NAPAD NA KURIR PO ISTOJ MATRICI: BCBP podmeće lažna istraživanja da nas diskredituje, isplivale stare šeme i interesne veze iz senke

Nečiji poslovni, finansijski, politički ili neki drugi interesi pokrenuli su novu kampanju usmerenu protiv Kurira, koju ovoga puta potpisuje Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP). Da su traljav posao uradili, pokazali smo detaljnom analizom onoga što je u ovom napadu poslužilo kao potka za diskreditaciju Kurira i pokušaj da se on označi proruskim medijem.

Naručene optužbe

Posebno problematično jeste to što je autor, nakon što je suočen sa činjenicama, tiho i tajno korigovao sopstveni dokument, praktično priznajući da analitika kompanije "Pikasa", na koju se prvobitno pozvao, ne stoji iza iskazanih interpretacija, već da su zaključci isključivo njegova ili naručena konstrukcija. Uz to, kao "dokaz" za ozbiljne optužbe protiv Kurira izdvojeno je svega pet tekstova koji ni činjenično ni kontekstualno ne mogu biti okarakterisani kao proruski narativ, što dodatno ogoljava slabosti čitavog poduhvata.

Pošto im je propao pokušaj da svoje vrednosne sudove "prikače" kompaniji "Pikasa", koja se inače bavi analitikom zasnovanom na veštačkoj inteligenciji, BCBP pribegava manipulaciji već viđenoj u ranijim napadima na naš medij. U nedostatku ubedljivih brojki ili nekih drugih merljivih podataka i činjenica, njihova tzv. studija poseže za upitnim citatima u kojima određeni ljudi daju potpuno neutemeljene ocene kojima se potkrepljuju željene i unapred uobličene tvrdnje.

Zanimljivo je, a ujedno i vrlo problematično, što se u objavljenom dokumentu navodi da su ove ocene prikupljene u intervjuima, a po podacima iz objavljenog dokumenta, intervjue sa 12 ličnosti vodio je sam autor i svi do jednog su urađeni tokom septembra prošle godine. Inače, Vuksanovićeva studija obuhvata analizu medijskih sadržaja u tri zemlje u periodu od 2022. do 2025. godine, s detaljnim praćenjem tokom januara-juna 2025.

Stvar oko navodne objektivnosti i nezavisne ekspertize potpuno pada u vodu kad se sagledaju svi ljudi čiji stavovi treba da "drže" ovaj uradak BCBP-a. Sam izbor sagovornika i favorizovanje ljudi iz namenski odabranih organizacija stvara osnovanu sumnju da su i rezultati bili unapred zadati.

Tako je jedan od intervjuisanih programski direktor Crte Raša Nedeljkov, čija je organizacija direktno učestvovala u kreiranju ranijih izveštaja kojima se bukvalno na isti način pokušavala ugroziti reputacija Kurira, o čemu smo u više navrata pisali. Osim što je redovan sagovornik na N1, Novoj i drugim medijima pod krovom Junajted grupe, teoretičarka medija Ana Martinoli daleko je od nezavisnog i objektivnog stručnjaka, ako se u obzir uzme njeno direktno učešće u kampanji Junajted grupe da dobije nacionalnu frekvenciju. Ona je učestvovala u izradi elaborata za televiziju Nova S tokom konkursa za nacionalne frekvencije 2022. godine, bila je konsultant u pripremi tog konceptualnog dokumenta i govorila je na predstavljanju Nove S u REM-u.

Čak i direktno zaposleni u medijima Junajted grupe poslužili su kao izvor takozvane nezavisne ekspertize, poput Aleksandre Godfroe, koja radi na televiziji N1. "Istraživanje" BCBP koristi se i intervjuima s novinarkom KRIK-a i urednicom "Raskrinkavanja" Vesnom Radivojević, programskim direktorom Centra za savremenu politiku Nikolom Burazerom, direktorom ISAC fonda Nikolom Petrovićem, politikologom Vujom Ilićem, direktorkom NVO Institut za digitalne komunikacije Anom Mirković i drugim ljudima koji se redovno mogu videti na svim medijskim platformama Junajted grupe.

Krišom menjali izveštaj

Slučaj napada BCBP-a na Kurir nije presedan, već deo šireg i već korišćenog obrasca. Gotovo identične optužbe i slični "analitički" pokušaji viđeni su u prethodnim godinama, kad su kroz različite organizacije i platforme plasirani narativi sa istim ciljem - da se Kurir diskredituje i svrsta u unapred zadate političke okvire. U tim ranijim kampanjama, kako se moglo videti i u javno dostupnim informacijama i u našim brojnim istraživanjima, pojavljuju se akteri povezani s poslovnim krugom oko Dragana Šolaka i Junajted grupe, koju kontroliše, što dodatno otvara pitanje stvarnih motiva ovakvih napada.

Upravo zato najnoviju akciju BCBP-a ne treba posmatrati izolovano, već kao još jednu upotrebu ustaljene matrice, u kojoj se pod plaštom istraživanja i borbe za medijske standarde vode interesni obračuni na domaćoj medijskoj sceni. Istovremeno, način na koji je ova konstrukcija plasirana u javnost dodatno potvrđuje da ovde nije reč o istraživačkom radu, već o unapred pripremljenoj kampanji diskreditovanja konkurencije. Bez elementarne profesionalne odgovornosti, bez jasnih kriterijuma i uz selektivno biranje materijala, BCBP je pokušao da od nekoliko istrgnutih naslova i neutralnih informativnih tekstova napravi narativ koji jednostavno ne postoji.

