"RAMBUJE JE BIO FARSA" Portugalski general Kunja 27 godina kasnije: Nezamislivo mi je da Srbija prizna tzv. Kosovo, bombardovanje nelegalno i sa stanovišta NATO
Nekadašnji visoki zvaničnik KFOR-a i UNMIK-a, portugalski general-major u penziji Raul Kunja (Raul Cunha) tvrdi da je NATO bombardovanje SRJ 1999. bilo u potpunosti protivno međunarodnom pravu, a da je međunarodna konferencija u Rambujeu koja mu je prethodila bila farsa.
General Kunja kaže da mu je teško zamislivo da bi Srbija mogla da prizna nezavisnost tzv. Kosova. Govoreći o pogromu Srba na Kosovu i Metohiji 17. marta 2004. godine ističe da je to bila nesumnjiva krivica KFOR-a i nesposobnost UNMIK-a da preduzme odlučnije korake u sprečavanju nasilja.
U razgovoru za Internet portal RTS, general Kunja tvrdi da je bombardovanje SRJ 1999. bilo "potpuno i apsolutno protiv međunarodnog prava", a da je kao izgovor iskorišćeno više ultimatuma Srbiji, uključujući i onaj tokom pregovora u Rambujeu.
"Na neki način, sa slabim izgovorom, to je bio način da se nametne politička volja, u to vreme Sjedinjenih Država koje su favorizovale sve te neravnopravne uslove. Naravno, nakon toga, kada je Srbija odbila nekoliko ultimatuma predstavljeni su izgovori. Posebno na ranijim konferencijama kada su SAD zahtevale da NATO ima potpun pristup i kontrolu nad teritorijom", kaže Kunja.
Pregovori u Rambujeu kao farsa
Dodaje da u tom svetlu treba posmatrati i fijasko pregovora u Rambujeu od 6. februara do 23. februara 1999. godine.
"Rambuje. Da, to je bila farsa. Ono što su želeli bio je izgovor, i postavili su taj uslov da reše pitanje Kosova, tako da bi ako Srbija odbije, mogli da deluju. Ali, pošto nije bilo rezolucije Saveta bezbednosti koja bi dozvolila ono što se desilo, po mom mišljenju, to je bilo nezakonito", smatra Kunja.
Dodaje da je rat okončan Rezolucijom 1244. Saveta bezbednosti UN u kojoj je priznat suverenitet Srbije, ali da je NATO sa ovom operacijom pogazio svoje osnivačke principe.
"To je značilo da je NATO prvi put napustio principe na kojima je osnovan. NATO je trebalo da bude odbrambena organizacija, a upotrebljen je da napadne suverenitet jedne zemlje potpuno protiv principa koji su važili", naglašava Kunja.
Odgovornost za Martovski pogrom
Kao neko ko je bio involviran u rad međunarodnih institucija na KiM, i KFOR i UNMIK, general Kunja tvrdi da su za događaje tokom Martovskog pogroma 2004. najodgovorniji pripadnici KFOR-a zato što se nisu ponašali u skladu sa poverenim mandatom iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
"I to je bio razlog koji je omogućio da se takve stvari dogode. Posebno francuske snage, Italijani i Nemci su najviše odgovorni. Bilo je neverovatno kako je bilo moguće da su ljudi koji su vršili pogrom mogli da marširaju ispred njihovih štabova, krećući se čak ka spomenicima koje su trebali da brane. U slučaju Nemaca bio je zastrašujuć način na koji su manastiri uništeni, a trebali su da štite to područje. Oni su se jednostavno zabarikadirali u svojim štabovima i pustili da se sve dogodi. Za mene je ponašanje nekih snaga KFOR-a bilo odvratno", kaže general Kunja.
Dodaje da se nakon 17. marta 2004. razmatralo "pitanje pravila angažovanja", ali da je to suštinski bio "slab izgovor" za sve ono što se tada dogodilo.
"Dakle, KFOR je potpuno kriv, a UNMIK je, na neki način, radio šta je mogao u to vreme. Ali, takođe, predstavnik generalnog sekretara, šef misije, nije bio, da kažemo, najbolja opcija u to vreme. I na neki način, on je trebalo da bude čvršći i trebalo je da traži od KFOR-a, ili je trebalo da odredi mnogo jaču poziciju međunarodnih vlasti koja nije bila doneta", naglašava Kunja.
Portugalski general autor je knjige "Kosovo, nečuveno otimanje nezavisnosti" koja je svoje srpsko izdanje imala 2024. godine.
Nije promenio mišljenje koje je u naslovu ove studije i smatra da je najbolje rešenje pitanja južne srpske pokrajine - široka autonomija u okviru Srbije.
"Uvek sam mislio da je dobra opcija ono što je bilo ponuđeno od strane Srbije, a to je autonomija, velika autonomija. Na primer, ta ponuda je ista kao predlog koji je bio ponuđen, ali nikada nije sproveden u Ukrajini. Ako pogledamo, Minski sporazumi su nudili zagarantovanu autonomiju pokrajinama Donbasa, republikama Donbasa. I pošto to nije u potpunosti sprovedeno, došlo je do rata. U slučaju Srbije i Kosova, ogromna autonomija bilo bi logično i najbolje rešenje", smatra Kunja.
Takav oblik samouprave na KiM bio bi, ističe, mnogo više u skladu sa međunarodnim pravom, ali i istorijskim pravima Srbije.
"Šta (KiM) znači za Srbiju je toliko važno da mi je teško da zamislim da Srbija uopšte može da prihvati tu nezavisnost. Naravno, ako bi to bio slučaj moje zemlje, ja to ne bih prihvatio. I razumem takvu poziciju. Autonomija je bila potpuno ispravna, i to je ono što sam uvek favorizovao. Čak sam rekao da nema nikakvog smisla da postane nezavisna država. Ako je trebalo da postane deo Albanije, pa ponekad moramo da se priklonimo takvoj opciji, ali, da bude nezavisno kao druga država, to ne mogu da prihvatim i sa tim se uopšte ne slažem. To je moje mišljenje", ističe portugalski general u penziji Raul Kunja.
Ko je general Raul Kunja
General Raul Kunja Akademiju vojnih nauka u Portugalu završio je 1977, a zatim i niz posebnih kurseve za oficire specijalnih jedinica.
Tokom svoje vojne karijere bio je profesor na Institutu za visoke vojne studije, a do 1999. je bio visokopozicioniran u vojnim strukturma EUROCORP i EUROFOR. Tokom 2000. na Kosovu i Metohiji je u sklopu misije KFOR-a bio šef Divizije za obuku (J-7).
Na prostor KiM se vraća 2006, kada preuzima mesto vojnog savetnika tadašnjeg šefa UNMIK-a Joakima Rikera.
Kurir.rs/RTS
