KAD ČAROBNJAK IZ OZA POSTROJAVA ĐILASA Zašto lideri opozicije drhte na pomen reči "plenum", da li im je palo na pamet da ih neko sve vreme zaj*bava

To što su nam opozicioni političari ovakvi korene ima u njihovom detinjstvu.

Da podsetimo: kao što naslov kaže, sve se vrti oko strašnog i svemoćnog čarobnjaka do kojeg je nemoguće doći i niko mu nije video lice, nešto na onu foru „moraću da vas ubijem ako vam kažem“… I tako on vlada, glas o njegovoj moći širi se državom i parališe obilan narod.. da bi se na kraju ispostavilo da nikakav čarobnjak ne postoji, da se u zamak uselio najobičniji čovek koji se slugama obraćao kroz zatvorena vrata dubokim glasom. Nešto na foru tviter naloga navodnih plenuma, jer biće da plenuma nema, i da tamo negde u mraku, samo lica osvetljenih ekranom, sedi nekoliko osoba i piše saopštenja i direktive.

Da je kao mali čitao „Čarobnjaka“, ne bi Đilas, sada čovek u ozbiljnim godinama, drhtao na pomen „plenuma“, ne bi mu čarobnjakovi izaslanici Alek i Kaluđer krojili liste, i ne bi sa njima ozbiljno polemisao u Utisku nedelje! Ni on, ni lider blokadera i ugledni profesor prava Tanasije Marinković, niti bi se u javnosti o tome diskutovalo, lomila koplja i figurativno razbijale polemičke glave!

Da li je, uopšte, nekome palo na pamet, da je reč o zajebanciji?

Nove generacije kažu „prenk“! Je l neko čita vesti na tviteru, da ne idemo dalje, ili samo postavlja objave, jel čuo da ima komičara koji zovu predsednike država i predstavljaju se kao neki tamo državnici, pa posle na predsedničku bruku i sramotu to kače na net?
Italijansku premijerku Đorđu Meloni zvali su ruski klovnovi Vovan i Leksus i predstavili se kao „predsednik Komisije Afričke unije i njegova desna ruka“, pa je deset minuta propitivali o Ukrajini i sličnom, a neće neko Olji Bećković da se proda kao „izaslanik radne grupe za strategiju(!) plenuma Filozofskog“!

Ali, nije stvar u „radnoj grupi za strategiju“, ovih dana čitamo da zaozbiljno postoji i „Montenegro Space Research“, Crnogorska istraživanja svemira, što ne bi i oni?

Problem je u ozbiljnim ljudima Đilasu, Lazoviću, i ostalim liderima parlamentarnih opozicionih stranaka, što veruju u postojanje malih zelenih. Što skaču i zauzimaju stav mirno na pomen plenuma.

Nekada, ne mnogo davno, u Kini je bilo dovoljno da se bilo ko zbog bilo čega pozove na velikog oca nacije Mao Cedunga, pa da mu se slepo poveruje. „Drugovi, veliki Mao Ce…“ i svi skaču pre nego što se čuje „...dung“. U vodu – u vodu! U vatru – u vatru!
Nije nemoguće, čak je vrlo verovatno, da će neki šaljivdžija sačekati u mraku na parkingu Dragana Đilasa kad se psole napornog opozicionog dana vraća kući.

Đilaseeeee! – dreknuće iz basa. – Ovde plenum!

Điki se ukoči, ne sme ni da pogleda levo-desno.

Šta treba? – promucaće.

Plenum Fakulteta za rogove i kopita naređuje ti da uradiš dvadeset sklekova! Odmah! – buči onaj iz mraka, a jedva se uzdržava od smeha, a Điki sopće i vežba.

Ali nije to najveća bruka.

Šala i komika biće kad mu to narede telefonom u sledećem Utisku nedelje.