Takav pristup ne samo da je suprotan pravilima struke već direktno vređa inteligenciju čitalaca. Posebno je indikativno to što se u čitavom dokumentu zanemaruje kontinuitet uređivačke politike Kurira, koja godinama unazad jasno i nedvosmisleno prati i aktivno podržava evropski put Srbije i izveštava u skladu s profesionalnim standardima. Umesto toga, pribegava se simplifikacijama i etiketiranju, što je metod karakterističan za propagandu, a ne za ozbiljna istraživanja.

Dodatni problem predstavlja činjenica da BCBP, nakon što je uhvaćen u očiglednoj manipulaciji, nije ponudio nikakvo smisleno objašnjenje, niti je preuzeo odgovornost za plasiranje netačnih i obmanjujućih tvrdnji. Naprotiv, pokušaj tihog ispravljanja metodologije bez javnog priznanja greške samo je produbio sumnju u stvarne motive autora ovog pamfleta. Zato se ovde ne postavlja samo pitanje kredibiliteta jedne "studije", već i šire - pitanje zloupotrebe kvaziistraživačkih formata za političke obračune i targetiranje medija koji ne odgovaraju određenim interesnim grupama. Takva praksa predstavlja opasan presedan i direktan je udar na slobodu medija.

Kurir će, kao i dosad, nastaviti da izveštava odgovorno, profesionalno i u interesu javnosti, bez obzira na pokušaje da se takav rad diskredituje putem neutemeljenih optužbi i loših prikrivenih kampanja. Jer činjenice su neumoljive, a u ovom slučaju one jasno govore da je jedino što je "domaće proizvodnje" zapravo loš i neodrživ pokušaj konstrukcije koji se urušio pod teretom sopstvenih nedoslednosti i zlonamernih podmetačina.

Drugim rečima, ono čemu danas svedočimo u pamfletu BCBP-a nije nikakav izolovan slučaj, već dobro poznat i već viđen mehanizam. Šema je ista, akteri se samo rotiraju, a cilj ostaje nepromenjen - diskreditacija medija koji ne pripadaju određenom interesnom krugu.

Naime, gotovo identičan obrazac korišćen je i ranije, kad su ulogu "nezavisnih analitičara" preuzimale druge organizacije koje su, kako se može videti iz dostupnih podataka i naših ranijih istraživanja, bile interesno povezane s mrežom oko Dragana Šolaka i Junajted grupe. Tada su se, baš kao i sad, proizvodili izveštaji sa unapred zadatim zaključcima, koji su potom plasirani putem koordinisane medijske kampanje.

Izvođači radova

Jedan od najočiglednijih primera takve prakse jeste delovanje organizacije Balkan Free Media Initiative (BFMI), koja se formalno predstavlja kao nezavisna, ali je tesno povezana sa interesima Šolaka i Junajted grupe. Upravo putem takvih kanala u više navrata kreirani su "izveštaji" koji su imali isti cilj kao i ovaj najnoviji - da se konkurentski mediji, uključujući Kurir, etiketiraju i diskredituju pod lažnom parolom borbe za medijske slobode. Struktura mehanizma Dragana Šolaka, kojim on sklanja konkurenciju i tako sebi obezbeđuje nesmetani rast bogatstva, izuzetno je razgranata, ali glavne poluge svakako su lobističke kuće poput Highgate, nevladine organizacije poput BCBP-a, orgnizacije Balkan free media, Crte i drugih. U sve to su uklopljeni i mediji od kojih su najagilniji N1, Nova i Danas, kao i advertajzing agencije koje posluju i van granica Srbije, baš kao i kablovski operateri širom regiona.

Koraci manipulacije su uvek isti: prvo se kreira dokument koji pretenduje na analitičku ozbiljnost, zatim se obezbeđuje međunarodni "ambijent" kako bi mu se dao veći značaj, a potom se kroz medijsku mrežu plasira narativ koji treba da ostavi utisak kredibilnosti. Tako je, na primer, jedan od takvih izveštaja bio predstavljen čak i u Evropskom parlamentu, kako bi se stvorio privid institucionalne težine, iako je reč o događaju koji nema stvarni politički značaj, već služi kao platforma za interesne obračune.

Posebno je indikativno to što se u svim tim slučajevima pojavljuje ista matrica manipulacije - pozivanje na "nezavisna istraživanja" koja se, kada se zagrebe ispod površine, svode na proizvoljna tumačenja i konstrukcije.

Upravo zato najnoviji napad preko BCBP-a ne predstavlja ništa novo, već predstavlja kontinuitet u kome se, pomoću mreže povezanih aktera, pokušava stvoriti lažna slika o medijima koji ne pristaju na uređivačku kontrolu i interesne diktate.

Kad se svi ovi primeri stave u isti kontekst, postaje jasno da nije reč o pojedinačnim propustima ili "greškama u metodologiji", već o sistemskom pristupu u kome se istraživanja koriste kao alat za ostvarivanje poslovnih i političkih ciljeva. A kad se istraživanje pretvori u sredstvo obračuna, onda ono prestaje da bude istraživanje - i postaje upravo ono što je i ova poslednja "studija" pokazala da jeste: kukavičje jaje u obliku propagandnog pamfleta sa unapred napisanom presudom.