haifi, izazvavši požar. S druge strane, Izrael se već u velikoj meri vratio u normalan ritam života - rekla je Dojč.
- Posle 19 dana, ulica je puna automobila i ljudi, prodavnice rade, što prvih dana sukoba nije bio slučaj. Građani su se navikli na novu realnost, a vlasti prate dalje događaje. Broj raketa koje Iran ispaljuje značajno je opao, ali još uvek nije sveden na minimum koji bi mogao da se toleriše svakodnevno. Prema poslednjim informacijama, izraelske snage smatraju da Iran više nema kapacitet za proizvodnju nuklearne bombe niti balističkih raketa - kaže ona.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
